Сикорски: Европа више не жели да буде амерички протекторат

Постоје изјаве које трају један дан и оне које откривају правац у којем се креће свет. Изјава пољског министра спољних послова Радослава Сикорског спада у ову другу категорију

Када каже да ће „НАТО 3.0“ имати Америку као „коњицу иза брда“, а не као „пешадију на првој линији“, он не говори само о распореду војника. Он описује нову геополитику.

То је можда најпрецизнија дефиниција промене која се већ годинама одвија унутар западног савеза.

Америка постепено престаје да буде европски чувар. Не зато што више не може, већ зато што више не жели да сама носи највећи терет.

Вашингтон данас има много шири хоризонт. Кина, Индо-Пацифик, Блиски исток, Арктик – све су то подједнако важни правци. Европа више није једини центар америчке стратегије.

Управо зато Сикорски у интервјуу пољској агенцији ПАП, поручује оно што су европски лидери годинама избегавали да изговоре наглас: Европа мора сама да плаћа своју безбедност. То је суштина свега.

Од „америчког кишобрана“ до европског оклопа

После Другог светског рата Европа је била разорена.

Амерички новац, америчка војска и америчка политичка воља омогућили су изградњу западне Европе. Данас је ситуација другачија.

Европска унија има економију упоредиву са америчком, развијену индустрију и више од 450 милиона становника.

Питање које се све чешће поставља гласи: ако Европа може да финансира социјалне системе, зелену транзицију и дигиталну револуцију, зашто не би могла и сопствену одбрану? Сикорски управо то и поручује.

Пољска постаје нови центар НАТО-а

Није случајно што ова порука долази из Варшаве.

Пољска више није периферија Европе.

Она се последњих година позиционирала као најважнији војни ослонац источног крила НАТО-а.

Готово четири одсто БДП-а издваја за одбрану, масовно купује америчко и јужнокорејско наоружање, гради једну од највећих копнених армија у Европи и сада тражи још једну сталну америчку базу. То није локална политика.

Русија више није непобедиви противник, тврди пољски шеф дипломатије.

Сикорски је изнео још једну оцену која заслужује пажњу.

Он тврди да је мит о непобедивој руској војној сили озбиљно уздрман.

Као аргумент наводи чињеницу да Русија ни после више година рата није успела да оствари све своје војне циљеве у Украјини.

То је процена која има снажан политички значај, јер охрабрује европске престонице да наставе са јачањем војне подршке Кијеву.

С друге стране, Москва и даље контролише значајне територије, прилагодила је привреду условима санкција и наставља да повећава производњу наоружања.

Зато је вероватније да ниједна страна неће брзо доћи до одлучујуће предности.

НАТО се мења

Најзанимљивији део Сикорсковог размишљања није критика Русије. То је визија НАТО-а.

Ако Америка постане „коњица иза брда“, онда ће европске армије морати да постану прва линија одбране.

То значи више војника, више фабрика муниције, више инвестиција у одбрамбену индустрију и већу политичку одговорност европских влада.

Другим речима, Европа се постепено припрема за свет у којем више неће моћи да подразумева да ће Вашингтон аутоматски решавати све њене безбедносне проблеме.

Нова епоха

Сикорски је можда најбоље описао тренутак у којем се налази Запад. НАТО не нестаје. Америка не одлази. Али се улоге мењају.

Вашингтон остаје врховни гарант савеза, док Европа треба да преузме много већи део терета на сопственом континенту. То није крај трансатлантског партнерства. То је његова дубока трансформација.

А управо такве промене, иако се често саопштавају у једној реченици, најчешће одређују геополитику наредних деценија.