​Интересовање грађана за некретнине не слаби

Док се последњих месеци појављују огласи за куће на Сицилији од 5.000 евра, а у појединим селима у континенталном делу Грчке и на мање познатим острвима некретнине се продају по ценама које су незамисливo јефтине за већину купаца у Србији, домаће тржиште и даље карактеришу високе цене и велика потражња. Такви огласи многима делују као доказ да се до крова над главом у појединим деловима Европе може доћи готово за симболичан новац, али иза њих се најчешће крију озбиљни демографски проблеми, исељавање становништва и настојања локалних власти да оживе места која полако остају без становника. И код нас су се до пре десетак година могле наћи куће за неколико хиљада евра. У бројним селима источне и јужне Србије, Баната или брдско-планинских крајева нису били ретки огласи за куће од 3.000 до 10.000 евра. Многе од тих некретнина годинама нису успевале да пронађу купца, јер је интересовање за живот ван градова било ограничено. 

Пандемија је, међутим, значајно променила тржиште. У време изолације многи грађани почели су да траже куће са двориштем, викендице и имања у околини већих градова. Оно што је некада сматрано теретом, одједном је постало предност. Рад од куће, потреба за већим простором и боравком у природи подстакли су потражњу, па су цене кућа у приградским насељима и селима у близини Београда, Новог Сада, Ниша и других већих центара почеле осетно да расту. Због тога Србија није доживела сценарио који данас видимо у појединим деловима Италије. Док тамошња места губе становништво и покушавају да оживе празне улице продајом кућа по симболичним ценама, код нас су чак и многе сеоске некретнине добиле нову тржишну вредност. 

На цену некретнина у Србији утиче и чињеница да се станови и даље сматрају једном од најсигурнијих инвестиција. У условима инфлације и неизвесности на финансијским тржиштима, велики број грађана штедњу и даље усмерава у куповину квадрата. Истовремено, становништво се и даље концентрише у већим градовима, где је потражња значајно већа од понуде. Према најновијим подацима Републичког геодетског завода, тржиште некретнина у Србији и даље не показује знаке озбиљнијег успоравања. Током 2025. године остварен је промет вредан 8,1 милијарду евра, што је највиши забележени ниво до сада, док су цене станова у просеку порасле за 5,7 одсто. Разлике између градова су и даље значајне – просечна цена квадрата у Београду кретала се од 2.700 до 3.000 евра, у Новом Саду око 2.300 до 2.500 евра, док су у Нишу станови продавани по ценама од око 1.600 до 1.750 евра по квадратном метру. Ови подаци показују да је потражња и даље највећа у најразвијенијим урбаним центрима (негде квадрат иде до 5.000 евра у новоградњи), што додатно објашњава зашто се на домаћем тржишту не појављују некретнине по симболичним ценама какве се могу наћи у појединим демографски опустелим деловима јужне Европе. 

Гордана Јовановић из агенције за некретнине „Цитадела” оцењује да се тржиште после периода снажног раста налази у фази стабилизације и да су цене ушле у „равну линију”. Према њеним речима, понуда је тренутно ограничена, нарочито када је реч о квалитетној староградњи, док се најбрже продају некретнине са реално формираном ценом. Она подсећа да су трошкови градње значајно порасли и да због тога нема простора за већи пад цена, па чак и ако до њега дође, он вероватно неће бити већи од десет одсто. Истовремено, грађани и даље некретнине виде као најсигурнији начин очувања вредности новца, што додатно подржава тражњу и одржава цене на високом нивоу. 

– Ако погледамо цене грађевинског материјала и укупну ситуацију у овом сектору, нема више ни јефтине градње. Али цене код нас нису много више него у другим градовима. Ево тренутно сам у Прагу, иста је ситуација, код нас су дошли Руси, код њих Украјинци и цене су се у једном тренутку због тих миграција формирале, а онда стале и полако почеле да падају – каже наша саговорница. 

Саговорници са тржишта некретнина годинама указују да је иначе вероватнији сценарио стагнације цена него њиховог значајнијег пада. Разлог је једноставан – Србија и даље има изражену потражњу за некретнинама у већим урбаним центрима, док су куће које се у Италији продају за симболичан новац углавном смештене у местима из којих су становници одавно отишли. Зато огласи о кућама од једне или пет хиљада евра у Италији више говоре о демографским проблемима тих средина него о јефтиним некретнинама. А у Србији су куће које су се некада продавале за неколико хиљада евра, нарочито ако су близу већих градова или имају добру инфраструктурну повезаност, данас углавном постале прошлост. 

Да интересовање грађана за некретнине не слаби, показује и све већи број куповина у иностранству. Последњих година посебно је порастао интерес за Трст, где су цене квадрата у појединим деловима града и даље ниже него у Београду и Новом Саду. Према проценама агената за некретнине, током претходних годину дана око 2.000 купаца из Србије купило је станове у овом италијанском граду, најчешће као инвестицију или стан за одмор. 

Грађани који располажу са, на пример, 100.000 евра уштеђевине, данас имају ограничен број опција. Део новца може да се држи у банци, али принос на штедњу често не прати раст цена некретнина и инфлацију. Улагање на берзи и инвестиционим фондовима још није широко распрострањено међу домаћим грађанима. За тај износ данас је могуће купити мањи стан у Нишу или гарсоњеру на периферији Београда и Новог Сада, а затим га издавати и остваривати додатни приход. Због тога многи купци не купују некретнину зато што им је потребна за становање, већ као вид инвестиције, што додатно подстиче тражњу и одржава високе цене на тржишту.

Гаража скупља од стана

Према подацима Републичког геодетског завода, најскупље гаражно место икада продато у Београду коштало је чак 73.000 евра и продато је на Врачару током првог квартала 2024. године. То је у том тренутку био рекорд за Србију и износ за који је у многим градовима могуће купити читав стан. Занимљиво је да су и пре тога обарани рекорди – крајем 2023. године гаражно место у Старом граду продато је за 63.000 евра, док је 2022. у Новом Београду једно место достигло цену од 55.500 евра.