Вучић у Црној Гори наметнуо теме које су други избегавали

Подгорички портал „Борба” оценио је да је долазак председника Србије Александра Вучића у Тиват показао колико је последњих дана у Црној Гори био пажљиво грађен медијско-политички наратив о наводном хибридном рату Србије против Црне Горе, мешању Београда у унутрашње процесе и угрожавању стабилности те државе.

Такав наратив, како се наводи, није настао спонтано, већ је формиран кроз медијске наступе, политичке изјаве и коментаре дела аналитичара, са намером да се поново створи утисак да је главни проблем Црне Горе — Србија. У том оквиру готово сваки унутрашњи политички спор покушаван је да се објасни спољним утицајем Београда.

Међутим, Вучићев наступ у Тивту, према оцени овог портала, променио је ток расправе. Председник Србије није наступио дефанзивно, нити је ушао у дуга правдања поводом оптужби да Србија угрожава Црну Гору. Уместо тога, отворио је питања која су до тада била потискивана из јавне расправе.

Уместо да одговара на оптужбе, Вучић је почео да поставља питања. Уместо да говори о наводном хибридном рату, указао је на улогу појединих структура из Црне Горе у процесима усмереним против Србије, укључујући и активности у време протеста и политичких окупљања у Београду.

Тиме је, пише „Борба”, перспектива потпуно преокренута. Уколико су поједини политички и безбедносни кругови из Црне Горе заиста имали активну улогу у догађајима у Србији, онда се поставља питање ко се заправо мешао у чије унутрашње ствари.

Годинама је у делу црногорске јавности доминирала теза о утицају Београда на Подгорицу. Сада је, са највишег места, отворена супротна теза — да је процес, у појединим случајевима, могао да иде и у обрнутом смеру. Посебну тежину има чињеница да то није саопштено из Београда, већ усред Црне Горе, пред тамошњом политичком и медијском јавношћу.

Важан део Вучићевог наступа односио се и на организовани криминал. У региону се, како се наводи у анализи, годинама стварао утисак да је криминални проблем Балкана пре свега везан за Србију. Ипак, шири контекст упућује на другачију слику: и шкаљарски и кавачки клан настали су у Црној Гори, са коренима у Котору, у периоду када су црногорски безбедносни и политички систем били под контролом ДПС-а.

Отварањем тог питања у Тивту, Вучић је пажњу вратио на одговорност унутрашњих структура у Црној Гори. Организовани криминал, према таквом тумачењу, није настао као последица политике Србије, већ као резултат вишедеценијских слабости система у самој Црној Гори.

Највећи политички ефекат тог наступа, пише „Борба”, није у појединачним порукама, већ у промени оквира расправе. До Вучићевог доласка говорило се о Србији као проблему. После наступа у Тивту, тежиште расправе померено је ка питањима одговорности појединих структура у Црној Гори, организованог криминала и политичког деловања према Србији.

У политичком смислу, Вучић је, како се оцењује, наступио на терену који му није био наклоњен, пред медијима и политичком јавношћу која често критички гледа на политику Београда. Ипак, уместо да прихвати улогу онога који се брани, успео је да наметне своје теме и да промени правац расправе.

Због тога ће се пуни ефекти његовог наступа мерити тек наредних дана. Али већ сада је јасно да прича о наводном хибридном рату Србије против Црне Горе, која је данима доминирала делом јавности, после Тивта више нема исту снагу.

Када политичар успе да промени доминантан наратив на терену који није његов, онда је, у политичком смислу, преузео иницијативу. А онај ко преузме иницијативу, најчешће одређује и даљи ток политичке утакмице.