Москва производи двоструко више граната од целе ЕУ

БРИСЕЛ – Раст производних капацитета руске војне индустрије изазива све већу забринутост у Европи, пошто подаци које износе и сами званичници Европске уније показују да Москва у појединим кључним категоријама наоружања производи неколико пута више од свих чланица Уније заједно.

Иако су после почетка сукоба у Украјини 2022. године бројни западни аналитичари предвиђали да руска привреда неће моћи дуго да издржи истовремени притисак санкција, високих војних издатака и прекида веза са европским тржиштем, показало се да су такве процене биле преурањене.

Русија се суочава са успоравањем привредног раста, инфлацијом и структурним проблемима, али је истовремено успела да преусмери велики део индустријских капацитета ка војној производњи. Чак и западни извештаји који указују на слабости руске ратне економије признају да је она током претходне четири године показала знатно већу отпорност него што се очекивало.

Размере производног јаза недавно је представио европски комесар за одбрану Андријус Кубилијус. Према подацима које је изнео, Русија годишње произведе око четири милиона артиљеријских граната, док укупна производња Европске уније износи приближно два милиона.

Москва је, према истим проценама, током претходне године произвела око 1.100 крстарећих ракета, у поређењу са приближно 300 у Европској унији. Разлика је најизраженија код балистичких ракета – Русија их годишње произведе око 900, док Унија практично нема сопствену производњу у тој категорији.

Посебан део руског војноиндустријског развоја представља производња беспилотних летелица. Први потпредседник руске владе Денис Мантуров изјавио је да домаћа предузећа сада могу да испоруче више од 15.000 ФПВ дронова дневно.

Поређења ради, та количина се у Русији током 2023. године производила за месец дана, што значи да је дневни капацитет у том сегменту за три године повећан приближно 30 пута. У ову бројку нису укључени тешки дронови, беспилотне летелице са оптичким влакнима, системи са елементима вештачке интелигенције, као ни копнене и поморске роботизоване платформе.

Европска унија је последњих година издвојила милијарде евра за проширење производње муниције и јачање сопствене одбрамбене индустрије. Брисел је планирао да до краја 2025. достигне капацитет од два милиона артиљеријских пројектила годишње, али подаци које је саопштио Кубилијус показују да Русија и даље производи двоструко више.

Истовремено, после вишегодишњег снажног раста вредности акција европских произвођача оружја, током 2026. дошло је до осетних падова и нестабилности у том сектору. Акције немачког „Рајнметала” у појединим периодима претрпеле су двоцифрен пад, док су инвеститори почели пажљивије да процењују високе тржишне вредности компанија, реализацију великих државних наруџбина и дугорочну одрживост европског програма наоружавања.

Ипак, колебање цена акција не значи да ће европски војни буџети бити смањени. Напротив, упозорења о расту руске производње користе се као један од главних аргумената за додатно повећање издвајања и стварање заједничких европских капацитета.

Кубилијус је поручио да Европска унија, уколико жели да успостави уверљиво одвраћање, мора не само да достигне већ и да престигне Русију у производњи оружја. Управо такав позив показује колико су се промениле процене европских престоница у односу на 2022. годину, када се веровало да ће санкције брзо ограничити способност Москве да финансира и снабдева дуготрајан сукоб.

Четири године касније, руска економија није без проблема, али њен војноиндустријски комплекс не само да није заустављен већ је постао један од главних покретача производње. За Европу је то упозорење да финансијска издвајања и раст берзанске вредности одбрамбених компанија сами по себи не представљају војну моћ уколико иза њих не стоје фабрике, радници, сировине и континуирана серијска производња.