Хелсинки за 72 сата може да постане подземни ратни град

ХЕЛСИНКИ – Испод улица финске престонице налази се разграната мрежа од око 5.500 склоништа, пројектованих да у случају рата, великог напада или друге ванредне ситуације приме готово 900.000 људи – знатно више него што Хелсинки има сталних становника.

Британски лист „Тајмс” овај систем описује као својеврстан подземни град и један од највидљивијих доказа да се Финска озбиљно припрема за могућност ширег сукоба са суседном Русијом. Ипак, реч је о инфраструктури која није настала као непосредна реакција на садашњу кризу, већ се деценијама развија као део финске доктрине општенародне одбране и цивилне заштите.

Према званичним подацима Градске управе Хелсинкија, расположиви капацитети довољни су не само за становнике престонице већ и за људе који се у тренутку опасности затекну у граду, укључујући путнике и посетиоце. Савремена склоништа намењена су заштити од радијације, отровних материја, рушења објеката и дејства различитих врста оружја.

Посебност финског система представља такозвана двострука намена. Велики подземни простори у мирнодопским условима нису закључани и напуштени, већ се користе као базени, спортске дворане, дечја игралишта, паркинзи, картинг стазе, скејт-паркови, стрелишта, цркве и просторије у којима вежбају музички састави.

У једном од највећих комплекса налазе се терени, теретана и дечје игралиште на дубини од око 25 метара. Простор запремине приближно једнаке седмоспратној пословној згради може да прими око 6.000 људи, а у случају опасности опрема се креветима, резервоарима за воду, санитарним чворовима и другом неопходном опремом.

„То је идеја двоструке намене”, објаснио је за „Тајмс” Јука-Пека Шредерус из градске службе за спасавање, наводећи да се објекти изнајмљују и свакодневно користе како би се истовремено проверавало да ли сви системи исправно функционишу.

Склоништа располажу ојачаним вратима, системима за филтрирање ваздуха, независним снабдевањем водом и електричном енергијом, комуникационим системима и опремом неопходном за вишедневни боравак великог броја људи. Простори који се у мирнодопским условима користе у друге сврхе морају да буду испражњени и оспособљени као потпуно функционална склоништа у року од 72 часа.

Фински закон истовремено обавезује инвеститоре да у стамбеним и пословним објектима већим од 1.200 квадратних метара обезбеде простор за цивилну заштиту. Трошкови изградње таквог склоништа процењују се на између 1,5 и четири одсто укупне вредности новог објекта.

На територији целе Финске постоји око 50.500 склоништа са местом за приближно 4,8 милиона људи. Око 85 одсто тих објеката изграђено је после 1971. године и опремљено савременим системима вентилације и филтрирања.

Финске власти последњих година додатно улажу у обнову и изградњу склоништа, уз образложење да су повећане опасности од хибридних операција, саботажа, кибернетичких напада и угрожавања критичне инфраструктуре. Искуство Хелсинкија постало је предмет интересовања бројних страних делегација, нарочито из Украјине, Пољске, Немачке и земаља Блиског истока. Само велики комплекс Мерихака до сада је посетило око 800 иностраних делегација.

Испод мирних улица, тргова и неокласичних фасада Хелсинкија тако се налази паралелна инфраструктура града, створена да у мирнодопским условима буде део свакодневног живота, а у часу кризе постане један од најразвијенијих система заштите становништва у Европи.