Важе ли прописи за Визер

Случај ангажовања компанија за одржавање авиона на Аеродрому „Никола Тесла“ отворио је низ питања о процедурама које Визер (WizzAir) примењује приликом избора својих техничких партнера, након што је током инспекцијског надзора утврђено да један од ангажованих пружалаца услуга није поседовао неопходна одобрења за рад у Републици Србији.

Према информацијама до којих смо дошли, Директорат цивилног ваздухопловства Србије током редовне контроле утврдио је да је бугарска компанија Global Maintenance Ltd обављала послове линијског одржавања за потребе Визера без одговарајућег регулаторног одобрења. Реч је о компанији која на својим званичним каналима наводи да пружа услуге одржавања авиона типа Аирбус А320 на више аеродрома у региону, укључујући и Београд.

Након спроведеног надзора, компанији је остављен рок за усклађивање са прописима Републике Србије и прибављање потребне документације. Међутим, према сазнањима нашег листа, током тог периода нису предузете активности које би довеле до отклањања утврђених неправилности.

Овај случај посебно је значајан имајући у виду да област одржавања ваздухоплова представља један од најстроже регулисаних сегмената цивилног ваздухопловства. Поседовање међународних техничких сертификата само је један део система, док је за законито пружање услуга на територији одређене државе неопходно испунити и све захтеве које прописују националне ваздухопловне власти.

Како би избегао могуће последице по редовност саобраћаја у Београду, Wizz Air је током поступка, према информацијама из више извора, интензивирао комуникацију са надлежним институцијама Србије. У разговоре су били укључени и највиши руководиоци компаније задужени за област одржавања и техничких операција.

Извори упознати са случајем наводе да су представници компаније имали пуну могућност комуникације са надлежним органима, који су били спремни да разматрају сва законски могућа решења. Ипак, основни захтев остао је непромењен – потпуно усклађивање са прописима који регулишу пружање услуга одржавања ваздухоплова у Србији.

Додатну пажњу изазива чињеница да се проблеми нису завршили са првобитно ангажованом компанијом. Након Global Maintenance, WizzAir је ангажовао још једног пружаоца услуга линијског одржавања, за којег је, према доступним информацијама, такође утврђено да нема потребна одобрења за рад на територији Србије. Како сазнајемо, након спроведеног поступка надлежни органи суспендовали су дозволу тој компанији.

Такав развој догађаја отвара питање да ли су пре закључења уговора спроведене све неопходне провере регулаторног статуса ангажованих партнера. У стручним круговима наводи се да управо такве провере представљају стандардну праксу у индустрији, будући да регулаторна усклађеност директно утиче на безбедност и законитост операција.

Последице овакве ситуације осетио је и сам Wizz Air. Према сазнањима нашег листа, компанија је била принуђена да организује део послова одржавања ангажовањем сопственог техничког особља из Мађарске, које је долазило у Београд ради обављања неопходних интервенција на авионима. Такво решење, иако омогућава континуитет операција, подразумева и додатне трошкове.

Према информацијама из ваздухопловних кругова, са целокупним случајем упозната је и Европска агенција за безбедност ваздушног саобраћаја (ЕАСА).

У међувремену, пажњу јавности привукла је изјава председника WizzAira Owaina Jonesa, који је одбацио тврдње да је компанија изгубила ЕАСА сертификацију. Међутим, суштина питања која су се појавила у јавности односила се на регулаторни статус компанија ангажованих за линијско одржавање у Србији, а не на статус сертификације саме авиокомпаније.

Због тога остаје отворено питање да ли су јавни одговори компаније адресирали кључне недоумице које су се појавиле након инспекцијског надзора. Истовремено, случај скреће пажњу на одговорност у процесу избора уговорних партнера и потребу да сви учесници у ланцу одржавања ваздухоплова испуњавају прописане стандарде.

Посебну пажњу изазивају и касније промене у руководству појединих институција из сектора цивилног ваздухопловства. Иако нема званичних потврда да између тих догађаја постоји било каква повезаност, чињеница да су се догодили у истом периоду додатно је подстакла интересовање јавности.

Уколико се сви наводи потврде, случај би могао да прерасте оквире појединачног регулаторног спора и постане пример колико озбиљне последице могу имати пропусти у провери усклађености партнера са важећим прописима.