Европска комисија планира реформу

Европска комисија (ЕК) разматра низ реформи којима би требало да унапреди ефикасност институције, убрза запошљавање, пошаље више својих службеника у престонице држава чланица и припреми администрацију за употребу вештачке интелигенције (АИ), наводи се данас у предлозима представљеним на интерном састанку, јавља бриселски Политико.

Међу предложеним променама је премештање већег броја службеника из седишта Комисије у Бриселу у престонице држава чланица, како би се ојачале везе са 27 чланица ЕУ, затим убрзање напредовања нове генерације руководилаца пред очекивани талас одлазака у пензију, као и припрема институције да буде „спремна за вештачку интелигенцију”, навео је за Политико један високи званичник укључен у процес ревизије.

Званичник који је тражио анонимност, због природе интерног извештаја, рекао је да предлози не предвиђају укидање ниједног од 41 генералног директората Комисије, нити формирање нових, као ни смањење броја запослених.

Уместо тога, фокус је на томе да запослени не буду „затворени у своје секторе” и да лакше сарађују између различитих одељења, као и на промени приоритета како би се постојећи ресурси боље користили.

Реформа би ипак могла да подразумева и већи број запослених.

Према наводима другог званичника, Комисија планира да запосли додатних 1.500 људи у оквиру следећег седмогодишњег буџета ЕУ, који почиње 2028. године, уз још 1.000 радних места у другим институцијама Уније.

Први пакет препорука, садржан у извештају од 400 страна који су припремили високи званичници из 15 сектора Комисије, представљен је свим запосленима, њих око 30.000, током виртуелног састанка у понедељак.

Према писању Политика, наредних месеци би могло да буде отворено више високих позиција због одлазака у пензију или преласка званичника на друга места.

Предложене мере део су првог свеобухватног преиспитивања начина рада Европске комисије у последње две деценије, преноси Танјуг.

Процес је покренут прошле године са циљем да институција постане ефикаснија и привлачнији послодавац, а коначне препоруке требало би да буду представљене председници Европске комисије Урсули фон дер Лајен до краја 2026. године.

Преиспитивање долази у тренутку када се „геополитичка Комисија” Урсуле фон дер Лајен суочава са све већим изазовима, од трговинских тензија са Вашингтоном и Пекингом до подршке Украјини у рату са Русијом.

Истовремено, ширење надлежности Европске комисије изазива додатну осетљивост у појединим државама чланицама због забринутости око њеног растућег утицаја, напомиње бриселски портал.

„Постоји жеља за променама”, рекао је комесар за буџет, борбу против превара и јавну администрацију Пјотр Серафин, оцењујући да међу запосленима постоји спремност за реформу Комисије.

Серафин је истакао да Комисија данас има око 1.500 запослених мање него 2014. године, иако су њене обавезе у међувремену значајно порасле.

„Од Комисије се очекује да ради све више и више”, упозорио је он, наводећи да институцији треба обезбедити одговарајуће финансирање како би могла да одговори на проширене надлежности.

Једно од решења, према његовим речима, јесте промена начина на који службеници ЕУ раде.

Већи број запослених из Брисела требало би да проводи време у националним администрацијама држава чланица како би се унапредила сарадња.

Запошљавање остаје једна од слабијих тачака Европске комисије.

Серафин је посебно издвојио Европску канцеларију за избор особља (ЕПСО), оцењујући да дуготрајне процедуре запошљавања умањују способност Комисије да привуче најбоље стручњаке.