Кинески услови оборили вредност акција „Гаспрома”

МОСКВА – Акције руског „Гаспрома” пале су средином јула на најнижи ниво од почетка трговања на Московској берзи, спустивши се испод вредности забележене током светске финансијске кризе 2008. године.

Током трговања 16. јула цена једне акције пала је на 83,98 рубаља, што је испод претходног најнижег нивоа од 84 рубље. За само један дан деонице су изгубиле више од пет одсто вредности, док је у односу на највиши ниво у протеклих годину дана пад достигао око 40 одсто.

Овако снажан пад догодио се упркос томе што „Гаспром” и даље послује са добитком. Компанија је у првом кварталу ове године остварила нето профит од око 345 милијарди рубаља, иако је он био за 48 одсто мањи него у истом периоду претходне године. Истовремено, нето дуг смањен је на око 5,8 билиона рубаља.

Главни краткорочни ударац расположењу инвеститора задао је извештај „Волстрит џорнала”, који је, позивајући се на изворе упознате са разговорима, навео да је Кина спремна да подржи изградњу гасовода „Снага Сибира 2” само уколико јој Русија буде продавала гас по цени приближној субвенционисаној цени на руском домаћем тржишту.

У појединим медијским тумачењима помињана је цена од око 70 долара за хиљаду кубних метара, али тај износ није званично потврђен. Испоруке по таквим условима могле би озбиљно да угрозе исплативост пројекта, због чега део учесника на тржишту са резервом гледа на наводе о кинеским захтевима.

Из Кремља је у мају саопштено да је са Пекингом постигнуто начелно разумевање о траси и начину изградње гасовода, али да кључна питања, укључујући цену, рокове и комерцијалне услове, још нису решена. Планирани гасовод, који би преко Монголије повезао налазишта на Јамалу са Кином, имао би годишњи капацитет од 50 милијарди кубних метара.

„Снага Сибира 2” за Москву има посебан значај због наглог смањења извоза у Европу. Руски цевоводни извоз гаса на европско тржиште пао је са више од 150 милијарди кубних метара 2021. године на око 18 милијарди кубних метара током 2025. године.

„Гаспром” део изгубљених количина надокнађује постојећим гасоводом „Снага Сибира”, којим се Кини испоручује више од 38 милијарди кубних метара годишње. Међутим, та рута користи налазишта у источном Сибиру и не може у потпуности да преузме гас који је раније из западносибирских поља одлазио у Европу.

Додатни притисак представља одлука Европске уније да постепено обустави увоз руског гаса. Према усвојеном плану, испоруке цевоводног гаса на основу дугорочних уговора биће дозвољене најкасније до 30. септембра 2027. године, након чега би увоз руског гаса у Унију требало да буде потпуно забрањен.

Поред „Снаге Сибира 2”, Москва рачуна и на далекоисточну руту капацитета око десет милијарди кубних метара, као и на повећање испорука земљама централне Азије. Ипак, чак ни реализација свих тих пројеката не би у потпуности надокнадила количине које је „Гаспром” пре 2022. године продавао европским купцима.

Аналитичари оцењују да би повратак руског гаса на европско тржиште био могућ једино у случају крупне промене политике Брисела или нове енергетске кризе у Европи. До тада ће вредност „Гаспрома”, поред финансијских показатеља саме компаније, у великој мери зависити од исхода преговора са Кином и даљег развоја геополитичких односа.