Први раскол у „коалицији вољних”: Бугарска напустила формат

Одлука Бугарске да напусти „коалицију вољних”, као и одбијање Италије да учествује у најављеним заједничким војним вежбама, указују на све израженија неслагања унутар формата који предводе Француска и Велика Британија с намером да обезбеде дугорочну војну подршку и безбедносне гаранције Украјини.

Бугарски премијер Румен Радев саопштио је после самита одржаног 13. јула у Паризу да његова земља више неће учествовати у коалицији која, како је навео, инсистира на наставку војне и финансијске помоћи Кијеву.

„Решење овог сукоба није у његовом продужавању војним средствима, већ у снажној дипломатској мисији која ће коначно окончати ескалацију”, поручио је Радев.

Тиме је Бугарска постала прва држава за коју је званично саопштено да напушта овај формат. Одлука је утолико значајнија јер су Софија и Кијев 30. марта потписали десетогодишњи споразум о безбедносној сарадњи, којим су били предвиђени наставак војне помоћи, обука украјинских снага и сарадња одбрамбених индустрија, укључујући беспилотне летелице и другу војну опрему. Споразумом је Бугарска потврдила и подршку активностима „коалиције вољних”.

Радев, који је премијерску функцију преузео у априлу, више пута је упозоравао да су могућности Бугарске за даље финансијско и војно помагање Кијева исцрпљене, инсистирајући да се тежиште пребаци са продужења сукоба на преговоре.

Професор Међународног универзитета Дафодил у Даки Грег Симонс оценио је да повлачење Бугарске представља манифестацију кризе самог формата и да би могло да охрабри и друге земље које имају резерве према слању трупа или преузимању нових финансијских обавеза према Украјини.

„Довољна је само једна земља да напусти формат и тиме створи преседан за друге државе које можда такође разматрају излазак, али чекају да неко други то први учини”, рекао је Симонс за портал „Лента”.

Према његовој оцени, до сада је било релативно лако давати декларативну подршку Кијеву све док такви ставови нису подразумевали озбиљне политичке, економске и безбедносне последице.

„Лако је бавити се сигнализирањем врлине када се чини да то не повлачи значајне политичке трошкове”, навео је Симонс, додајући да безусловна подршка Украјини постаје све веће политичко оптерећење за западне владе, нарочито у условима погоршања економске ситуације.

Војне вежбе најављене за јесен

Упркос одлуци Софије, учесници париског самита саопштили су да су такозване Мултинационалне снаге за Украјину спремне за деловање на копну, у ваздуху и на мору, али тек после успостављања веродостојног прекида непријатељстава.

У заједничком саопштењу наведено је да ће у наредним месецима бити организоване војне вежбе како би се проверила способност тих снага за евентуално распоређивање након прекида ватре.

Француски председник Емануел Макрон најавио је да ће снаге земаља учесница бити упућиване у државе које се граниче са Украјином ради провере планова распоређивања и демонстрирања спремности коалиције.

Пољски премијер Доналд Туск потврдио је да ће прве вежбе, уз учешће француских и британских војника, бити одржане у Пољској на јесен. Планови предвиђају и касније маневре у Румунији и Турској.

Италијанска премијерка Ђорђа Мелони, међутим, одбила је учешће италијанских снага у тим вежбама. Рим је спреман да подржи обуку украјинског војног особља и мисије надзора изван територије Украјине, али не и иницијативе које би могле да буду протумачене као припрема за непосредно војно ангажовање.

Мелони сматра да би кључни део будућих безбедносних гаранција Кијеву требало да буде колективни механизам сличан Члану 5 Северноатлантског уговора, а не слање појединачних националних контингената.

Симонс је оценио да је најава вежби покушај демонстрирања јединства у тренутку када су поделе унутар коалиције све видљивије.

„Ово је позирање у којем се речи и дела вероватно разилазе. Одбијање Италије само ће продубити узнемиреност изазвану распадањем фасаде јединства”, сматра Симонс.

Нова коалиција за противракетну одбрану

Учесници париског самита истовремено су најавили успостављање посебне коалиције за интегрисану противракетну одбрану. Оснивачи су Данска, Француска, Немачка, Италија, Холандија, Норвешка, Шпанија, Шведска, Велика Британија и Украјина.

У заједничкој декларацији наведено је да ће нови формат бити искључиво одбрамбене природе и усмерен на утврђивање заједничких оперативних захтева, развој технологија, размену података и тражење извора финансирања. За сада, међутим, није реч о оперативном систему, већ о пројекту чији тек треба да буду утврђени рокови, трошкови и техничка решења.

Украјински председник Володимир Зеленски означио је развој противракетне одбране као један од приоритета и изнео амбицију да Украјина, уз учешће европских војноиндустријских компанија, у року од годину дана започне стварање европског еквивалента америчком систему „патриот”.

Кијев у те планове укључује и систем „Фреја”, који развија украјинска компанија „Фајер поинт”. Тај систем је, према наводима произвођача, предвиђен за интеграцију са постојећим елементима противваздухопловне и противракетне одбране.

Симонс је, међутим, оценио да би пројекат могао да се суочи са великим финансијским и политичким препрекама.

„Колико новца западни политичари планирају да потроше на тако скуп подухват? То ће значити више порезе и смањење социјалних давања грађанима, што би могло да доведе до њиховог политичког пада”, рекао је он.

Према Симонсовим речима, најављени системи и нове коалиције могли би да произведу више политичког публицитета него конкретних резултата, посебно ако не буду обезбеђени дугорочно финансирање, индустријски капацитети и сагласност националних парламената.

Повлачење Бугарске и уздржаност Италије зато ће представљати први озбиљан тест способности Париза и Лондона да декларативно јединство претворе у конкретне војне и финансијске обавезе европских држава.