Српску православну цркву нападају у целом региону

Притисци, лажне судске пресуде, девастација православних гробаља и уз све то удари на Српску православну цркву – главне су полуге у покушајима етничког чишћења на Косову и Метохији и обрачуна с нашим народом у региону, као што је то случај с Федерацијом БиХ. За то је кључно и уништење доказа да су Срби и у прошлости живели на овим просторима. Приштина, Загреб, делови политичког Сарајева и елита у Подгорици, а и њихови инспиратори с више западних адреса, као један од стратешких циљева поставили су управо обрачун с нашим наслеђем. Матрица притисака није се променила, реч је само о другим територијама, а свему овоме недавно је придодата и срамна пресуда против патријарха Порфирија изречена у Словенији.

Док у Хрватској и поред отворене мржње према православљу од Другог светског рата не одустају од намере да формирају „хрватску православну цркву”, Албанци на КиМ сада прибегавају сличним методама. Покушавају уз помоћ особа које се представљају као православни свештеници да отму манастире и цркве СПЦ, а да их онда свету представе као своју културну и верску баштину. И то оне светиње које нису стигли да затру у таласима насиља након јуна 1999. године. Од доласка Кфора на Космет, према подацима међународне заједнице, уништено је или оскрнављено око 250 сакралних објеката СПЦ. Након мартовског погрома 2004. етнички обрачун поново је добио на интензитету кад је пре пола деценије на власт у Приштини дошао албански екстремиста Албин Курти. На његовој мети посебно је СПЦ, која је изложена разним врстама напада.

Пре свега криминализацији и покушају повезивања с тероризмом да би се оправдала сва средства припремљена против једног од стубова српства у овом делу Србије. Последња мера која се примењује јесте појава Николе Џуфке, држављанина Албаније који се лажно представља као православни епископ и оснива своју канонски непризнату организацију. Иначе, забележени су сусрети Џуфке са Мирашем Дедеићем, самозваним челником тзв. црногорске православне цркве, такође канонски непризнате организације.

На све тежи положај српског народа и Српске православне цркве на КиМ, који је вишеструко погоршан односом институција у Приштини, упозорила је и Епархија рашко-призренска СПЦ. Посебно се указује на кршење права од стране косовске полиције, уз упозорење да би, ако се ситуација настави без међународне реакције, могло да дође до потпуног нестанка српског народа са тог простора. „Постепено отежавање свакодневног живота може бити мање видљиво од отвореног насиља, али његова крајња последица једнако је тешка и води исељавању људи и неповратном нестајању читаве заједнице под континуираним и систематским притисцима”, додаје се у саопштењу.

Указује се и на опасну праксу косовске полиције да нападе против СПЦ третира као оштећења имовине или вандализме, како би сакрила размере међуверског и међуетничког насиља које је на КиМ присутно и толерисано. Тако је у низу насртаја на српске светиње пре неки дан са звонаре Цркве Свете великомученице Недеље у селу Брњача код Ораховца нестало црквено звоно, а Епархија је затражила професионалну и непристрасну истрагу. Истиче се и да полиција не жели да спроводи истрагу кад је реч о провалама у цркве које спроводи Никола Џуфка, који се лажно представља као ’архиепископ’ канонски и законски непостојеће цркве, јавно се хвалећи провалом у цркву која припада СПЦ и показујући претензије према црквама и манастирима СПЦ. Уз све то, Џуфка се редовно промовише у медијима и чак бива приман од стране градоначелника из редова Албанаца, успешно игноришући кривичну пријаву коју је поднела Епархија. А управо тај лажни свештеник изнео је тврдњу да је на суду добио канонски признату СПЦ. То је, по Џуфки, корак ка признању његове „цркве”.

Поводом недавног неовлашћеног уласка Џуфке у Цркву Светог архангела Михаила у близини Подујева, што је трећи такав инцидент до сада, Мисија ОЕБС-а на КиМ изразила је забринутост. Из ОЕБС-а су поручили да је поштовање верских права и владавине права кључно за очување културног и верског наслеђа на Косову. У објави на друштвеној мрежи „Икс”, Мисија ОЕБС-а на КиМ позвала је надлежне органе да хитно реагују, темељно истраже случај и спрече даља упадања. Овакве позиве Куртијев режим очигледно наставља да игнорише широм Косова и Метохије, настављајући с репресивним мерама.

Научни саветник Института за новију историју Србије Александар Раковић каже да нападима на СПЦ, као стожер српске заједнице, Приштина покушава да оствари свој план о етнички чистом Косову и упозорава да напади неће престати. За „Политику” каже да ће се атаци наставити, јер је то начин притиска да би се Срби иселили и да би им се живот учинио несигурним. Истиче да Српска православна црква вековима окупља Србе на Космету. „Такав неподношљив живот требало би, по албанском мишљењу, да утиче на Србе да што пре оду с Косова и Метохије и да практично оно постане етнички чисто албанско”, наводи Раковић. Верује да Европа може много да уради да заустави нападе и пацификује Приштину, али, додаје, питање је колико то жели.

„Напад на Српску православну цркву као да је координисан са Запада и није ни чудно што се у европским резолуцијама спомиње СПЦ кад је реч о Црној Гори, Хрватској и на Косову и Метохији. Њихов главни циљ је да се разбије СПЦ и не чуде ме све интензивнији напади у Федерацији БиХ, као и на Космету. Све је то генерисано негде на Западу, али актери играју игру на овом терену”, истиче Раковић. Сматра да је међународна заједница суштински део проблема. „Они су бомбардовали нашу земљу, окупирали Косово и Метохију, тако да ће и даље водити рачуна да никада не буде опуштања за српски народ и да се српска државност не врати у пуном обиму на територију Косова и Метохије – то је њима циљ. Они на Западу знају шта се дешава на терену и све што је Епархија рашко-призренска објавила јавно, то није непознато. Сумњам да ће то ганути некога на Западу и мислим да ће се ова ситуација наставити, јер западне структуре које желе дестабилизацију прилика на Косову и Метохији врло добро знају шта се заиста дешава. Према томе, мислим да ту неће бити помака”, казао је Раковић.

Како наводи, СПЦ дели судбину свог народа на КиМ, чак у неку руку дели и судбину државе Србије. Истиче да се геополитичка ситуација у свету усложњава, па ће се користити и прилика да се погорша ситуација српског народа на Косову и Метохији, рачунајући и Српску православну цркву. Наводи да је у протеклом периоду било терористичких напада, бесправних хапшења Срба, због чега не би било логично очекивати да ће СПЦ избећи такав сценарио и против себе. „Пошто је план Приштине да српску државу, цркву и народ отера са КиМ, онда је логично да се координисано ради на томе да се сви елементи српског идентитета уклоне са Косова и Метохије. Што се тог Џуфке тиче, он служи као пион на шаховској табли и, као у свакој партији, брзо ће бити жртвован кад више не буде био потребан. Иза њега стоје неки други фактори. Када то кажем, мислим на римокатоличку цркву Албанаца на Косову, која једина показује претензије на имовину СПЦ”, истиче Раковић и додаје да у том смислу треба посматрати последње нападе на СПЦ.

Непрестаним нападима на СПЦ очигледно доприноси и чињеница да је она у најтежим околностима, у доба рата и прогона, кроз векове, била стуб и гарант опстанка српског народа на свим просторима бивше Југославије. Само постојање древних манастира и остале верске баштине поткопава лажни наратив о томе да су неке народе кроз историју окупирали Срби, а не да је реч о аутохтоности српског становништва, државности и културе. Када се удари на СПЦ и њену имовину на Космету упореде с онима у региону, као што је то случај и у Федерацији БиХ, иза којих стоје високи функционери СДА, јасно је да су напади координисани. Тако је у Бугојну у току покушај отимања последњег поседа СПЦ, у режији локалних моћника и политичара који су у спрези с тужиоцима и адвокатима. Парох бугојнски Славиша Ђурић изјавио је да је тужбу ради признања права власништва против СПЦ општине Бугојно поднела М. И., чија породица у центру града у непосредној близини парцеле СПЦ има велики стамбени и пословни објекат. Навео је да је добио решење о блокади имовине.

Све ово није изненађење за политичког аналитичара Огњена Карановића, који каже да је на комплетном бившем југословенском простору, укључујући и Србију, непрестано после Другог светског рата, у континуитету на мети СПЦ, што се интензивирало после 1990. За „Политику” истиче да су последњих недеља ти напади добили на убрзању и издваја сраман и беспризоран случај „суђења и пресуде” Његовој светости патријарху Порфирију у Словенији за, како наводи, непостојеће кривично дело у једном монтираном политичком процесу. Карановић оцењује да нису толико криве ни словеначке власти, него нека „невидљива рука” која покушава политички да креира Балкан у целини на начин који би апсолутно искључивао постојање српског националног идентитета.

„Та политичка сила, која има свој идеолошки и антидуховни карактер, у СПЦ и институцијама које су на било који начин ослоњене на њу види главног непријатеља. СПЦ јесте и темељ и стуб државотворности и опстанка српског етницитета и духовности коју српски народ поседује од средњег века. Она је остала на бранику отаџбине посебно у обојеној револуцији и комплексним геополитичким и економским условима”, каже Карановић и осврће се на беспризорни случај стварања тзв. непостојеће косовске православне цркве, уз оцену да је очигледно да неко покушава да утемељи некакву нову црквену организацију на КиМ, не би ли то био некакав институционални предложак који би послужио касније отимању светиња – имовине СПЦ.

„Ту матрицу могли смо да видимо на примеру тзв. црногорске православне цркве и борбе црногорских фашиста против СПЦ у последњих шест година”, наводи Карановић. Подсећа да је било таквих покушаја и у Хрватској у вези с обновом рада тзв. хрватске православне цркве настале за време усташког режима. Али хрватско друштво прилично је робустно оријентисано према било каквим облицима православне вероисповести, па је тај пројекат некако и замро или није успео, закључује Карановић.

Приштина у обрачуну и с православним муралима

     Самопроглашено министарство за локалну самоуправу Косова, како је пренела приштинска „Коха”, одбило је захтев Општине Северна Митровица за осликавање мурала патријарха Павла, уз образложење да „не испуњава уставне и законске стандарде за коришћење јавног простора”. У одлуци се наводи да се пројекат не може третирати искључиво као приватна уметничка или културна активност, јер предвиђа постављање верског симбола у јавном простору општине. „Општина има обавезу да поштује уставне и законске принципе који се односе на неутралност јавних власти према верским уверењима, једнакост, забрану дискриминације и заштиту права свих заједница”, наводи се у образложењу.

И све то док Приштина с друге стране на јавним површинама не само да не брани, већ благонаклоно гледа на мурале с ликовима наоружаних припадника терористичке ОВК. Иначе, тзв. косовска полиција је 24. јуна привела уметника Стефана Стојановића, бившег студента Универзитета у Митровици, упркос дозволи општине да поново ослика мурал с ликом и поруком патријарха Павла. Полиција је тада привела и написала прекршајну пријаву уметнику, а привела је и још тројицу младића који су били с њим. Обавештавајући јавност о догађају, градоначелник Северне Митровице Милан Радојевић указао је представницима тзв. министарства да мурал шаље поруку мира и да не би требало да се мешају у надлежност локалне самоуправе.