Ромчевићево промашено питање

Изјава драмског писца Небојше Ромчевића, у којој доводи у питање смисао истицања застава Европске уније на протестима и Европску комисију назива „озбиљно компромитованом“, показује колико део опозиционе сцене тешко прихвата чињеницу да Србија данас има стабилну и озбиљну комуникацију са најважнијим центрима моћи у Европи.

Иако је у демократском друштву легитимно критиковати и власт и европске институције, симптоматично је што се овакве поруке појављују управо у тренутку када председник Александар Вучић има интензивне дипломатске контакте са врхом Европске уније, укључујући и председницу Европске комисије Урсула фон дер Лајен.

Уместо да се добри односи Србије са Бриселом посматрају као дипломатски капитал државе, део опозиционе јавности покушава да их представи као доказ некакве „компромитованости“ европских институција. Таква логика, међутим, отвара озбиљно питање — да ли је проблем у Европској комисији или у томе што део политичке сцене не може да прихвати да Србија данас има већу међународну тежину него раније.

Јер чињеница је да Брисел разговара са Београдом као са важним фактором стабилности у региону. То не значи да између Србије и Европске уније нема разлика, нити да Брисел подржава сваки потез српских власти. Али значи да Србија више није земља коју неко посматра са стране, већ држава чији се ставови слушају и уважавају.

Управо то, по свему судећи, изазива нервозу код дела опозиције и блокадерског покрета који је очигледно очекивао много оштрији однос Европе према Београду.

Посебно је занимљиво што се сада на удару више не налази само власт у Србији, већ и сама Европска комисија. До јуче су европске институције представљане као врховни ауторитет и пример демократских вредности, док се сада, када не заузимају позиције које одговарају делу опозиције, доводи у питање њихов легитимитет.

То показује извесну политичку контрадикторност.

Не може се истовремено позивати на европске вредности и оспоравати свака европска институција која не подржи политичке циљеве једне стране у Србији. Још мање је корисно да се дипломатски положај сопствене државе представља као проблем.

Evroparlamentarcima svaka čast, ali sve dok članovi Evropske komisije o Vučiću govore kao nekakvom faktoru budućnosti, o nekakvim "reformama" koje će on da sprovde, zaista ne vidim razlog zašto bi se EU zastave pojavljivale na protestima. Na stranu što je dobar deo članova…

— Nebojsa Romčević (@RomcevicNebojsa) June 6, 2026

Србији су потребни стабилни односи и са Европском унијом и са другим глобалним актерима. У времену великих геополитичких потреса, сваки озбиљан контакт са најмоћнијим европским лидерима представља предност за државу, а не разлог за политичку фрустрацију.

Зато би можда било корисније да се политичка борба води око конкретних програма, економије, институција и будућности земље, а не кроз покушаје да се сваки дипломатски успех Србије представи као спорна или компромитујућа ствар.

Јер на крају, снажна позиција Србије у међународним односима не припада ни власти ни опозицији — она припада држави.