Проширење ЕУ je стратешка неопходност за Европу

Европска унија се прилагођава брзо променљивом свету, а истовремено остаје посвећена својим основним принципима. Тренутну фазу карактерише и растуће признање да Европа мора да буде способна да делује стратешки и да преузме већу одговорност за сопствену будућност. Тренутна фаза пројекта европских интеграција обухвата и продубљивање и проширивање Уније, каже у интервјуу за „Политику” Андреас Фотију, амбасадор Републике Кипар у Србији.

„С једне стране, Европска унија јача сарадњу у областима које су све важније за њене грађане, као што су безбедност, енергетика, конкурентност и дигитална трансформација. С друге стране, ЕУ се припрема за будуће проширење, препознајући да оно остаје њен најуспешнији и најтрансформативнији пројекат. Стога је тренутна фаза напор да се Унија интерно ојача, а истовремено се припреми за будућност са додатним чланицама”, додао је амбасадор Фотију.

„Избори које сада доносимо обликоваће будућност Уније”, била је једна од кључних порука Никозије када је Кипар преузео своје друго председавање Саветом Европске уније. Са Кипром на челу, које је стратешке геополитичке изборе ЕУ направила током ових глобално турбулентних шест месеци?

Прву половину 2026. године заиста су обележили значајни геополитички изазови и неизвесности. У том контексту, кипарско председавање је радило на јачању конкурентности и глобалног утицаја Европске уније, као и њене способности да делује одлучно и стратешки.

Кључни приоритет било је јачање улоге ЕУ као поузданог глобалног актера, способног да одговори на еволуирајуће безбедносне и економске изазове. Значајан напредак постигнут је у унапређењу агенде проширења Уније, јачању партнерстава са суседним регионима, побољшању економске конкурентности и продубљивању сарадње у областима безбедности, одбране и енергетике.

Прво, Унија је појачала своју посвећеност подршци Украјини и заштити европске безбедности. Суочене са континуираном нестабилношћу на европском континенту, државе чланице су радиле на унапређењу одбрамбене сарадње и побољшању спремности Уније да одговори на безбедносне изазове.

Друго, ЕУ је унапредила своју агенду проширења, препознајући да је интеграција земаља кандидата стратешка инвестиција у стабилност, безбедност и просперитет Европе у целини. Значајан напредак је постигнут са земљама кандидатима, што потврђује да проширење остаје један од најуспешнијих геополитичких инструмената Уније.

Треће, Унија је континуирано улагала напоре у јачање своје економске конкурентности и стратешке аутономије. Циљ је да постане способнија да брани интересе и вредности ЕУ, а да притом остане отворен и поуздан глобални партнер.

У том смислу, протеклих шест месеци додатно је показало еволуцију Уније од претежно економског пројекта до више геополитичког актера – оног који тежи да обликује развој догађаја, а не само да реагује на њих. Кипар је поносан што олакшава овај колективни напор, радећи као поштени посредник међу државама чланицама и доприносећи тежњи ка јачој, безбеднијој и стратешки настројенијој Европи.

Током кипарског председавања које су се унутрашње трансформације догодиле унутар ЕУ у областима политике, економије, енергетике и одбране?

Током кипарског председавања Савету Европске уније, Унија је наставила да шири процес унутрашњег прилагођавања брзо променљивом геополитичком и економском окружењу. Иако ниједно појединачно председавање не може само по себи трансформисати ЕУ, у протеклих шест месеци дошло је до важних дешавања у политичкој, економској, енергетској и одбрамбеној области. Политички, ЕУ је додатно ојачала своју улогу геополитичког актера. Напори су усмерени на очување јединства међу државама чланицама о кључним питањима спољне политике, унапређење процеса проширења и јачање капацитета Уније да колективно реагује на кризе. Континуирани напредак преговора о приступању са земљама кандидатима одражава растуће признање да је проширење и политичка и стратешка неопходност за Европу.

Економски, Унија је наставила да спроводи политике усмерене на јачање конкурентности, подстицање иновација, индустријски развој и осигуравање да европске компаније остану конкурентне на све изазовнијем глобалном тржишту. Такође је поново стављен нагласак на заокружењу кључних аспеката јединственог тржишта.

У области енергетике, ЕУ је наставила своју транзицију ка безбеднијем, диверсификованијем и одрживијем енергетском систему. Циљ је осигурати приступачну и поуздану енергију, уз истовремено испуњавање климатских циљева Уније. Енергетска безбедност остаје централна компонента стратешке аутономије Европе.

У области одбране и безбедности, можда највидљивија трансформација је континуирано јачање европске одбрамбене сарадње. Текући безбедносни изазови на континенту убрзали су напоре за унапређење одбрамбених капацитета, повећање координације међу државама чланицама и подршку европској одбрамбеној индустрији. Заједно, ови развоји указују на Унију која постаје отпорнија, интегрисанија и стратешки позициониранија.

Да ли постоји напредак у вези са решавањем кипарског питања? Колико кипарско питање утиче на стабилност у источном Медитерану?

Кипарско питање несумњиво утиче на шире окружење источног Медитерана. Свеобухватно решење би значајно допринело регионалној стабилности, безбедности, економској сарадњи и енергетском развоју. Насупрот томе, опстанак поделе због текуће турске војне окупације 37 одсто територије Републике Кипар од 1974. године, остаје препрека потпуном остваривању значајног потенцијала региона. Наша визија је јасна: уједињени Кипар, слободан од страних трупа и гаранција, који функционише као модерна европска држава и служи као мост сарадње у источном Медитерану.

Под вођством председника Христодулидеса, радимо на стварању услова за наставак преговора о решењу. Тренутно су уложени значајни напори, у нади да ће се постићи наставак преговора о свеобухватном, праведном и трајном решењу кипарског питања на основу двозонске, двокомуналне федерације са политичком равноправношћу, у складу са договореним оквиром УН и релевантним резолуцијама Савета безбедности Уједињених нација.

Подвлачимо важну улогу Мировних снага Уједињених нација на Кипру (UNFICYP) и изражавамо нашу захвалност за драгоцени допринос Србије њима. Такође, веома ценимо и вреднујемо непоколебљиву и доследну подршку Србије независности, суверенитету, територијалном интегритету и јединству Републике Кипар.

Пројекат европске интеграције у развоју захтева Европу без подела. Колико је Европа данас близу томе да постане континент без унутрашњих подела?

Европа је данас уједињенија него у било ком другом тренутку своје модерне историје. Као Унија од 27 држава чланица, ЕУ природно обухвата различита историјска искуства, националне приоритете и политичке перспективе. Међутим, снага европског пројекта не лежи у одсуству разлика, већ у његовој способности да се њима управља кроз дијалог, компромис и солидарност. Сам европски пројекат је заснован на превазилажењу подела. Недавне кризе – од пандемије и енергетских изазова до геополитичких тензија – показале су способност ЕУ да делује колективно када је то најважније. Иако ће разлике увек постојати, општи правац је јасан: Европа наставља да продубљује своје јединство и јача своју кохезију, вођена уверењем да се заједнички изазови најбоље решавају колективно. У том смислу, процес проширења игра кључну улогу. Сваки корак ка интеграцији земаља које деле вредности Уније је корак ка смањењу подела и јачању јединства.

Из перспективе Кипра и ЕУ, да ли се Србија сматра кључним партнером на западном Балкану? Колико је Србија важна за регионалну стабилност и сарадњу?

Србија је несумњиво један од најважнијих партнера на западном Балкану и игра централну улогу у политичком, економском и друштвеном развоју региона. Њен географски положај, економски потенцијал и регионални утицај чине Србију незаобилазним актером за промоцију стабилности, повезаности и сарадње широм западног Балкана.

Европска унија придаје велики значај европском путу Србије и поздравља напоре усмерене на унапређење реформи и јачање усклађености са европским стандардима и вредностима. Учешће у Јединственом платном подручју у еврима (SEPA) и укључивање западног Балкана у роминг подручје јачају регионалну сарадњу и доносе опипљиве користи грађанима. Кипар је доследно подржавао европску перспективу западног Балкана. Чврсто верујемо да будућност региона лежи у Европској унији, а напредак Србије је саставни део те шире визије.

Како бисте оценили тренутно стање односа између Кипра и Србије?

Односи између Кипра и Србије су одлични и засновани су на дугогодишњем пријатељству, међусобном поштовању и блиској сарадњи. Наше пријатељство има дубоке корене и наставља да се развија на динамичан и перспективан начин. Заједно стојимо на основним принципима међународног права и Повеље Уједињених нација. Кипар је доследно подржавао суверенитет и територијални интегритет Србије – баш као што је Србија доследно подржавала Кипар у његовим напорима да оконча окупацију и поново уједини острво. То је солидарност коју дубоко ценимо и никада не заборављамо. Ова солидарност је темељ нашег партнерства.

Наше земље одржавају снажан политички дијалог и деле многе заједничке ставове према важним међународним питањима. Успешно сарађујемо у бројним областима, укључујући културу, образовање, одбрану, туризам и међуљудске контакте. Истовремено, остаје значајан неискоришћени потенцијал, посебно у трговини и инвестицијама. Посвећени смо даљем јачању ових веза и изградњи још ближе сарадње у годинама које долазе.

ЕУ је стратешки глобални актер

Кипар је започео своје председавање са циљем јачања улоге Уније као стратешког глобалног актера. Колико је ЕУ данас војно и политички аутономнија у поређењу са пре годину дана? Да ли је ЕУ већ стратешки глобални актер?

Европска унија је постигла значајан напредак у протеклој години у јачању своје улоге стратешког глобалног актера. Предузела је важне кораке како би унапредила свој капацитет за колективно деловање у областима безбедности, одбране, економске отпорности, енергетске безбедности и спољне политике. Кипар се фокусирао на председавање Савету ЕУ које је оријентисано на резултате, претварајући стратешке циљеве у конкретне резултате у широком спектру области, укључујући безбедност, одбрану и конкурентност. Међу државама чланицама расте свест да Европа мора да буде у стању да преузме већу одговорност за сопствену безбедност и за стабилност свог суседства. Истовремено, утицај ЕУ се протеже далеко изван безбедносне димензије. Унија остаје једна од највећих светских економија, водећа трговинска сила, главни пружалац развојне помоћи и снажан заговорник мултилатерализма и међународног права. Њена способност да обликује глобалне стандарде у областима као што су дигитална регулација, климатска политика и трговина даје јој јединствен облик стратешког утицаја.

Стога, док се наши напори ка већој стратешкој аутономији настављају, ЕУ је данас несумњиво способнији актер него што је била пре годину дана. Она је већ стратешки глобални актер, не зато што пројектује моћ у традиционалном смислу, већ зато што поседује економске, политичке, регулаторне и дипломатске алате за обликовање међународног развоја и одбрану својих интереса и вредности на глобалној сцени.