Геополитичка криза обликује српску економију

Геополитичке тензије и нестабилности постале су једна од кључних тема за пословну заједницу због њиховог снажног утицаја на глобалну економију, посебно у енергетском сектору.

Говорећи на Форуму менаџера „Глобални ветрови”, Драгомир Костић, председник Српске асоцијације менаџера САМ, на којем су се начеле теме око тога како глобална дешавања утичу на локално пословно окружење, истакао је да је највећи изазов за компаније непредвидивост пословног окружења, јер менаџери и власници фирми теже стабилном и дугорочном планирању. Оценио је и да се привреда тренутно суочава са сложеним околностима, будући да поред пословних одлука послодавци морају да воде рачуна и о запосленима, који тешко подносе неизвесност.

– У доношењу одлука и даље преовлађује рационалан приступ и избегавају се исхитрени потези. Ипак, постоје и одређени позитивни трендови, па су се тако поједине сировине стабилизовале упркос притисцима у енергетици, што доприноси већој сигурности у сектору хране – навео је Костић и додао да нема разлога за забринутост када је реч о снабдевању храном током ове и наредне године.

– Предстојећа сезона изгледа охрабрујуће, уз изузетак и даље високих трошкова у ланцима снабдевања. С обзиром на раст трошкова пословања, „Атлантик група” је претходних година бележила слабије резултате због поскупљења сировина, али компанија остаје оптимистична и очекује постепени повратак на ранији ниво профитабилности – казао је он.

Пољопривреда је данас истовремено изложена и последицама климатских промена и геополитичким кретањима, због чега произвођачи морају да се прилагођавају на оба изазова. Како је објаснио Лука Поповић, генерални директор компаније „Делта аграр”, суша, која је некада била појава једном у пет година, постала је саставни део пословања, јер су у последњих пет година забележене три такве године.

– Србија као значајна пољопривредна земља може да одговори променом сетвене структуре, избором култура и улагањима у наводњавање. Домаћи произвођачи не могу да утичу на геополитичка дешавања, али могу на унапређење услова производње – казао је он. Поповић је подсетио и да се у Србији и даље наводњава мање од три одсто пољопривредних површина и оценио да су за већа улагања у ову област потребни заједничка стратегија и инфраструктурни пројекти. Нагласио је и да је Србија део глобалног тржишта и да кретања на светским берзама директно утичу на домаће произвођаче.

– Данас више није свеједно какви су приноси соје или кукуруза у Америци, Аргентини или Бразилу, јер цене на светским берзама утичу на све нас – истакао је Поповић.

Да је највећи ризик за домаћу привреду геополитички ризик који се кроз глобална дешавања „спушта” на економију Србије, сматра професор Драган Лончар с Економског факултета у Београду.

– Пре свега, мислим на рат у Европи који траје већ годинама, као и на овај на Блиском истоку. Оба сукоба имају директне импликације на цену енергије. Србија је енергетски зависна држава, јер увозимо око 90 одсто гаса и око 80 одсто нафте – подсетио је проф. Лончар и навео да раст цена нафте ствара снажне инфлаторне притиске, што потом утиче на раст каматних стопа, смањење инвестиција и успоравање привредне активности.

– Раст каматних стопа може довести до пада инвестиција, а пад инвестиција до пада привредне активности, што може отворити и социјалне и безбедносне проблеме – подсетио је он и додао да ће вештачка интелигенција имати велики утицај на реиндустријализацију, дигитализацију, аутоматизацију и роботизацију. Ако искористимо ту шансу, можемо унапредити конкурентност. Ако не искористимо, можемо постати извозно и трошковно неконкурентни у наредних три до пет година – уверен је проф. Лончар.

Као потенцијалну развојну шансу, проф. Лончар је издвојио пољопривреду и производњу хране више додате вредности.

– Иако пољопривреда нема велики удео у српском БДП-у, безбедност хране у Европи је веома важна. Органска производња и производи више додате вредности могу бити прилика за српску привреду – закључио је проф. Лончар.

Однос између ефикасности и отпорности ланаца снабдевања зависи од индустрије и специфичних потреба компанија. Како истиче Небојша Кривокућа, директор компаније „Милшпед”, постоје индустрије које и даље на прво место стављају трошкове и могу да поднесу одређене поремећаје у ланцима снабдевања јер имају алтернативне изворе.

– С друге стране, постоје индустрије које не могу да трпе такве поремећаје и зато повећавају залихе уместо да робу испоручују директно на производне линије – открио је Кривокућа и додао да затварање Ормуског мореуза и раст цена горива доводе до поремећаја у испорукама одређених роба које су важне за поједине индустрије. Када је реч о пољопривреди, проблем представља смањена понуда минералних ђубрива, имајући у виду да је Катар један од великих произвођача – рекао је он.

Ипак, он сматра да последице актуелних криза неће нестати ни када се тренутне геополитичке тензије смире.