Један хакован телефон може да угрози десетине људи

Један клик на лажни линк или преузимање заражене апликације данас може да угрози много више од једног телефона. Сајбер-криминалци све чешће не траже само приступ банковном рачуну или профилима на друштвеним мрежама, већ и комплетној мрежи људи са којима је жртва повезана. Контакти у телефону, преписке, електронска пошта и фотографије постали су вредна „роба”, јер омогућавају хакерима да напад прошире на породицу, пријатеље, колеге и пословне партнере. Управо зато стручњаци упозоравају да је данас сваки корисник паметног телефона потенцијална мета, без обзира на то да ли је реч о директору велике компаније или пензионеру који телефон користи само за позиве и поруке.

Иако се често мисли да су главне мете хакера велике компаније и државне институције, последњих година све више напада усмерено је на физичка лица. Разлог је једноставан – грађани су углавном слабије заштићени, а преко њихових уређаја криминалци лакше долазе до новца, личних података или приступа другим налозима.

Поједини стручњаци објашњавају да хакери не бирају жртве насумично. Посебно су им интересантне особе које користе исту лозинку за више налога, немају укључену двофакторску аутентификацију, често купују преко интернета или на друштвеним мрежама јавно деле велики број личних информација. На мети су и људи који имају велики број контаката – новинари, лекари, адвокати, наставници, предузетници, директори, али и свако ко ужива поверење ширег круга људи.

– За хакере је управо то поверење највећа вредност. Када преузму нечији налог на апликацијама за размену порука, електронској пошти или друштвеним мрежама, не добијају само приступ једној особи, већ читавој мрежи њених контаката. Порука која стигне од познатог броја телефона или са налога пријатеља много лакше ће убедити примаоца да отвори линк, преузме документ или чак уплати новац, објашњава за наш лист један стручњак који се бави управо заштитом податак на мрежама. Због тога један компромитован телефон може постати полазна тачка за десетине нових превара. Хакери у име жртве шаљу поруке члановима породице, пријатељима и колегама, тражећи хитну позајмицу, прослеђују линкове ка лажним страницама за пријављивање на налоге или шаљу заражене прилоге. Како порука стиже од особе коју прималац познаје, сумња је знатно мања, а шансе за успешну превару много веће.

Последице, међутим, не трпи само власник телефона. Његови контакти могу постати жртве крађе новца, личних података или идентитета, док се спискови бројева телефона и адреса електронске поште често продају на криминалним форумима и користе за нове фишинг кампање. На тај начин један успешан напад може да угрози десетине, па и стотине људи.

ИТ стручњак Војислав Родић за Политику каже да се дешавају и насумични напади, посебно када се шаљу масовно спам медији, па ко кликне и упеца се тај је жртва.

– Сад зависи да ли ће нападач одмах оштетити то физичко лице тиме што ће подићи новац са његовог рачуна или ће његове податке једноставно продати на црном тржишту. Наравно постоји и „бело” тржиште за оне податке које ми својевољно предајемо на разним местима, а нисмо свесни да они могу завршити у туђим рукама. Основни подаци неке особе, на пример, име презиме, адреса на том тржишту вреде од неколико до пар десетина долара – објашњава Родић. На црном тржишту се продају углавном директни подаци за плаћања, као што су информације са картице или банковних рачуна. Наш саговорник каже да грађани углавном неопрезно деле своје податке који су данас врло вредна роба.

– Питате ли се некада откуд број телефона фирми која вам шаље услуге преко телефона. Чак и основни подаци када негде оставите име презиме и адресу хакери могу да укрсте са информација које вам пронађу на друштвени мрежама и лако ћете постати плен – каже он.

На питање да ли су на пример приликом крађе телефона и података у њему угрожени и контакти које та особа има, Родић каже да јесу. На пример, могу да свим вашим контактима у ваше име пошаљу поруку у којој кажу да сте у страној земљи са породицом, да су вам украдена документа и новац и тражите неки износ да вам уплате. Неко од њих ће ту поруку сигурно схватити озбиљно и уплатиће , а тиме и открити своје податке, објашњава наш саговорник.

Има ли заштите и шта је најважније? Наши саговорници из ИТ сектора наводе да је прво правило да се не реагује брзо на неке сумњиве захтеве. Када год неко каже да му је хитно, знајте да ништа није хитно , полако се распитајте о пошиљаоцу и његовом захтеву и никако не отварајте атачменте које вам стижу у поруци.

Јер за жртву последице оваквих напада могу бити озбиљне – од губитка приступа налозима и финансијске штете, до нарушеног угледа, јер се у њено име шаљу лажне поруке или објављују спорни садржаји. У случају да је реч о пословном телефону, могу бити компромитовани и поверљиви подаци компаније, што додатно повећава штету.