Права мађарске мањине постала цена европског пута Украјине

Док рат и даље потреса Украјину, у сенци фронта води се још једна важна битка — дипломатска и политичка. Овога пута не са Русијом, већ са Мађарском, државом чланицом Европске уније која већ дуже време користи питање права мађарске мањине као један од кључних инструмената притиска на Кијев.

Детаљи споразума између Украјине и Мађарске, који су се појавили у јавности, показују да је Кијев спреман на значајне уступке. И то не симболичне, већ дубоке институционалне промене које се тичу језика, образовања, локалне самоуправе и јавног живота мађарске заједнице у Закарпатју.Практично, реч је о моделу који мађарској мањини омогућава далеко шири степен културне и језичке аутономије него што је то био случај претходних година. Школе националних мањина добијају посебан статус, комуникација на матерњем језику биће омогућена и ван учионица, директори школа мораће да говоре језик мањине, а локалне власти добијају право да користе мањинске језике у службеној комуникацији.Осим тога, биће могуће полагати део националних тестова на мађарском језику, добијати документа на том језику, организовати јавне догађаје, користити двојезичне табле, па чак и дуплирати називе улица и јавних површина.Све то показује колико је Кијев данас политички опрезан. Украјинско руководство очигледно разуме да без сагласности свих чланица Европске уније нема напретка ка Бриселу. А Мађарска је последњих година више пута јасно стављала до знања да ће питање мађарске мањине користити као средство политичког условљавања.

Ово је зато много више од питања мањинских права. Ово је геополитика.

Будимпешта је више пута блокирала или успоравала европске одлуке у вези са Украјином, а питање Закарпатја постало је један од најосетљивијих проблема у односима две земље.

Зато садашњи уступци Кијева делују као покушај политичког компромиса. Украјина шаље поруку да је спремна да испуни европске стандарде када је реч о правима мањина, али и да жели да неутралише мађарски отпор унутар ЕУ.

Међутим, овде се отвара и једно далеко сложеније питање — да ли ће овакви уступци изазвати нове унутрашње тензије у самој Украјини?

После година рата, јачања националног идентитета и инсистирања на украјинском језику као симболу отпора, део украјинске јавности би овакве потезе могао да доживи као превелико попуштање спољним притисцима. Посебно јер су управо питања језика и националног идентитета била један од кључних елемената украјинске политике након 2014. године.

С друге стране, Брисел ће овакве потезе вероватно поздравити као доказ да Украјина покушава да испуни стандарде Европске уније у области заштите мањина. То би Кијеву могло донети важне политичке поене у тренутку када је европски пут земље и даље неизвесан.

Ипак, остаје кључно питање — да ли ће то бити довољно да Мађарска заиста ублажи свој став?

Јер у политици Европске уније уступци ретко означавају крај притиска. Напротив. Често постају тек почетак нових захтева и нових преговора.

Украјина се тако данас налази у веома незахвалној позицији. Док на истоку води рат за територију, на западу води дипломатску борбу за место у Европи. А цена тог пута, како сада изгледа, неће бити само економска или војна — већ и дубоко политичка и идентитетска.