Власници не желе да региструју апартмане

Грађани који остварују приходе од издавања смештаја по принципу „стан на дан” у наредним недељама могу да очекују пореска решења за 2026. годину. Пореска управа Србије саопштила је да су решења послата 8. јуна, а да се, у складу са важећим прописима, сматрају достављеним по истеку 15 дана од дана предаје пошти. Обавеза се односи на физичка лица која пружају услуге смештаја у апартманима, собама, кућама за одмор и објектима сеоских туристичких домаћинстава, а приходе остварују кроз краткорочно издавање туристима.

Порез се не обрачунава на основу стварно остварене зараде, већ по паушалном моделу. Основицу чини део просечне зараде у Србији из претходне године, који се затим множи бројем лежајева у смештајном објекту и коефицијентом који зависи од категорије туристичког места у којем се објекат налази. На тако утврђену основицу примењује се пореска стопа од 20 одсто.

Из Пореске управе подсећају да су власници смештаја дужни да пријаве сваку промену која може да утиче на висину пореске обавезе. То се односи на почетак или престанак пружања услуга смештаја, промену броја лежајева или друге околности од значаја за обрачун пореза. У тим случајевима потребно је да у року од 15 дана поднесу одговарајућу пореску пријаву надлежној организационој јединици Пореске управе.

Последњих година издавање станова и апартмана туристима преко интернет платформи постало је све популарнији вид додатне зараде, посебно у већим градовима и туристичким центрима. Због тога држава настоји да ову област уреди јаснијим правилима и ефикаснијом наплатом пореза, како би сви који остварују приходе од туристичког смештаја пословали под једнаким условима и у складу са законом.

Реч је о редовном годишњем поступку којим Пореска управа утврђује обавезе власника апартмана, соба и кућа за одмор који смештај издају на кратак рок. Паушално опорезивање ове делатности примењује се већ неколико година, а нова решења доносе се за сваку пореску годину појединачно.

Према последњим доступним подацима Министарства туризма и угоститељске привреде, у Србији је регистровано више од 22.500 објеката за издавање по принципу „стан на дан”, који су заведени као угоститељски објекти и легално послују. Подаци су објављени током 2024. године, а процене су да је број у међувремену додатно порастао због развоја туризма и припрема за Експо 2027.

Истовремено, надлежни истичу да је број нерегистрованих издавалаца знатно већи, али да не постоје прецизни подаци о њиховом броју. Највећа концентрација смештаја налази се у Београду, где је само на платформама за краткорочно издавање оглашено око 5.000 апартмана.

Према речима Дуње Ђенић, помоћнице министра туризма и омладине, иако су трошкови легалног пословања релативно ниски, део власника приватног смештаја и даље не региструје своје објекте у систему е-туриста.

– Један од разлога је недовољна информисаност, због чега ћемо ове године више радити на промоцији процедуре регистрације и свих предности које она доноси. Други разлог је свесно избегавање регистрације како би се избегло плаћање обавеза – наводи Ђенићева.

Она истиче да је нејасно због чега се и даље велики број нерегистрованих објеката јавно оглашава, иако инспекцијске службе свакодневно спроводе контроле. Због тога је један од циљева радне групе за сузбијање сиве економије и јачање сарадње са судовима, како би се обезбедило боље разумевање ове области приликом доношења пресуда.

Како каже, држава настоји да стекне што прецизнију слику о броју објеката који послују ван законских токова, али многи издаваоци и даље рачунају на то да није могуће испратити сваки оглас и сваку понуду смештаја. Истовремено, код појединих власника постоји уверење да ће бити чешће контролисани ако послују легално.

– Када видимо да неко послује у складу са прописима, никоме није циљ да га додатно оптерећује, већ да се сузбије нелојална конкуренција и што већи број издавалаца уведе у легалне токове – поручује Ђенићева.

Представници издаваоца смештаја наводе да паушални порез сам по себи не представља значајно финансијско оптерећење, посебно у туристички атрактивним местима где је попуњеност добра. Највећи изазови су сезонске осцилације у броју гостију, растући трошкови одржавања и провизије интернет платформи преко којих се смештај оглашава. За просечан апартман са два до четири лежаја годишња пореска обавеза најчешће се креће од око 8.000 до 17.000 динара.

Када се упореди са ценама смештаја у престоници, порез не представља велики издатак. Просечан апартман у Београду издаје се за 35 до 50 евра по ноћењу, док власник мањег, легално регистрованог смештаја на име годишњег пореза најчешће плаћа између 8.000 и 16.000 динара. Практично, један добро попуњен викенд може да покрије читаву годишњу пореску обавезу.