Уторак, 14.07.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа
ТЕРОРИЗАМ

Европол открива како интернет мења лице тероризма

Нови извештај Европола о тероризму открива како онлајн екосистеми мењају тероризам
Европол открива како интернет мења лице тероризма
Илустрација (EPA/CHRISTOPHER NEUNDORF)

 

Најновији Извештај о ситуацији и трендовима тероризма у Европској унији (ЕУ ТЕ-САТ) открива како онлајн екосистеми мењају тероризам, при чему традиционални тероризам вођен идеологијом доминира, а џихадизам представља најраспрострањенији облик, наводи се у саопштењу Европола. 

Како се додаје у данас објављеном извештају, за значајан број починилаца, насиље је постало средство за стицање идентитета, признања и припадности, а овај развој је створио фрагментиранију, сложенију и мање предвидљиву претњу широм Европе.

Тероризам у Европи улази у нову фазу, а извештај показује како онлајн екосистеми фундаментално мењају начин на који се терористичке претње појављују, развијају онлајн и материјализују офлајн. 

Како се наводи, традиционални тероризам вођен идеологијом остаје упорни облик, а џихадизам је најраспрострањенији вид. 

Док радикализација, међутим, више не зависи искључиво од директног контакта са успостављеним терористичким организацијама, насилни актери све више комбинују екстремистичке идеологије са криминалом, наративима завере и нихилистичким насиљем.

Како је навела шефица Европског центра за борбу против тероризма у Европолу, Ана Сјоберг, тероризам и  насилни екстремизам и даље представљају значајну претњу Европској унији. 

Према њеним речима, док џихадистички тероризам и даље представља најистакнутију претњу, границе између устаљених терористичких идеологија и других облика насилног екстремизма су све више замагљене. 

Растући утицај новијих дестабилизујућих идеологија, уз традиционалне екстремистичке наративе, илуструје еволуирајућу природу претње. 

Како се наводи, у овом сложеном безбедносном окружењу, ефикасна сарадња и размена информација између националних власти су фундаменталне за предвиђање развоја догађаја и пружање снажног одговора на претње.

Онлајн платформе су постале каталитичко окружење за развој терористичке претње, а друштвене мреже, сервиси за шифроване поруке, платформе за игре и децентрализоване онлајн заједнице сада служе као екосистеми где се пропаганда, радикализација, регрутовање и планирање офлајн акција међусобно појачавају, наводи се у извештају.

Онлајн окружење омогућава терористичким организацијама да директно допру до појединаца и истовремено даје простор саморадикализованим починиоцима да се мобилишу независно, често без формалног чланства, или претходно утврђеног правца.

Истовремено, криминални актери све више пружају услуге које терористи могу да искористе и обрнуто, од прања новца и трговине оружјем до онлајн превара, шифрованих комуникација и других могућности криминала као услуге. Истовремено, хибридни актери претњи користе организовани криминал и инструментализују посреднике за извршење терористичких дела. 

Према наводима у извештају, терористичким актерима више нису потребне велике организационе структуре да би нанели штету, а онлајн екосистеми омогућавају дисперзованим мрежама, усамљеним актерима и самоиницијативним ћелијама да се радикализују, мобилишу и делују аутономно. 

Како показују подаци из најновијег извештаја ЕУ, забележено је 45 терористичких напада у 10 држава чланица Уније, укључујући 22 завршена напада, 20 осујећених покушаја и 3 неуспела.

Истовремено, ухапшено је 486 осумњичених за кривична дела повезана са тероризмом у 21 држави чланици ЕУ, од чега 71 одсто за кривична дела повезана са џихадизмом.

Резултати џихадистичких напада су 5 смртних случајева и 81 повређени, наводи се у извештају, док је један смртни случај регистрован након десничарског напада.

Џихадистички тероризам и даље чини највећи удео терористичких активности у ЕУ, са 24 од 45 напада и 347 од 486 хапшења због тероризма забележених у 2025. години. Како се истиче у извештају, више од 70 одсто односило се на терористичку пропаганду и активности подршке. 

Ове бројке илуструју главни фокус антитерористичких активности, а то је да се омета радикализација и мобилизација много пре него што се напади изврше.

Извештај идентификује и упорни феномен, а то је учешће младих људи као један од главних развоја у актуелном терористичком пејзажу. 

Насилна екстремистичка пропаганда, заједнице играча и насилне дигиталне субкултуре радикализују рањиве младе људе са вишеструким идеолошким утицајима истовремено. Како се додаје, млади све више постају жртве манипулације и починиоци насиља, а границе између ова два постају мање јасне него икада раније.

У 2025. години, 130 осумњичених за тероризам ухапшених широм ЕУ било је старости 18 година или млађих, а најмлађи је имао 12 година. 

Како се указује у извештају, многи од њих показују само површно разумевање устаљених идеологија, а уместо тога, сматра се да прихватају фрагментиране комбинације екстремистичких наратива са којима се срећемо на мрежи. 

Ово растуће преклапање између рањивости и криминала, развој који се види и у организованом криминалу, додаје још један слој сложености пејзажу терористичких претњи, захтевајући одговоре који комбинују превенцију, заштиту и спровођење закона, истиче се у извештају.

Истовремено, унутар децентрализованих онлајн заједница, као што је мрежа The Цом, насиље је постало средство за стицање статуса и признања. 

Уместо да буду уједињени кохерентном политичком или верском доктрином, појединачни актери се крећу између екстремистичких наратива, мизогиније, нихилизма, криминала и терористичке пропаганде, усвајајући било које идеје које јачају њихов идентитет унутар групе, истичу аутори извештаја. 

Како онлајн екосистеми растварају традиционалне идеолошке границе и омогућавају појединцима да се крећу између екстремистичких средина, спровођење закона више не може да се ослања искључиво на конвенционалне идеолошке критеријуме за идентификацију нових претњи, што доводи до нове ситуације у којој је тероризам фрагментиранији, адаптивнији и мање предвидљив, закључује се у Извештају о ситуацији и трендовима тероризма у Европској унији.

 
Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.