Велика излазност у српским срединама

На Косову и Метохији јуче су одржани ванредни избори за скупштину привремених институција у Приштини, у којој је Србима загарантовано десет посланичких места. Биралишта су отворена у седам часова, а Срби из места Горње Кусце, у Косовском Поморављу, традиционално су на гласање кренули заједно, са нашим тробојкама. Такође, од раних јутарњих сати, велики број присталица Српске листе почео је да се окупља на шеталишту у Косовској Митровици, испред страначких просторија, одакле су кренули да остваре своје бирачко право. Међутим, тзв. косовска полиција их је зауставила и упитала зашто су се окупили, тврдећи да немају право на окупљања.

Приметне су биле и велике гужве на свим бирачким местима у српским срединама на КиМ, известио је Танјуг. Према подацима Централне изборне комисије, до ЏЏ часова, односно до закључења овог издања нашег листа, гласало је ЏЏ одсто бирача.

Члан Председништва Српске листе и кандидат за посланика ове странке Игор Симић гласао је у Косовској Митровици и након тога поручио да према информацијама којима је располагао, изборни дан је протицао „како треба”.

„Велики број грађана на бирачким местима је веома важан јер се одлучује о будућности и важно је да сви грађани имају право да бирају представнике институција у наредном периоду”, поручио је Симић.

Тај масовни излазак на изборе је једини одговор српског народа на Космету на притиске и малверзације Албина Куртија, саопштио је Одбор за контролу и опсервацију (ОКО) и указао да сваки Србин који је остао директно је помогао Куртију и дао ветар у леђа пројекту независног „Косова”, у којем за Србе нема места. „Не смемо дозволити да се српски глас угаси. Наше најјаче оружје против неправде су масовност и оловка”, поручено је у саопштењу.

Како су навели из те организације, избори на КиМ нису обични политички процес, већ преломна борба за биолошки и институционални опстанак Срба на својим вековним огњиштима. „Као организација која се бави изборним процесима, ОКО упозорава да се наш народ на Космету данас суочава са отвореним терором режима Албина Куртија”, наведено је у саопштењу.

Из ОКО-а су поручили да хапшење српских лекара, затварање домова здравља и отимање железничких станица имају само један циљ, тихи егзодус Срба, а да је једини снажан одговор на те притиске апсолутно јединство и масовни излазак на биралишта у овим тренуцима.

„Историја нас учи, још од 1389. године до данас, када смо били сложни, побеђивали смо. Када су нас делили, губили смо. Одбрана нашег народа и наших светиња дешава се управо сада, на бирачким местима”, указали су у саопштењу.

Подсетимо, организацији ОКО су раније у Приштини забранили да њена посматрачка мисија посматра изборни процес у нашој јужној покрајини. Како су навели у тој организацији, срамна забрана учешћа посматрачке мисије на биралиштима је најновији доказ припреме изборне крађе на изборима у покрајини, као и да је провидна манипулација изговор Приштине да ОКО не може да посматра бројање листића због статута у ком стоји „Косово и Метохија”. „Крунски доказ за то јесте чињеница да тај исти статут никоме није сметао на локалним изборима у октобру 2025. године, када нам је учешће било дозвољено. Јасно је да Курти сада жели потпуни мрак, без сведока на терену, како би кроз изборни инжењеринг отео српске мандате и предао их својим марионетама попут Ненада Рашића”, наводи ОКО у саопштењу.

Поводом одржавања избора за скупштину привремених институција, председник скупштинског Одбора за одбрану и унутрашње послове Милован Дрецун оценио је да се после сваких избора институционална криза на КиМ све више продубљује, наводећи да су институционалне кризе једна од карактеристика деловања режима у Приштини.

„Курти и његов покрет Самоопредељење не могу да направе коалицију, односно не желе да направе коалицију са неком од три референтне албанске странке и због тога не могу да имају двотрећинску већину када је то потребно, као што је рецимо код избора такозваног председника. Курти апсолутно не размишља ни о каквој могућој сарадњи са Српском листом, на страну то што СЛ сигурно с њим не би сарађивала, али и ту губи један део могуће подршке”, рекао је Дрецун за Танјуг.

Он је навео да Курти гради оптимизам на томе што је на КиМ велики проценат младих до 25 година, као и што има велики број Албанаца у дијаспори, које сматра за своје бирачко тело.

„Које су две кључне карактеристике Куртијевог политичког деловања. Прво, то је националистичко-популистичка реторика деловања. Великоалбански национализам, популистичко деловање, које почива на причи о суверенитету. То је прича везана за наводни суверенитет, за борбу против организованог криминала, корупције, за изузетно оштар однос према Београду, за терорисање српског народа и то је, по мени, прилично прихватљиво и можда најприхватљивије управо тој младој албанској генерацији и популацији оних Албанаца који се налазе у дијаспори”, оценио је Дрецун.

Подсетио је да је Курти одвојио новац да плати авионе за оне који желе да дођу да гласају, као и да је омогућено гласање у 34 државе. „Он покушава да добије што је могуће већи број гласова и зато појачава терорисање. Стално прави неке инциденте, мада не знам где више проналази начине за терорисање Срба да би придобио те гласове”, рекао је Дрецун.

Навео је да проблем представља и што нико не може да обезбеди двотрећинску већину потребну за избор тзв. председника. „Он може да формира већину после избора, да формира такозвану владу, али је питање шта ће са избором такозваног председника. Они имају она три круга гласања. У прва два мора да има двотрећинску подршку оних који су у парламенту. Ако не направи коалицију са неком од албанских странака које би имале потребних двадесетак мандата, питање је да ли може нешто да уради ту”, казао је Дрецун.

Он је закључио да је то тешко оствариво и навео да ће зато стално ићи у институционалне кризе. „И то је друга карактеристика Куртијевог политичког деловања и бивствовања у политичком смислу на Косову и Метохији, та институционална криза”, оценио је Дрецун, наводећи да Курти нема стабилног коалиционог партнера, ни могућност да обезбеди двотрећинску већину у парламенту због чега има изборе и сталну институционалну кризу.

Дрецун је рекао да свуда у свету, када се створе политичке кризе, избори представљају излаз из кризе, након чега се стабилизује политичка ситуација и институције почну да раде, али да је на тзв. Косову потпуно обрнуто. „То је јединствен случај. После сваких избора немате заустављање те институционалне кризе, него се она још више продубљује”, рекао је Дрецун.