Европа пропустила прилику да преузме вођство у НАТО-у

Самит НАТО-а у Анкари, који је требало да покаже јединство савезника и потврди договор о повећању издвајања за одбрану, уместо тога оголио је дубоке политичке поделе унутар Алијансе и отворио нова питања о улози Сједињених Америчких Држава и будућности европске безбедности.

Бивши стални представник САД при НАТО-у Иво Далдер оценио је у ауторском тексту да је Европа пропустила прилику да покаже како је способна да преузме лидерску улогу унутар савеза, прихвативши, како је навео, улогу купца америчког наоружања уместо равноправног стратешког партнера.

Према његовој оцени, лидери су Анкару напустили са утиском да овакви самити губе политички значај док је Доналд Трамп на челу Сједињених Држава. Далдер је и завршну декларацију скупа оценио као документ који „није вредан папира на којем је написан”.

Додатне тензије изазвале су и јавне поруке америчког председника. Трамп је по завршетку самита оштро критиковао више европских савезника, замерајући Великој Британији, Француској, Немачкој и Белгији што нису показале спремност да се укључе у сукоб са Ираном. Посебно је издвојио Шпанију, коју је оптужио да недовољно издваја за НАТО, позвавши на прекид трговинских односа са Мадридом, док је истовремено поновио став да би Гренланд требало да постане део Сједињених Држава.

Далдер сматра да генерални секретар НАТО-а Марк Руте превише енергије улаже у настојања да ублажи односе са Трампом, уместо да се усредсреди на израду европске стратегије за случај евентуалног смањења америчког војног присуства у Алијанси. Према његовом мишљењу, европске државе требало би да припреме план којим би надоместиле капацитете које би Вашингтон могао да повуче.

„Нова реалност је да Сједињене Државе више нису поуздан савезник. Чак и ако неки будући председник обнови пуну посвећеност НАТО-у, Европа мора да преузме далеко већу одговорност за сопствену одбрану”, оценио је Далдер.

На поделе унутар западног војног савеза указао је и лист „Европски конзервативац”, који је оценио да је самит у Анкари, уместо демонстрације јединства, прерастао у својеврсну „седницу унутрашње дисциплине” Алијансе. Иако је формални циљ био потврда плана да се издвајања за одбрану до 2035. године повећају на пет одсто бруто домаћег производа, расправу су, како наводи лист, обележили оштри политички сукоби и јавне критике међу савезницима.

Према оцени тог медија, управо су Трампови иступи, пре свега критике на рачун Шпаније и поновно покретање питања Гренланда, показали да су унутрашње несугласице у НАТО-у и даље далеко од решавања, упркос настојањима да се са самита пошаље порука јединства.