Ко је ко у НВО

Политички активиста и лидер Покрета „Српски суверенисти” Вукша Драговић објавио је на својим друштвеним мрежама шему деловања и финансијских токова невладиних организација у Србији које, према његовим речима, стоје иза студентских протеста и дела опозиционих структура. Иако се декларативно не баве политиком, Драговић упозорава да је реч о полугама притиска које имају циљ да коригују државну политику у складу с интересима иностраних центара моћи. Наш саговорник наводи да се водећи људи организација које раде против државног и националног интереса налазе управо у државним институцијама Србије, одакле делују на основу задатака добијених од својих спонзора.

На другој страни, дугогодишњи активиста за права ЛГБТ популације, директор фондације „Балканс форвард” Горан Милетић каже да се око НВО створио мит о субверзивном деловању против државе у корист неке друге стране, иако су сви пројекти, као и финансије, јасно декларисани и спадају у јавно доступне податке. Милетић додаје да су сви конкурси доступни свим заинтересованима за пријаву и да нема простора за било какве спекулације о закулисним радњама.

На основу свог дугогодишњег опозиционог искуства, политичког активизма и учешћа у протестима против режима, Вукша Драговић каже да је увек критиковао власт због одлука које сматра погрешним и да ће тако наставити и у будућности. Додаје, међутим, да је ову врсту борбе оставио по страни док се не избори с проблемом, како је назива, „НВО хидре”, која директно угрожава опстанак Србије као државе. „Једно је критиковање власти, а друго насилна промена власти и уплив НВО, а то је управо оно што нам се сада дешава. Управо сам до сазнања о њиховом деловању дошао непосредним учешћем у опозиционом раду. На сваком протесту или дешавању сам био и сведочио контроли и упливу НВО, као и начинима на који они делују. Шема коју сам приказао на свом ’Твитеру’ проверљиво је тачна”, наводи Драговић.

Даље објашњава да сви истакнути чланови НВО имају одређена задужења која се тичу бављења политиком, деловања преко правосуђа или медија. „Управо сада можемо да видимо најочигледнији пример уплитања у политику Србије. Присуствовао сам једној расправи о измени Закона о финансирању политичких активности и тражио да се у том закону препознају и други политички субјекти, осим политичких странака и удружења грађана, јер се и многе друге организације отворено баве политиком. Поред тога, имате политичке странке које имају своје НВО и које финансирају своје политичке активности новцем из иностранства”, прича нам Драговић.

Додаје да је кроз шему навео најмоћније НВО, које заправо раде организацију и логистику тзв. студентског покрета. „Навео сам и њихове медије као што су Н1, Нова С, Данас, КРИК, БИРН И ЦИНС. Затим НВО које се наводно баве истраживањима, у којима се увек пласира прозападни наратив. Потом, остатак НВО хидре наставља да користи такве измишљене податке као чињенице које нико не доводи у питање”, појашњава Драговић.

На питање шта је задатак ових организација, Драговић каже да је у питању одбрана сопствених позиција у државним структурама и покушај формирања власти у Србији, коју би, потом, могли да контролишу. „Контрола се одвија присуством у државним институцијама, попут правосуђа и тужилаштва, затим медијима и у политици. Циљ је да се власт, уколико већ не може да се промени, ослаби како би се даље кроз наметање одређених коалиционих партнера извршио утицај. Таквом врстом притиска или уцене власт би се приморавала на повлачење потеза који нису у складу с нашим националном интересима”, јасан је Драговић.

Додаје да се као финансијери НВО у Србији увек понављају исти политички центри. „Државе из којих долазе донације за НВО су Енглеска, Шведска, Холандија, оне предњаче. Ту су наравно и САД. Затим имате и фондове који финансирају НВО попут УСАИД-а, Фондације ’Рокфелер’ и Сороса”, каже наш саговорник.

Драговић као пример наводи формирање наводне анкетне комисије због пада надстрешнице на Железничкој станици у Новом Саду. „То је заправо лажна институција, јер анкетну комисију може да формира само Скупштина Србије. На том примеру видите како се они групишу, како би даље кроз своје медије остварили политички утицај. Они зато себи дају лажне називе државних институција како би то имало већу тежину и тако су се и регистровали у АПР-у. НВО хидра је заправо параполитичка организација која без избора заузима наше државне институције и тако остварује утицај, а за деловање одговара искључиво својим страним донаторима.”

Упозорава да је посреди велика превара, у чијем остварењу учествује највећи број људи који тога нису ни свесни. „Важно је да оголимо истину и да људи схвате с ким имају посла. На протесте долазе људи који нису део никакве НВО. Они не схватају да ће на крају бити преварени и изиграни. Исто тако сам и ја био више пута преварен у свом опозиционом деловању. Челници НВО окупљају људе по принципу ’кеч ол’, где би свако ко је незадовољан влашћу изашао на улицу, а потом их изманипулишу и преваре кад спроведу своју агенду. То ће се десити са свим људима и студентима који се тренутно окупљају, а нису део ових НВО. Управо зато се они који их позивају на улице не представљају, не говоре ко су и за шта се залажу. Оног тренутка када то открију, изгубиће део подршке. Зато чекају последњи тренутак за било какво изјашњавање како би уз себе држали што више људи, које ће потом преварити”, наводи Драговић.

Како каже, НВО хидра контролише медије, активисте, студентске налоге на друштвеним мрежама, токове новца, прави тзв. студентску листу и обезбеђује логистику. „Организације као што су Црта и ’Крени-промени’ спроводе обуку контролора за изборе. Људи који долазе на протесте су национална пешадија коју нико ништа не пита. Они су ту да једноставно буду корисни идиоти који се боре за туђе интересе, а против наше државе. Мени је због тога веома жао и управо зато и радим ово како би људи схватили и како не би дозволили да буду преварени, онако како сам и ја био преварен”, каже Драговић.

Сматра да би власт требало критиковати како би била што боља. „Ми видимо да је ова власт, од својих 14 – најбоља у претходне две године владавине. Управо због тог великог притиска. Међутим, тај притисак не треба да се остварује на овај начин, где се ситуација доводи на ивицу сукоба и грађанског рата, да се породице, пријатељи и кумови свађају, зато што свако ко не жели да подржи условно речено блокадерску причу бива окарактерисан као ћаци или као неко ко није човек. То је чиста дехуманизација и криминализација сваког ко није на тој страни. Мени су уништили налоге на друштвеним мрежама својим пријавама како би ми смањили видљивост и како не бих дошао до већег броја људи. Угасили су ми и налоге за финансирање. Прете ми сваког дана. Говоре да ће ми бацити бомбу на студио. На основу свега тога видим за каква су све недела спремни и шта могу да ураде без полуга моћи. Шта ће онда радити ако стварно добију власт?”, упитао је Драговић.

Као пример деловања против интереса Србије наводи и инсистирање да тужилаштво буде четврта грана власти, иако је то супротно нашем Уставу. „Мариника Тепић и Странка слободе и правде, која је такође део НВО хидре, траже да тужилац има своју тужилачку полицију и да онда хапсе кога год пожеле. Они се једноставно залажу за потпуну окупацију наше земље од стране ЕУ и Запада, да немамо никакве могућности самосталног доношења одлука. Ми то видимо и по порукама које добијамо из ЕУ. Од нас се тражи да потпуно предамо тужилаштво и медије. Погледајте каква је само тензија око РЕМ-а. Представници НВО траже надмоћ у РЕМ-у како би могли да управљају нашим медијима и да деле лиценце за рад и националне фреквенције на основу својих критеријума о подобнима и неподобнима. Свему томе мора се стати на пут. Овде није реч о томе да ли је Вучић добар или лош, није питање његових кадрова и политике коју су водили свих ових година већ о угрожавању државних и националних интереса”, закључио је Драговић.

Сматрам да је сасвим нормално да се НВО финансирају из оних извора који су доступни, каже Горан Милетић. „Направљена је нека врста митоманије да НВО раде у циљу неких других интереса. Сваки донатор који даје новац има неке своје стратегије и назначи шта жели да финансира, а на такве конкурсе свако може да се јави. Понекад су то пројекти везани за локалне заједнице, а некада за шире подручје, попут држава, региона или глобалног нивоа. Уколико је реч о ЕУ или министарству спољних послова неке земље, сви позиви на конкурсе су транспарентни, нарочито кад је реч о Србији. Сви резултати конкурса, теме и финансије апсолутно су јасни и јавно доступни. Раније је чак и држава Србија делимично финансирала конкурсе, док би остатак средстава дошао из ЕУ. Има доста корисних ствари које НВО раде и не видим ништа спорно у њиховом деловању”, каже Милетић.

На питање да ли постоји могућност политичког утицаја кроз финансирање НВО у Србији, наш саговорник каже да не види такву могућност. „Сви процеси финансирања, нарочито када долазе од владе неке државе, подложни су контроли у тој самој држави. Дакле, потпуно је видљиво и они морају да објасне својој јавности и грађанима коме је отишао новац, на шта је и како коришћен. Посебно у случајевима кад се захтева извештај према закону о доступности информација. Тако да ту нема много могућности за неки утицај. У случају Србије, новац који добијају НВО најчешће одлази у област културе, преко унапређења здравствених и едукативних процеса, па до пројеката који се тичу европских интеграција, где се улаже највећи новац. Међутим, када било који донатор даје новац, највећи део суме иде држави Србији, односно различитим министарствима и институцијама. НВО добију само мали део новца”, каже Милетић.

Упитан да ли има сазнања о финансирању одређених политичких организација у Србији из иностраних фондова, наводи да није упознат са радом појединачних покрета. „Не знам да ли су регистровани као партије или НВО. За добијање средстава намењених за конкурсе, морали би да испуњавају прилично јасне критеријуме донатора. Дакле, потребно је да су регистровани као НВО, а затим да имају одређене резултате рада и активности које доприносе означеној сврси. Углавном, јасно је код сваког донатора на којој области је фокус, од културе, образовања или европских интеграција. Такође, на сајту самог донатора можете видети који су им приоритети у одређеном делу света. Поред тога, позиви за финансирање су отворени и јавно доступни, тако да свако може да се јави”, наводи Милетић.

На питање како Фондација „Рокфелер” финансира одређене политичке покрете и удружења у Србији, наш саговорник каже да је реч о приватној организацији. „’Рокфелер’ је приватна фондација која има своје стратегије у различитим деловима света, од културе до учешћа у јавном животу и сличних пројеката. За детаљније информације о одређеним донацијама морао бих да видим о којем пројекту је конкретно реч. Кад је реч о Фондацији ’Рокфелер’, претпостављам да је реч о пројекту за што веће укључивање грађана у учешће у јавном животу. Поред тога, можете контактирати и одређеног донатора с упитом о сврси финансирања одређених пројеката. Највећи број њих одговара и даје информације о финансирању одређених пројеката”, појашњава Милетић.

Како каже, дуже од двадесет година је радио у организацији која је финансирана из Шведске и сви пројекти били су строго контролисани у самој земљи донатору. „У Србији је створена нека фама око тог финансирања НВО, а то су јавно доступне информације о одређеним стратегијама држава донатора. Осим тога, у самој Шведској поједини заинтересовани увек траже информације о томе где је отишао новац њихове владе на пројекте у Србији, БиХ, Албанији и другим земљама. То све мора да буде јавно објављено и да се зна којој организацији и за шта су конкретно додељена средства. Дакле, то су врло контролисани процеси. Поред тога, у земљама где постоји јасна подела власти, не може министарство да утиче баш тако лако на било какве ситуације”, наводи Милетић.

На наше питање да ли је могуће утицати на политичке прилике у Србији како би се лобирало  за одређене интересе или деловало против власти или државног и националног интереса, Милетић је изразио уверење да тако нешто није могуће. „Кад је реч о лобирању за одређене интересе, то радите приступом представницима власти. Зашто бисте за тако нешто ишли преко НВО? Не мислим да је могуће ни било какво деловање против власти. То је веома мали новац за НВО, на крају баладе. Поготово наспрам оног који се додељује државним институцијама. Не верујем у такав сценарио. Никада за својих 20 и нешто година рада нисам видео нити чуо да неко даје новац како би се деловало против одређене државе. Напротив, новац се у највећој мери улаже у јачање институција и укључивање грађана у јавни живот”, закључује Милетић.

Сами објавили податке о финансирању

Драговић каже да су подаци које је објавио о финансирању НВО годишњи извештаји из АПР-а. „Нисам даље улазио у причу о томе има ли ту новца на руке и додатног протока новца. Објавио сам оно што су сами обелоданили о свом финансирању и донаторима. Потом сам повезао ове организације на основу доступних информација и свог опозиционог искуства. Тако сам на ’Твитеру’ представио јавности ко какво задужење има”, каже Драговић.

Спонзорисано мишљење

Како примећује Драговић, на Н1 не може да се чује друго мишљење осим оног које је унапред пласирано из НВО хидре. „Не постоји нико ко није део ове организације, а да његово мишљење може да се чује. Сви аналитичари, правници, тужиоци, судије, све су то људи из НВО. Ти гости који се појављују себи дају некаква звања и имена организација која би требало да их представе као некакве велике стручњаке, а да иза тога најчешће не стоји ништа. Зато им на сваку вест коју објаве на ’Твитеру’ окачим банер организације за коју раде и напишем коментар ’Спонзорисано мишљење’. То су људи почели да препознају и схватају да иза тих стручњака, професионалаца и како год себе да називају, стоји једна моћна организација која се финансира искључиво из иностранства и која рачуне полаже искључиво својим донаторима”, наводи Драговић.

Потенцијал НВО зависи од теме и тренутка

Упитан колики потенцијал имају НВО у организационом и финансијском смислу да мобилише људе за протесте, Горан Милетић каже да то зависи од теме и конкретног тренутка. „Дуго сам се бавио Прајдом и постојао је један круг грађана који је било могуће мобилисати да изађе и подржи. Међутим, када је био протест због афлатоксина у млеку, изашло је пет грађана. Тако да све зависи од друштвене климе и интересовања грађана”, закључује Милетић.