Москва спремна за дијалог са НАТО-ом

МОСКВА – Руска Федерација нема намеру да напада чланице НАТО-а и спремна је за дијалог са Северноатлантском алијансом, али само ако тај разговор буде заснован на уважавању руских интереса и принципа недељивости безбедности, изјавио је Владислав Маслеников, директор Одељења за европске послове у Министарству спољних послова Русије.

Он је, у разговору за РИА Новости, рекао да је Москва више пута јасно саопштила да не планира напад на савезнике НАТО-а, али је оценио да алијанса своју политику гради на сталном тражењу спољног непријатеља.

„Више пута смо изјавили да не намеравамо да нападамо савезнике НАТО-а”, поручио је Маслеников.

Према његовим речима, НАТО „не може да постоји без спољног непријатеља”, због чега, како је навео, тај блок непрестано настоји да га пронађе и политички употреби. Маслеников је оценио да је Северноатлантска алијанса „а приори усмерена ка конфронтацији”, као и ка остваривању својих интереса силом, уместо сарадњом која би допринела јачању безбедности и стабилности.

Руски дипломата је нагласио да Москва не одбацује разговор са НАТО-ом, али да такав дијалог, како је навео, не може бити вођен на основу ултиматума и игнорисања руских безбедносних интереса. Основни услов за то, према његовим речима, јесте поштовање темељних принципа међународне безбедности, међу којима Русија посебно истиче недељивост безбедности.

Изјава Масленикова уследила је после самита НАТО-а у Анкари, одржаног 8. јула, на којем су лидери алијансе у завршној декларацији поново означили Русију као „дугорочну претњу” евроатлантској безбедности и стабилности. У истом документу чланице НАТО-а потврдиле су приврженост члану 5 Вашингтонског уговора, односно принципу да се напад на једну чланицу сматра нападом на све.

Анкарска декларација предвиђа и наставак јачања одбрамбених капацитета алијансе, као и више од 50 милијарди долара нових набавки у области наоружања и војне опреме. Чланице НАТО-а најавиле су и 70 милијарди евра војне опреме, помоћи и обуке за Украјину током 2026. године, уз намеру да подршка буде настављена и 2027. године.

Москва је раније критиковала одлуке донете на самиту у Турској, оцењујући да НАТО наставља курс милитаризације Европе и припремања за конфронтацију са Русијом. Портпаролка руског Министарства спољних послова Марија Захарова изјавила је после самита да су приоритети алијансе остали исти: јачање војних капацитета, помоћ Украјини и политика усмерена против Москве.

Председник Русије Владимир Путин је 4. јуна, на састанку са руководиоцима међународних новинских агенција, изјаве о могућности руског напада на НАТО назвао бесмислицом и провокацијом, истичући да се такве тврдње користе за оправдавање даљег наоружавања и ширења војне инфраструктуре алијансе.