Слоге нема око РЕМ-а

Дејан Спаловић

Политички активизам левограђанске опозиције подсећа на скеч некадашње „Топ листе надреалиста” у којем се политичари противе нормализацији и тим поводом су спремни да штрајкују против радника. Тако би се могле окарактерисати нове оштре поделе у проевропској опозицији након одлуке четворо независних кандидата – Дубравке Валић Недељковић, Ире Проданов Крајишник, Милеве Малешић и Родољуба Шабића – да узму учешће у раду Савета РЕМ-а након усвајања Аутентичног тумачења Закона о електронским медијима.

С једне стране су Странка слободе и правде Драгана Ђиласа, Демократска странка и Странка Србија центар (СРЦЕ) Здравка Поноша, које се противе овој одлуци и сматрају је чак издајом борбе грађана и студената. С друге стране се налазе Зелено-леви фронт и стручне невладине организације, који су поздравили ову одлуку. У узајамним нападима иде се толико далеко да се осведочени опозиционар и велики критичар власти Родољуб Шабић на друштвеним мрежама и опозиционим политичким круговима оптужује за, како су навели, колаборацију с владајућим режимом.

А чланови РЕМ-а који су се вратили у ово тело наводе да су овакву одлуку донели јер би власт у супротном „добила прилику да наше поступање представља као супротно закону, а да сопствену одговорност за вишегодишње нефункционисање РЕМ-а, наставак институционалне блокаде и последице које таква блокада има по владавину права и европски пут Србије пребаци на нас и на организације и грађане који су се борили за законити РЕМ”. Иначе, Савет РЕМ-а је крајем прошле године био на корак од формирања, избором осам чланова. Споран је био девети члан из редова националних мањина, који на крају није ни изабран. Потом је четворо независних кандидата поднело оставке.

У немогућности да страначким програмом и поготово партијским активизмом на терену нешто промени, део опозиције који, бар на речима, своју политику баштини на леволибералним идејама, противи се свакој могућој комуникацији с властима, осим уколико то није безусловна предаја. Када тога нема, онда се уз помоћ опозиционих медија повлачи Мажино линија, што чини непремостиву, чврсту границу и залагање за потпун недостатак комуникације или постизање могућег компромиса између власти и опозиције. Одбијају да прихвате понуђену руку председника Србије Александра Вучића за дијалог о свим кључним државним питањима, али и о функционисању државних институција, раду медија и изборним условима. Ствара се вештачка ситуација да су политички актери толико поларизовани да је дијалог немогућ и да ће на изборима власт да буде побеђена техничким нокаутом, ако може у првој рунди.

У таквој клими прихватити се посла за који су изгласани јесте јерес. И управо они за које се сматра да се залажу за поштовање другачијег мишљења – немају разумевања за потезе који они не сматрају политички исправним. Тако је Демократска странка, некада перјаница другачијег мишљења, оштро напала одлуку четворо чланова РЕМ-а и назвала је – издајом. Овај потез сматрају легитимизацијом самовоље власти. Странка Србија центар оценила је да су чланови РЕМ-а који су раније поднели оставке погрешили што су одлучили да преузму функције у том телу, „пошто је крњи РЕМ добар само за председника Србије Александра Вучића”, и наводе да је њихова одлука штетна.

И председник Странке слободе и правде Драган Ђилас најоштрије је критиковао повратак четворо независних чланова Савета РЕМ-а у то тело. Њихову одлуку назвао је незаконитом и оценио је као неприхватљив потез, посебно имајући у виду да су оставке првобитно поднете због небирања деветог члана РЕМ-а. Изразио је чуђење и осудио чињеницу да су чланови Савета прихватили да се врате у рад тела након седам месеци, са образложењем да се девети члан ипак неће бирати. „Ако заиста желе да поштују закон, како сами тврде, нека се појаве на првој седници Савета РЕМ-а и одмах потом поново поднесу оставке, јер разлог због којег су их први пут поднели није отклоњен. Девети члан РЕМ-а и даље није изабран, иако ниједан од два кандидата које је надлежни одбор предложио није одбијен у законито спроведеној процедури”, додао је Ђилас.

Њихов највероватнији коалициони партнер на предстојећим изборима Зелено-леви фронт, пак, подржао је одлуку четворо чланова РЕМ-а и навео да ће имати пуну његову подршку у раду, поручили су у заједничкој изјави за Бету копредседници Зелено-левог фронта Биљана Ђорђевић и Радомир Лазовић. Они су у заједничкој изјави навели да су „с неверицом и презиром” испратили нападе који претходних дана долазе из опозиционих кругова на људе који су, како су указали, одлучили да се боре и у оваквим неравноправним условима за функционалан РЕМ.

„Можете се не слагати с овом одлуком, можете је критиковати, али нападати посебно Шабића, који је својим беспрекорним јавним деловањем годинама задужио наше друштво, апсолутно је неприхватљиво и дегутантно”, поручили су копредседници ЗЛФ. Ђорђевићева је навела да су „они независни кандидати, као такви су номиновани и баш зато, да би били независни, за њих смо и гласали, како би самостално доносили одлуке”.

И Биро за друштвена истраживања (Бироди) подржао је одлуку четворо чланова Савета Регулаторног тела за електронске медије (РЕМ) да учествују у раду тог тела. Бироди је поручио да подржава одлуку четворо чланова да се упусте у борбу за остваривање основне сврхе због које РЕМ постоји, за заштиту јавног интереса у области електронских медија и обезбеђивање услова да медији грађане Србије информишу истинито, потпуно и благовремено, у складу с правом на обавештеност, гарантовано Уставом.

Маркетиншки стручњак Небојша Крстић подсећа да је, према старогрчкој дефиницији, идиот грађанин који се не бави политиком. Дакле, појам је везан за друштвену улогу појединца. За „Политику” каже да у Србији имамо појединце који су изабрали да се баве политиком, а понашају се као старогрчки идиоти.

„На први поглед контрадикторна ситуација, која се не указује само на питању РЕМ-а, већ било које политичке, државне или националне теме. Шта се на нашој политичко-неполитичкој сцени у ствари дешава? Да ли је до људи који су у исто време и риба и девојка, односно политичар и идиот? Или је у питању нешто много дубље и опасније? Што се несрећног РЕМ-а тиче, ту постоји озбиљно замешатељство које је таквим учинила управо ЕУ, односно њена канцеларија у Београду. Наиме, она од Србије упорно тражи нешто што се не би могло замислити и што не постоји нигде у Европи. Имам утисак да неко ко нема нимало пријатељске намере према нашој земљи измишља креативне и једнократне „европске вредности”, које треба, не да унапреде рад институција и побољшају политичку климу Србије, већ да се тензије повећају до пуцања. Све је то, наравно, праћено уценама”, каже Крстић.

Додаје да мора невољно да призна да је жртва чак и Родољуб Шабић и још троје „независних” кандидата, јер их неко, како каже, вода на повоцу, па их час тера да у РЕМ уђу, час да из њега изађу, а ево сад да се опет тамо врате, правећи од тих кандидата глупе Августе. „У свом ’вредносном’ хаосу ЕУ збуњује и наше ’проевропске’ опозиционаре. Па се они оправдано љуте. Пошто не смеју да свој бес искале на Андреасу фон Бекерату, који је права адреса, они вређају Родољуба Шабића, ни кривог ни дужног – истиче Крстић.

А повереник за заштиту равноправности Милан Антонијевић каже да су избор и почетак рада новог Савета РЕМ-а много важнији од питања ко ће седети у једном регулаторном телу. За „Политику” каже да после дугог периода институционалне блокаде Србија поново добија орган који треба да штити јавни интерес у области електронских медија. То је прилика да се врати поверење грађана у институције, али и да се унапреде професионални стандарди, медијски плурализам и заштита од говора мржње, таргетирања и дискриминаторног говора.

„О раду РЕМ-а не говорим само из угла Повереника за заштиту равноправности, који с овом институцијом сарађује у предметима који се односе на говор мржње, дискриминацију и заштиту људских права. Ову област пратим готово две деценије. Пре више од десет година био сам кандидат организација цивилног друштва за чланство у Савету РЕМ-а, а касније сам учествовао у међустраначком дијалогу на Факултету политичких наука, као и у наставку дијалога који се водио уз посредовање Европског парламента. Управо у тим разговорима тражена су решења за излазак из институционалне кризе и избор нових чланова Савета. Зато добро знам колико је важно да у овом телу седе људи који разумеју медије, људска права, слободу изражавања и одговорност коју носи одлучивање о јавном простору који припада свим грађанима”, каже Антонијевић.

Чињеница да нови сазив чине људи различитих професионалних биографија и погледа може бити његова највећа предност. Међу члановима су особе које уживају подршку парламентарне већине, али и они који су годинама у јавности били препознати по критичком односу према власти.

„Такав састав не треба посматрати као победу било које политичке стране, већ као прилику да се кроз дијалог, различита мишљења и професионално одлучивање дође до бољих решења. РЕМ није институција која се обрачунава са медијима нити инструмент политичког утицаја. Његов задатак је да обезбеди да се закон примењује једнако према свима и да јавни интерес буде изнад сваког појединачног интереса”, наводи Антонијевић. Додаје да је посебно важно што ће се у рад Савета укључити и четворо чланова изабраних прошле године. Након аутентичног тумачења Закона о електронским медијима отклоњена је правна неизвесност у вези са њиховим статусом и створени су услови да Савет коначно почне да ради.

„Без обзира на различите правне и политичке оцене тог решења, сада је најважније да институција испуни своју улогу. Институције не могу трајно остати таоци процедуралних спорова, политичких неслагања или очекивања да једна страна добије све што жели. Демократски процес подразумева компромис, али компромис никада не сме значити одустајање од законитости, стручности и независности. Зато данас не мислим да је најважније питање ко је кога предложио или ко је чији кандидат. Важније је да Савет почне да ради и да својим одлукама покаже да је независан, стручан и доследан. Независност се не доказује саопштењима већ сваком појединачном одлуком.

Потребно је изабрати преосталог члана

Милан Антонијевић сматра да је потребно што пре изабрати и преосталог члана из реда националних мањина, у законитом и транспарентном поступку, како би Савет радио у пуном саставу. Наводи да је пред њим тежак задатак: да исте критеријуме примењује према свим пружаоцима медијских услуга, да реагује благовремено, образлаже своје одлуке и покаже да независна институција може да ради без обзира на политичке интересе и притиске којих одувек има.

„Као Поверенику за заштиту равноправности посебно ми је важно да РЕМ што пре почне да одлучује. Пред Саветом се већ налазе предмети који се односе на заштиту од дискриминације и говора мржње, а грађани имају право да очекују да институције раде свој посао у разумним роковима. Превише смо времена потрошили расправљајући о томе како изабрати Савет РЕМ-а, а премало о томе шта грађани од њега очекују. Грађане не занимају процедуре саме по себи. Њих занима да ли ће имати медије који истинито информишу, да ли ће правила важити једнако за све емитере и да ли ће институције реаговати када се крше закон и професионални стандарди. Управо по томе ће се мерити успех новог Савета, а не по томе ко је за кога гласао. Поверење грађана гради се одлукама, а не политичким етикетама”, истиче Милан Антонијевић.

Чаробна реч дијалог

Небојша Крстић сматра да је питање политичара (идиота) много озбиљније и да наводи да та ситуација датира још од момента кад је кренуло одумирање Демократске странке и кад је она почела да се суновраћује у ово што гледамо данас. „Самоубиство ДС-а оставило је огроман празан простор који су попунили случајни пролазници, ликови с маргине, психички упадљиви ликови, невладин сектор, Шолакови програмски директори и судије, тужиоци и професори под спонзорским патронатом организатора ’крваве шаке’”, каже Крстић и наставља: „И ту је био почетак краја политичког живота у Србији. Кад нема политике, нема ни дијалога у друштву. Или је можда боље рећи обрнуто? Када нема политичког живота, онда се друштво из вишестраначког враћа у племенско. У таквом друштву једино је важно да моје племе уништи оно друго. То ми данас живимо. Како вратити политички живот у Србију, како реанимирати демократију, дијалог, Скупштину, странке? То су озбиљна питања којима би морали да се позабаве сви они којима је Србија на срцу. То је толико озбиљно питање да би сви добронамерни морали да помогну, а не да мисле како је и то проблем који ће Вучић већ некако да реши.„