И дигитализација и поштар са торбом

„Пошта Србије” решена је да направи потпуни заокрет ка иновацијама, дигитализацији и примени вештачке интелигенције, поспешивању и даљем развоју е-комерца. „е-поштар” почиње да ради данас, на Дан „Поште Србије”, и уместо поштара с тешким торбама све више ће бити пакетомата, аутомата. Уводе се роботи... Али сви ми који смо навикли на поштаре с тешким торбама наставићемо и даље да их виђамо. 

– Број поштара није смањен, напротив. Имамо више од 3.850 извршилаца на достави, поштара и достављача, и потребу за новим извршиоцима, првенствено достављачима – каже у разговору за „Политику” први човек „Поште Србије” Зоран Анђелковић.

Да ли даља дигитализација, роботизација и вештачка интелигенција за „Пошту Србије” остају и даље најважнији? Који су приоритетни пројекти за ову годину?

То је првенствено електронска достава, у виду нове дигиталне услуге „е-поштар”, али су од утицаја и други пројекти који се надовезују, развој мреже пакетомата, повећање удела електричних доставних возила, е-рецепт у приватним здравственим установама, примена вештачке интелигенције у нашем контакт центру. Према њиховом увођењу, убеђен сам да ћемо прескочити још једну дигиталну деценију.

Шта је заправо „е-поштар”?

Он омогућава пријем и пренос електронске поруке, односно доставу писмоносних саопштења, рачуна и других електронских докумената примаоцима у јединствено електронско сандуче грађанина на порталу „Е-управе”. Тиме се у значајној мери дигитализује пружање традиционалних писмоносних услуга, а преузима се и активна контрола над дигитализацијом доставе. Омогућава да се све дигиталне пошиљке приме на једном месту, једноставно и сигурно, уз потврду уручења. Близу 2,8 милиона је наших грађана са регистрованим профилима на е-управи, што је изузетно велики потенцијал.

За колико је сва ова аутоматизација и дигитализација смањила број поштара на терену? Када се говори о дуалном образовању, на чему би школе требало да пораде, а да „Пошта” може да запошљава младе људе – да ли да буду поштари или то занимање одумире?

Број поштара није смањен, напротив. Имамо више од 3.850 извршилаца на достави, поштара и достављача, и потребу за новим извршиоцима, првенствено достављачима. И занимање поштар остаје актуелно, посебно због социјалне функције и незаменљиве улоге коју и даље има, нарочито за кориснике у најудаљенијим подручјима, без обзира на развој нових технологија. У сегменту сортирања пошиљака где смо имплементирали роботску подршку, није било смањења броја извршилаца, а део наших запослених сада је ангажован на другим пословима у секторима где је постојала повећана потреба, део и на креативнијим пословима.

Очекујемо да ће актуелне и будуће потребе бити намирене делом и у оквиру пројекта дуалног образовања, у коме „Пошта Србије” учествује дужи низ година. Само у овој години више од 110 ученика и студената, њих највише из Средње ПТТ школе, део из Високе ИЦТ школе, добило је квалитетну обуку и праксу у „Пошти Србије”, првенствено на пословима техничара за шалтерске послове. Значили би нам слични уговори са већим бројем установа које образују саобраћајне инжењере и стручњаке у другим нама битним областима, логистике и ИКТ технологија.

Јел очекујете проширење те врсте сарадње?

Очекујемо да ћемо сарадњу проширивати, да ће образовни систем, школе и факултети јачати везе са компанијама, да ће бити више образовних институција који ће се укључити и предлагати квалитетне програме, према потребама послодаваца, да ће још више ученика и студената увидети добру прилику, а нова стечена знања и вештине искористити у „Пошти Србије” или на отвореном тржишту рада.

На који начин ће услуга е-рецепт за приватне установе унапредити традиционално издавање рецепата и убрзати процес за пацијенте?

У питању је услуга коју смо у јавно-приватном партнерству развили и понудили приватним здравственим установама, на основу уговора о пословно-техничкој сарадњи са компанијама „Нитес” и „Медит”.

Спроводи се и функционише на исти начин као у државном сектору, савремено софтверско решење омогућава прописивање и реализацију електронских рецепата у приватним здравственим установама, једнако као у државним. Побољшава се интеграција међу здравственим установама, поједностављује процес за пацијенте, унапређује контрола издавања и спречава прекомерна употреба лекова.

Какав је одговор на стални раст физичког обима пошиљака и конкуренцију курирских служби?

Електронска трговина забележила је рекордан раст током августа и септембра 2024, када су се све курирске службе суочиле са бројним изазовима, затим нови раст у 2025, док су очекивања да ће се тренд стабилног раста наставити у текућој години. „Пошта Србије” брзо се прилагодила и инвестирала у повећање капацитета за пријем пошиљака. У никад оштријој утакмици на тржишту експрес услуга, обезбедили смо све услове и забележили највећи прихват и уручење пошиљака са кинеске интернет платформе „Тему”, када је ова компанија ушла на српско тржиште.

Роботизацијом пет најзначајнијих поштанских центара у Београду, Новом Саду, Нишу, Крагујевцу и Краљеву, који су преузели сортирање за поште у градовима у окружењу и на ширем подручју, капацитет сортирања повећан је са 8.500 на 25.500 пошиљака на сат. Омогућили смо бржу и прецизнију прераду, скратили време доставе, вишеструко смањили мануелни рад и олакшали свакодневне послове, уз очување радних места.

Како још „Пошта Србије” у вези са растом е-трговине аутоматизује процесе и скраћује пут до крајњих корисника?

Значајно смо унапредили и капацитете за уручење пошиљака. Највећа национална мрежа „Поштиних” пакетомата ускоро ће достићи број од хиљаду и више на најфреквентнијим локацијама, где примаоци своје пошиљке преузимају где им је најближе и у време које им највише одговара. Иницираћемо измену постојећег закона који обавезује на постављање поштанских сандучића приликом изградње зграда. Сходно савременим потребама, законско решење би требало да предвиди и уведе ново решење у виду пакетомата, у замену за класичне поштанске сандучиће, које би обезбедила „Пошта Србије”, док би инвеститор био у обавези да обезбеди услове за њихово постављање.

Када ће кренути пошиљке – разгледнице и писма између Србије и САД. Да ли уопште људи више пишу писма и шаљу разгледнице, шта показује пракса?

За примаоце на територији САД, за разлику од привремене обуставе пријема пошиљака са робом која је и даље на снази, „Пошта Србије” неометано врши пријем и пренос писмоносних пошиљака, нерегистрованих и регистрованих писмоносних пошиљака и ЕМС пошиљака које садрже писану кореспонденцију и документа. Нема, дакле, никаквих потешкоћа да пошиљаоци из Србије пошаљу писмо, дописницу или документа у САД.

И поред преовлађујућих дигиталних начина комуникације, писма и разгледнице још увек су се у одређеној мери задржале као традиционалан вид преноса поруке. Појачано и у већем обиму разгледнице се и даље шаљу током празничних периода године, у сезони одмора и са путовања, те би било корисно развити стабилну мрежу понуђача која би обезбедила доступност асортимана на већем броју локација.

„Пошта Србије” улаже напоре да реафирмише ову лепу традицију, у редовним активностима и партнерским пројектима. Издвојио бих сарадњу са Туристичком организацијом Србије, у оквиру које у сусрет изложби Експо, заједнички радимо на промоцији туристичких потенцијала, а за многобројне посетиоце обезбедићемо потпуно нову и атрактивну понуду разгледница са мотивима најрепрезентативнијих дестинација и знаменитости из целе земље.