У Београду пијаца скупља од продавницa

За купце – посебно у Београду – радње су све исплативије од пијаца јер су разлике у ценама у корист супермаркета све веће када је реч о неким од основних пољопривредних производа. Овај тренд приметан је већ неколико година, али су разлике у ценама сада све израженије.

Цене пољопривредних производа већ годинама се значајно разликују међу градовима у Србији, а за потрошаче је такође још важније да ли се поврћем и воћем снабдевају у радњама или на пијацама.

И док се по основни зелениш и сезонско воће некада традиционално одлазило на тржнице где су цене биле приступачније, сада то више није правило, нарочито у главном граду, док у мањим местима пијаце и даље важе за јефтиније.

Ово потврђује и последњи извештај који је објавио Републички завод за статистику (РЗС), а који обухвата и упоређује цене: кромпира, пасуља, црног лука, слатког купуса, очишћених ораха и јабука. Свих шест производа у првој седмици јула били су јефтинији у продавницама у Београду него на пијацама.

Реч је о најчешћој цени у градској средини, а разлике су биле огромне. Кромпир је, рецимо, у продавници коштао 99 динара, а на пијаци 150. Црни лук су потрошачи у радњама плаћали 69,9 динара, а на тезгама 100, а најдрастичнија разлика била је код цене пасуља који је у продавници коштао најчешће 239,99 динара, а на пијаци 500.

Директна набавка од добављача и скраћивање ланца продаје уз дугорочне уговоре и обавезе оба учесника у трговању доводи до нижих цена у продавницама у великим градовима. Пијаца губи трку јер је све више посредника док роба стигне до купаца. У мањим градовима, где на тезгама још своје производе директно продају произвођачи, потпуно је обрнуто. Тако је рецимо у Врању – супротно од Београда – цена ових шест пољопривредних производа била нижа на пијаци него у продавници, али те разлике у ценама нису толико изражене. Потрошачи из Врања су такође значајно јефтиније плаћали ову робу од Београђана. Лук је у продавници коштао 69,9 динара, а на пијаци 60, очишћени ораси у супермаркету 960, а на пијаци 950 динара, док је цена пасуља у трговини била 320 динара, а на тржници 300.

Цене на мало пољопривредних производа снимају се два пута месечно, на пијачни дан који пада у периоду 1–7. и 15–21. у месецу. Бележе се у продавницама и на пијацама са највећим прометом. Зависно од годишњег доба, евидентирају се цене најважнијих, одабраних пољопривредно-прехрамбених производа. За сваки производ бирају се по три цене: најчешћа, најнижа и највиша цена. Најчешћа цена у продавници или на пијаци јесте она по којој се одређени производ продаје у највећим количинама, наводе у РЗС.