Пуца ли савез Трампа и Нетанјахуа

Однос америчког председника Доналд Трумп и израелског премијера Бењамина Нетанјахуа годинама је представљан као један од најчвршћих политичких савеза на свету. Међутим, најновији извештаји о жестоком телефонском разговору двојице лидера показују да иза затворених врата расте озбиљно неповерење, па чак и отворени сукоб интереса.

Наводи да је Трамп током разговора Нетањахуа назвао „потпуно лудим“ због наставка напада на јужна предграђа Бејрута нису само дипломатски инцидент. Они откривају много дубљи проблем – све већи раскорак између америчких политичких интереса и стратегије израелске владе у региону.

Трамп први пут јавно показује дистанцу

Трамп је дуго важио за највећег политичког савезника Израела у модерној америчкој историји. Током свог мандата признао је Јерусалим као главни град Израела, подржао израелске ставове о Голанској висоравни и водио оштру политику према Ирану.

Управо зато садашње тензије делују толико значајно.

Када амерички председник јавно каже да је „узнемирен“ потезима Израела и када иза кулиса захтева обуставу удара на Бејрут, то показује да је Вашингтон почео да процењује да наставак сукоба више штети него што користи америчким интересима.

Према извештајима, Трамп је Нетанјахуу поручио да „сви мрзе Израел због овога“. Та реченица није само емотивна реакција, већ политичка процена. У Белој кући очигледно расте страх да би продужени рат у Либану и шира регионална ескалација могли постати озбиљан терет за Трампа пред изборе.

Америка има свој проблем – америчке бираче

За разлику од израелског руководства, које сукоб са Хезболахом посматра као питање националне безбедности, Трамп све више гледа у правцу домаће политике.

Америчка јавност је уморна од блискоисточних ратова, а сваки нови сукоб у који је Вашингтон директно или индиректно укључен постаје политички ризик. Према анкетама, велики део америчких бирача не подржава ширење конфликта у Либану, посебно ако постоји опасност од директног сукоба са Ираном.

Зато Трамп покушава да се представи као лидер који „смирује ситуацију“, а не као председник који уводи Америку у нови дуготрајни рат.

То објашњава и његову журбу да након разговора објави како су се Израел и Хезболах сложили око прекида напада. Та порука била је пре свега намењена америчкој јавности.

С друге стране, Нетанјаху се налази у потпуно другачијој политичкој позицији. За њега би свако попуштање Хезболаху могло бити представљено као слабост.

Израелски премијер већ месецима трпи жестоке критике опозиције, али и дела јавности који сматра да је безбедносна ситуација измакла контроли. Зато он покушава да покаже да Израел неће зауставити војне операције док год Хезболах гађа север земље.

Управо ту долази до судара са Трампом.

Док Вашингтон жели деескалацију како би избегао шири регионални рат, Нетањаху сматра да би прекид удара без јасне победе само охрабрио противнике Израела.

Да ли Израел губи маневарски простор?

Посебно је занимљива реакција лидера израелске опозиције Јаира Лапида, који је оптужио НетаЊахуа да је Израел претворио у „амерички протекторат“.

То је озбиљна политичка оптужба јер сугерише да кључне безбедносне одлуке Израела више не доноси искључиво Тел Авив, већ Вашингтон.

Такав утисак може бити веома опасан за НетаЊахуа унутар Израела, где политичка култура снажно инсистира на независности безбедносних одлука. Уколико се створи перцепција да израелски премијер попушта под америчким притиском, то би могло озбиљно угрозити његову позицију пред изборе.

Јавни сукоб који мења односе

Председник израелског тинк-тенка Митвим Нимрод Горен оценио је да су разлике између Трампа и Нетањахуа сада „веома јавне“.

Вашингтон и Тел Авив су и раније имали несугласице, али су оне углавном решаване далеко од очију јавности. Сада се први пут стиче утисак да обе стране намерно пуштају информације у медије како би обликовале политички наратив.

То значи да односи више нису само савезнички, већ и такмичарски – свака страна покушава да заштити сопствене интересе, чак и по цену јавног конфликта.

Да ли је ово почетак већег раскола?

Иако је мало вероватно да ће САД прекинути стратешку подршку Израелу, актуелна криза показује да америчко-израелски односи улазе у нову фазу.

Трамп жели контролисану кризу и брзу деескалацију, док Нетањаху верује да је Израелу потребна дугорочна војна доминација над противницима у региону.

Уколико се рат у Либану настави или ако дође до директнијег сукоба са Ираном, притисак између Вашингтона и Тел Авива могао би додатно да расте.

А управо то је највећа опасност за читав Блиски исток – јер када се интереси најважнијег савезника и најмоћније блискоисточне силе почну разилазити, простор за неконтролисану ескалацију постаје много већи.