Блокадерски покрет поцепан на фракције

Писмо глумице и продуценткиње Бојане Маљевић студентима у блокади Универзитета у Нишу поново је актуелизовало тему поделе студентско-блокадерског покрета на фракције које делују непомирљиво и у самом зачетку званичног политичког деловања. Критика коју је упутила поводом механизама контроле кандидата, карактеришући их као недемократске, само је једна од већ познатих бројних тачака спотицања покрета. На све то, професор Ратко Ристић описао је свог бившег блиског сарадника и једног од лидера тзв. студентске листе ректора Владана Ђокића низом тешких квалификација. Додатно, довео је у питање и саме механизме одређивања кандидата на студентско-блокадерској листи, јасно указујући да се иза пленума крију неформални центри моћи. Најпре се појавила информација да је пленум студената Универзитета у Нишу ставио вето на кандидатуру Бојане Маљевић. Ова информација је касније демантована преко налога студената блокадера на друштвеним мрежама, али писмом које се већ увелико могло прочитати по медијима потврђена је аутентичност.

„Није тешко препознати аутократију када је гледаш преко пута себе. Тешко је препознати њене обрасце када се, из најбољих намера, почну уграђивати у сопствена правила. И ту почиње занимљив део приче. Јер политика је чудна ствар. Толико је дуго кварила људе да човек на крају поверује да се од ње може одбранити једино тако што никоме неће веровати – чак ни сопственим представницима. Па настају изјаве. Па гаранције. Па моралне обавезе. Па аутоматске оставке, иако су у супротности са законом. Па изјаве за које се каже да нису правно обавезујуће, али се очекује да их схватимо као политички обавезујуће. Па вето. Па још један вето. Па континуиран трајни вето. Па контрола контроле. Па процедура за процедуру. Па правилник којим се уређује правилник. Одједном схватиш да си написао више страница о томе како ћеш контролисати сопствене људе него о томе како ћемо да мењамо власт, да стварамо здраве институције и да градимо земљу. То је тренутак када се човек запита: против чега се оно беше боримо”, наводи се, између осталог, у писму.

Маљевићева додаје да поверење студената у сопствене кандидате, које сада недостаје, није производ који се може креирати системом контроле. „Поверење настаје онда када некоме дате слободу и право да буде одговоран. Све друго је надзор, контрола или још горе: све оно што желимо да променимо. Демократија је, у извесном смислу, управо институционализована вера да слободан човек може бити одговоран. Ако у то не верујете, онда правите нешто друго”, каже Маљевићева. Глумица наводи да је највећа вредност студентског покрета била у томе што је грађанима показао да се политика може градити на поверењу, а не на страху. „Волела бих да тај капитал нисте потрошили управо у тренутку када улазите у политику. Због свега наведеног, као и због тога да ми је за почетак вета јављено пре само пет дана, донела сам одлуку да се повучем из кандидатуре за студентску листу”, навела је Маљевићева која се додатно огласила путем друштвених мрежа, наводећи да писмо није било за ширу јавност, већ интерно за студенте.

На другој страни, изразито транспарентнији је био професор Ратко Ристић, који није штедео речи описујући наводне рђаве особине ректора Ђокића. Гостујући у више подкаста, назвао га је бруталним каријеристом, неспособним за организацију и вођење државе, оптужио га да нема своје мишљење док му други не сервирају, додајући да је благ и неуверљив кандидат без става према најважнијим националним питањима. Поред тога, оптужио га је да трагедију у Новом Саду користи за своју политичку промоцију и додао да преко свог институционалног деловања на Универзитету признаје тзв. Косово, учествујући у заједничким програмским активностима и пројектима.

Ристић је у подкасту „Прави одговор” испричао и за случај студената у блокади који су, уместо да дају одговор, њему поставили питање ко заправо бира кандидате на тзв. студентској листи. „Понудили су ми у једном тренутку да будем кандидат за њихову листу. Ја сам рекао да не могу, пошто сам већ у странци”, испричао је Ристић, указујући на директну недоследност студентско-блокадерског покрета када је реч о критеријуму према коме кандидат не може да буде нико са претходним политичким ангажманом.

Према његовим речима, група студената која је била код њега, признала је да пленуми предлажу поједине кандидате, али да изнад тог тела очигледно постоји структура која одлучује ко ће се заиста наћи на коначној листи. „Била је једна група студената са више факултета код мене и буквално су ме питали: ’Професоре, ко прави студентску листу?’ Ја сам се шокирао. Рекао сам: ’Јел’ се ви шалите са мном? Па то је питање које би требало ја вама да поставим.’ Они су рекли: ’Ми не знамо. Ми предлажемо неке људе, али има нешто, неко тело изнад свега, где неко одлучује ко ће бити, а ко неће.’ Неко тело. Да ли је то неки кровни пленум или нешто друго, ја заиста не знам о чему се ради”, навео је Ристић.

Саговорник „Политике”, маркетиншки стручњак Небојша Крстић сматра да о тзв. студентској листи одлучује онај ко финансира хаос у Србији који трпе грађани претходних 19 месеци. „Онај ко мисли да о лажној студентској листи заиста одлучују неки студенти, тај је наиван и не разуме каква је превара у питању. Не само да на студентској листи нема студената, већ се о њеном деловању одлучује у страним службама и амбасадама које спонзоришу покрет ’Крвава шака’”, наводи Крстић.

Додаје да су центри који одлучују врло формални, замаскирани тако да нашу децу користе за покушај деструкције државе и друштва. „Деструкција државе врши се кроз деструкцију институција универзитета, судства и тужилаштва и то се дешава, управо за време производње буке у којој доминира њихова наводна жеља да институције раде свој посао. Деструкција друштва врши се свакодневним хушкањем на насиље према припадницима и подржаваоцима власти”, каже Крстић.

Одлучујућу улогу у хушкању на насиље, како наводи, имају невладине организације и медији који су до јуче били Шолакови, а у којима су исти директори и даље. „Хушкање на насиље врши се листама за одстрел какве производи Црта, лажним вестима, криминализацијом и хитлеризацијом Вучића и Владе, отвореним позивима на непризнавање резултата избора. То се врши и давањем медијског простора особама које на насиље и државни удар позивају отворено и које су потпуно ослобођене законске одговорности, захваљујући одметнутим деловима тужилаштва и судства који су окупирани од агената страног утицаја који више и не крију шта им је задатак”, сматра Крстић.

Исто као што је Лењин убачен на територију Руске Империје у немачком војном возу 1917. године, да би разорио државу бољшевичком револуцијом, тако страни центри моћи данас убацују људе на блокадерску листу, сликовито пореди политички аналитичар Сава Стамболић. „Тога је већина кандидата на студентској листи свесна и радује се због те чињенице, јер презиру сопствени народ и прихватају улогу оних који треба да га ’преваспитају’, за рачун европских елита”, наводи у анализи за лист „Политика”.

Сматра да се неформални центри моћи који одлучују, налазе се пре свега ван граница Србије, али има их и у земљи. „Када погледате студентску листу, јасно се уочавају међусобно интересно и идеолошки повезани кругови људи из академских, пословних, спортских и других кругова, којима је заједничка фрустрација. Једнима што их је Александар Вучић удаљио од власти коју су на разне начине вршили деценијама, другима што Србија сасвим добро и успешно напредује 15 година без њиховог утицаја и личне користи за њих”, оцењује Стамболић.

Када је реч о Владану Ђокићу, Небојша Крстић каже да избор на студентску листу није нимало случајан и није се десио само због његове ректорске функције. „Наиме, све што је Ристић рекао о Ђокићевим манама, тачно је, али то из перспективе финансијера, ’крваве шаке’ нису мане већ врлине. Владан Ђокић је попут јунака романа Роберта Музила – Човек без својстава. Он нема свој став. Ни о чему нема мишљење. Своја обраћања чита и то лоше. Понавља као папагај две до три флоскуле о томе да су студенти у праву и да он подржава студенте иако је према већинском делу студентске популације, оном који није блокадерски. вршио срамотну и антицивилизацијску сегрегацију”, подсећа Крстић.

Наш саговорник истиче да је Ђокић идеалан избор за оно што организатори обојене револуције желе да, уместо Вучића, имају на челу Србије. „Човек без својстава биће идеални слуга господара који су га дан после и даље загонетне смрти студенткиње на Филозофском, успентрали на балкон Ректората да прослави своју кандидатуру”, оценио је Крстић.

Говорећи о оптужбама професора Ристића на рачун ректора Ђокића, Сава Стамболић подсећа да је реч о људима који се добро познају. „Све за шта га је оптужио је тачно, а наведено можемо и сами лако да закључимо чим господин Ђокић проговори или када погледамо његово деловање на Универзитету. Зато су и покушали да сакрију чињеницу да је Ђокић био и остао први на блокадерској листи. Његов склоп личности је оно што страни фактор, који жели слабу Србију, хоће да види у српском ’лидеру’ – млакост, сервилност, елитизам, фасцинацију ’супериорним’ странцима и одсуство харизме, родољубља, части”, упозорава Стамболић.

Када је реч о писму Бојане Маљевић, наш саговорник каже да је драгоцено свако сведочанство о правој природи блокадерског покрета и његовој дубоко антидемократској и тоталитарној политици. „Могуће је да се госпођа Маљевић заиста замислила над тоталитарном структуром чије је стварање помагала и промовисала и, схватајући ка чему такав начин политичког деловања води, одлучила да јој ускрати подршку. Такав потез треба поздравити, невезано за искреност мотива”, наводи Стамболић.

На наше питање шта је разлог неусаглашених ставова блокадера са различитих универзитета, маркетиншки стручњак Небојша Крстић наводи да групице клинаца, које и даље губе време по факултетима, замишљајући да о нечем одлучују, нико није обавестио да су само параван којим се заслепљује простота и наивност, па кад ти студенти-политичари примете да нешто није у реду, долази до курцшлуса које називамо „неусаглашење ставова”.

Наш саговорник подсећа да су фракције у оквиру блокадерско-студентског покрета почеле да се појављују од самог почетка, што је демонстрирала и Мила Пајић пре него што је побегла од закона, када је сукоб због поделе новца прерастао у физички обрачун. „То се касније поновило неколико пута у Новом Пазару, Новом Саду и Београду. Сада се цепају због немогућности да се договоре око Кокановића, Ломпара и Јове Бакића. Изгледа да фракционаштво не постоји једино око политичких идеја и програма, јер ’студенти’ немају ни идеју ни програм око ког би се спорили. Тако да се идиотизација тог покрета показала корисном за унутрашњу кохезију”, закључио је Крстић.

Према оцени Саве Стамболића, праве ставове блокадерске структуре износе добро позната лица, идеолошки и политички екстремисти, који су изнад сваког пленума. „Тешко је коментарисати ’ставове’ који се своде на неколико сличица на ’Инстаграму’. Они који се заиста питају дозволе повремено да пар десетина студената, које имају као идеолошке јуришнике по факултетима, нешто ’сматрају’ и пласирају у јавност, углавном у циљу манипулације”, каже Стамболић. 

Дубоке поделе на релацији Београд – Нови Сад

Сава Стамболић каже да, у оквиру студентско-блокадерског покрета, делује безброј фракција које уједињује једино жеља да се домогну власти. „Појавили су се звучни записи који сведоче о дубокој подељености и ривалитету блокадерских структура Београда и Новог Сада на пример. Новосадски блокадери су аутошовинисти, сепаратисти и екстремни левичари. То не смета њиховим саборцима из Београда и других градова, јер су сви заједно показали да би прихватили лажну државу Косово, ауторитет Загреба, па им ни отцепљење Војводине не би сметало”, наводи Стамболић. Међутим, како додаје, отворено изражавање таквих ставова код новосадских блокадера смета у кампањи. „Схватили су да уз све то иде и снажан антибеоградски сентимент, па сепаратизам који негују сада угрожава и елементарну структуру и организацију блокадерског покрета”, закључује Стамболић.