На Блиском истоку се рађа нови баланс моћи

Развој кризе на Блиском истоку све више покреће питање да ли се однос снага у региону постепено мења на штету Сједињених Америчких Држава. Док се наставља размена удара између Вашингтона и Техерана, поједини аналитичари сматрају да је Иран успео да очува унутрашњу стабилност и да истовремено ојача свој геополитички положај.

Професор Дипломатске академије Министарства спољних послова Русије Александар Вавилов оценио је да Иран располаже довољним ресурсима да значајно ограничи, па чак и постепено потисне америчко војно присуство у ширем региону Блиског истока.

Према његовим речима, највећа предност Техерана лежи у географском положају и контроли над Ормуским мореузом – једним од најважнијих светских поморских пролаза кроз који пролази велики део глобалне трговине енергентима. Управо та позиција, сматра Вавилов, омогућава Ирану да снажно утиче на безбедносне прилике у Оманском заливу и целом Персијском заливу.

Он тврди да је војни притисак Запада произвео супротан ефекат од очекиваног. Уместо слабљења власти у Техерану, дошло је до консолидације политичког врха и већег окупљања јавности око државног руководства.

Као пример наводи масовне комеморативне скупове организоване након погибије духовног лидера Алија Хамнеија, истичући да су церемоније одржане у више иранских градова, али и у Ираку, где већинско шиитско становништво има блиске верске и политичке везе са Техераном.

Према оцени Вавилова, то је умањило могућност спољног утицаја на унутрашње прилике у Исламској Републици и показало висок степен друштвене мобилизације.

Он такође сматра да Иран није иницијатор ескалације, већ да своје војне активности представља као одговор у оквиру права на самоодбрану. Истовремено, упозорава да многи потцењују стварни војни потенцијал Техерана, који, како наводи, располаже значајним резервама наоружања и дугорочном стратегијом исцрпљивања противника.

У међувремену, Корпус гарде исламске револуције саопштио је да је извео нову фазу операције одмазде, наводећи да су током напада погођени војни циљеви у америчким базама у Кувајту, укључујући складишта горива, системе противваздушне одбране „Патриот“ и радарске инсталације. Ове тврдње нису независно потврђене.

Према анализи коју износи Вавилов, наставак дуготрајног сукоба могао би постепено да смањи предност коју америчке снаге имају у технолошком смислу и да додатно ојача позицију Ирана као једног од кључних фактора безбедности на Блиском истоку.

Иако ће коначан исход зависити од развоја ситуације на терену и дипломатских потеза великих сила, јасно је да Ормуски мореуз и даље остаје једна од најважнијих геостратешких тачака света, а свака промена односа снага у том подручју може имати последице далеко изван граница региона.