НБС: Србија није близу зоне стагфлације

Геополитички сукоби, рат у Украјини и на Блиском истоку значајно утичу на очекивања европских потрошача у вези са инфлацијом и економским растом, објавила је Европска централна банка (ЕЦБ). Према подацима из анкете ЕЦБ о очекивањима потрошача, просечна очекивања инфлације за наредних 12 месеци порасла су у марту 2026. године за око 2,5 процентних поена, док су очекивања привредног раста истовремено погоршана за око 1,2 процентна поена. Чланица Извршног одбора ЕЦБ Изабел Шнабел инсистира на повећању каматних стопа у јуну, без обзира на исход мировних преговора са Ираном. Њено упозорење долази у тренутку када се еврозона бори са инфлацијом подстакнутом растућим ценама енергије, извештава Ројтерс. Истовремено упозорава и да стагфлација куца на врата.

На питање колико је наша земља близу или далеко од стагфлације, из Народне банке Србије НБС за „Политику” кажу да с пројектованом стопом раста БДП-а за ову годину од три одсто као и уз инфлацију која је у границама циља, Србија није близу зоне стагфлације (стање привреде које карактерише општи скок цена уз пад производње). НБС пажљиво прати све ризике који долазе из међународног окружења, пре свега из зоне евра, нашег најзначајнијег спољнотрговинског партнера. Изјаве представника ЕЦБ, укључујући и упозорења на могуће стагфлаторне притиске услед геополитичких тензија и раста цена енергената, свакако представљају важан сигнал који ће и убудуће Извршни одбор НБС узимати у обзир приликом доношења одлука монетарне политике.

Одлуке НБС о референтној каматној стопи не доносе се аутоматским праћењем потеза ЕЦБ-а, већ пре свега на основу процене инфлаторних притисака од свих кључних фактора из домаћег и међународног окружења. Имајући у виду висок степен финансијске и трговинске повезаности Србије са зоном евра, инфлација у зони евра и брзина привредног раста, као и монетарна политика ЕЦБ-а свакако представљају важне факторе у процесу одлучивања.

– Уколико би дошло до новог раста инфлаторних притисака услед продужене кризе на Блиском истоку, поремећаја у снабдевању и раста цена енергената, који би се пренели и на цене осталих производа и услуга преко инфлационих очекивања, НБС би, као и до сада, реаговала правовремено и адекватно, у складу са својим основним циљем, односно с циљем очувања ценовне стабилности – кажу у НБС.

НБС већ дуже време води опрезну и рестриктивну монетарну политику управо како би ограничила преливање глобалних ценовних шокова на домаћу економију. И у условима повећане неизвесности изазване сукобима на Блиском истоку, централна банка располаже довољним инструментима да очува стабилност девизног курса, контролише инфлациона очекивања и обезбеди стабилност финансијског система.

На питање какви су изгледи да НБС буде прва када је реч о проценту раста инфлације, будући да је ММФ прогнозирао раст за нашу земљу од 5,2 одсто, кажу да је ова финансијска институција приликом треће ревизије текућег аранжмана смањила своју пројекцију инфлације за Србију у односу на априлско издање WЕО, када је очекивао просечну инфлацију од 5,2 одсто. Тако да је она сада усклађена с мајском пројекцијом НБС, која је због глобалног енергетског шока нешто виша од фебруарске.

– И ми и ММФ тренутно просечну инфлацију у 2026. години очекујемо на нивоу од 3,6 одсто, а у 2027. години од око 4,4 процента. То значи да и ММФ сада сматра да је НБС била у праву и да је, за разлику од наших процена, пројекција инфлације у априлском издању WЕО била базирана на претпоставци да ће током марта и априла доћи до враћања трговачких маржи на нивое пре доношења уредбе о њиховом ограничењу, што се за сада није десило – објашњавају у НБС.

Према мајској пројекцији централне банке, инфлација ће до септембра наставити да се креће у границама циља, док би се крајем ове и почетком наредне године услед повећаних цена енергената и трошковних притисака из међународног окружења, али и због ефекта ниске базе из септембра прошле године након примене уредбе о ограничењу маржи у трговини на велико и мало, и под претпоставком да се енергетски шок не продужи и додатно појача, могла привремено да се нађе изнад горње границе циља.

Затим би од другог тромесечја 2027. инфлација требало да успори и средином године се врати у границе циља.

– Највећи ризици наше пројекције и даље потичу од геополитичких тензија, кретања цена нафте и глобалних поремећаја на тржишту хране и енергената, при чему ће НБС са своје стане предузимати све потребне мере како би се инфлација током наредне године стабилизовала у оквиру граница циља – закључују у централној банци.