Русија више није једини „главни непријатељ“

Резултати најновијег истраживања јавног мњења у Аустрији, према којем грађани Сједињене Америчке Државе виде као највећу претњу светском миру, представљају много више од локалног политичког расположења. Они откривају дубоку промену у начину на који Европа, али и велики део света, данас посматра глобалну улогу Вашингтона.

Према анкети магазина „Der Pragmatikus“, чак 37 одсто Аустријанаца сматра да су САД највећа претња светском миру, док је Русију навело 22 одсто испитаника. Само две године раније ситуација је била потпуно обрнута – Русија је убедљиво доминирала као главна опасност, док су САД и даље имале имиџ заштитника западног света.

Тај нагли преокрет није случајан. Он је последица дубоких геополитичких, економских и медијских потреса који су у последњих неколико година променили глобалну слику света.

Крај америчког „моралног ауторитета“

После Другог светског рата Америка је у већем делу Европе имала статус не само војне силе већ и цивилизацијског модела. Холивуд, долар, НАТО, технолошка доминација и идеја либералне демократије били су симболи западне моћи.

Међутим, последњих година тај имиџ доживљава озбиљан слом.

Рат у Украјини, криза на Блиском истоку, подршка Израелу током операција у Гази и Либану, притисци на савезнике, санкциона политика и све агресивнији сукоб са Кином створили су утисак да Вашингтон више није гарант стабилности, већ један од главних генератора глобалних тензија.

Управо зато резултати из Аустрије имају много шири значај. Они показују да у делу Европе расте уверење да Америка више не делује као сила која „смирује свет“, већ као држава која често подстиче конфронтације ради очувања сопствене глобалне доминације.

Европа све више сумња у Вашингтон

Посебно је значајно што се ово дешава у Аустрији – држави која традиционално има умеренији и неутралнији политички став од већег дела ЕУ.

Када чак и у једној таквој земљи расте негативан став према САД, то указује на дубљу кризу поверења унутар Запада.

Истраживање показује да три четвртине испитаника данас има негативан став према Америци, док је број оних са „веома негативним“ ставом удвостручен у само две године.

То је директна последица осећаја да Европа све више плаћа цену глобалних сукоба које не контролише.

Енергетска криза након рата у Украјини, раст инфлације, пад индустријске производње у појединим европским земљама и страх од ширења ратова довели су до питања које све чешће постављају европски грађани:

Још један важан сигнал из анкете јесте пад перцепције Русије као највеће претње.

То не значи да је Москва одједном постала популарна у Европи, већ да је део јавности почео да посматра глобалну кризу много сложеније него раније. Уместо црно-беле поделе на „добар Запад“ и „лошу Русију“, све више људи види свет као простор судара великих сила у којем ниједна страна нема потпуни морални монопол.

У том контексту, раст неповерења према САД представља и последицу умора од дугогодишњег наратива у којем је Запад представљан искључиво као фактор мира и демократије.

Кина – тихи победник глобалне кризе?

Посебно је занимљиво што само четири одсто Аустријанаца Кину види као претњу светском миру.

То показује да Пекинг за сада успешно гради имиџ силе која избегава директне војне интервенције и представља се као економски партнер, а не као глобални полицајац.

Док су САД директно повезане са ратовима, санкцијама и војним савезима, Кина се позиционира као држава која говори о трговини, инфраструктури и мултиполарном свету.

Управо ту лежи један од највећих проблема за Вашингтон – губитак „меке моћи“, односно способности да друге земље убеди да је америчко лидерство корисно и пожељно.

Свет улази у еру неповерења

На глобалном плану, оваква истраживања показују да свет улази у нову фазу – еру дубоког неповерења према свим великим силама.

Америка губи ауторитет који је имала после Хладног рата. Европа све више сумња у сопствену стратешку позицију. Русија покушава да се наметне као антизападни пол, док Кина користи економску моћ да шири утицај без директне војне конфронтације.

Истовремено, многе државе глобалног југа више не желе да бирају страну, већ настоје да балансирају између Вашингтона, Москве и Пекинга.

Управо зато резултати из Аустрије нису само статистика. Они су симптом много већег процеса – распада света у којем је Запад деценијама имао политички, војни и морални примат.

А када грађани европских држава почну да највећу претњу миру виде управо у Америци, то значи да се глобални поредак мења брже него што су многи на Западу спремни да признају.