Нема кључних доказа о води на Јупитеровом месецу Европи

Ледени Јупитеров месец Европа, испод чије се дебеле ледене површине вероватно крије огромни слани океан, годинама је био један од главних кандидата у потрази за животом изван Земље, највише захваљујући присуству гејзира воде, али најновија научна студија показала је да ранији трагови таквих водених млазова можда нису оно што се мислило и да нема правих доказа о њиховом постојању.

Нова анализа старих података свемирског телескопа Хабл, објављена у часопису „Astronomy & Astrophysicsˮ, показала је другу слику о гејзирима на Европи, преноси сајт Аанда.

Прича о „гејзиримаˮ, које су научници називали и „перјаницама”, почела је 2013. када су Лоренц Рот и његови сарадници објавили да су у посматрањима Хабла пронашли трагове водене паре близу јужног пола Европе.

Рот је тада саопштио да откриће да водена пара избија близу јужног пола Европе јача њену позицију као главног кандидата за потенцијалну настањивост.

„Међутим, још не знамо јесу ли те перјанице повезане с текућом водом испод површине или нисуˮ, упозорио је он.

На могуће постојање гејзира на Европи указивала су и друга истраживања.

Раније Ротово упозорење на опрез добило је, међутим, на значају са новим истраживањем.

Нова студија не каже да перјанице на Европи сигурно не постоје, али показује да Хаблови подаци више нису довољно јаки да би се тврдило да их је телескоп заиста видео.

Аутори су у новом раду поново анализирали посматрања спектрографом СТИС на Хаблу. Тим научника је пронашао два главна недостатка у изворној анализи.

Први проблем било је тачно одређивање положаја сигнала с Европе на Хабловом детектору.

Ту грешку додатно је појачала глобална атмосферска карактеристика која пре десет година није била позната.

Наиме, новија Хаблова посматрања показала су да цели месец окружује танка, али постојана водоникова егзосфера.

Атоми водоника у њој распршују ултраљубичасту светлост са Сунца и стварају природан сјај око сателита. Тај сјај навео је научнике да прецене количину фотона која долази с ивице месеца.

Рох истиче да је поновна анализа његовог тима смањила првобитну сигурност у постојање перјаница са 99,9 на мање од 90 посто, што у статистичкој анализи значи да се резултат више не сматра научним открћем, наводи сајт Аанда.

То је важно јер би перјанице биле најлакши пут до скривеног океана на Европи. Ако пукотине у леду повремено избацују водену пару, лед и соли из унутрашњости, будућа летелица са Земље могла би да анализира тај материјал без слетања и бушења.

Ако перјаница, међутим, нема, Европа је и даље занимљива, али њен океан постаје теже доступан.

Због свега наведеног, кључну улогу имаће мисија агенције НАСА, „Europa Kliperˮ, лансирана 14. октобра 2024.

Она би до Јупитера требало да стигне у априлу 2030. а циљ мисије није да пронађе живот, него да утврдити има ли Европа услове погодне за живот.

Будући да Kлипер лети врло ниско, он ће својим радарима за снимање испод леда (РЕАСОН) и масеним спектрометром (МАСПЕX) директно „опипатиˮ атмосферу и унутрашњост Јупитеровог месеца и утврдити какви услови ту владају, преноси Танјуг.