Швајцарски експеримент какав никада раније није виђен

Овог викенда, грађани Швајцарске гласају на историјском и невиђеном референдуму о десничарском предлогу да се број становника ове земље законски ограничи на највише 10 милиона до 2050. године.

Док заговорници тврде да штите швајцарски начин живота, економисти и влада упозоравају на потенцијално катастрофалне последице по економију ове богате европске земље.

Предлог под називом „Не Швајцарској од 10 милиона“ покренула је десничарска Швајцарска народна партија (СВП), највећа странка у швајцарском парламенту од 1999. Швајцарски систем директне демократије дозвољава да свака иницијатива оде на национални референдум ако прикупи 100.000 потписа у року од 18 месеци, алат који СВП традиционално и веома успешно користи за промовисање антиимиграционих тема.

Ако грађани заокруже „да“, швајцарска влада ће бити уставно обавезна да предузме ригорозне кораке како би осигурала да број становника не пређе границу од 10 милиона пре средине века.

План предвиђа увођење „кочнице“ у неколико фаза:

Први праг (9,5 милиона становника): Ако Швајцарска достигне овај број пре 2050. године, влада мора увести строга ограничења у вези са поновним спајањем породица, издавањем дозвола за боравак и одобравањем азила.

Други праг (10 милиона становника): Уколико се ова бројка и даље прекорачи, Швајцарска би била приморана да суспендује Споразум о слободном кретању људи са Европском унијом. То би аутоматски значило губитак приступа јединственом тржишту ЕУ, које је стуб швајцарске економије.

Аргументи деснице: „Неконтролисани раст уништава Швајцарску“

Тренутно, око 27 одсто становништва Швајцарске нема швајцарско држављанство. Заговорници ограничења тврде да је прилив радника, углавном из земаља Европске уније, створио неподношљив притисак на инфраструктуру, тржиште некретнина, школе, транспортни систем и социјални систем.

„Неконтролисана имиграција узрокује пребрз раст Швајцарске. Негативне последице су опипљиве у свим сферама живота“, рекао је СВП током кампање.

Посланик ове странке у парламенту, Томас Матер, одбацио је оптужбе да је у питању радикализам: „Нисмо против имиграције, али она мора бити умерена и контролисана. Некада смо имали квалитативну имиграцију, а сада имамо квантитативну.“

С друге стране, швајцарска седмочлана влада (која укључује и министре из саме СВП) колективно је позвала грађане да одбаце иницијативу. Влада упозорава да би усвајање овог плана угрозило националну стабилност, нанело огромну штету економији и директно угрозило швајцарски просперитет.

Јасна већина у оба дома парламента гласала је против предлога, као и Швајцарски синдикат, Удружење послодаваца и „Economiesuisse“, главна кровна пословна организација у земљи.

Рудолф Минш, главни економиста организације „Economiesuisse“, оштро је критиковао десничарски план: „Ово је популистички покушај решавања сложених проблема поједностављеним, вештачким плафоном. Продаје се илузија бесплатног ручка, а ово заправо неће решити наше стамбене проблеме нити саобраћајне гужве.“

Демографска стварност и економске бројке

Подаци показују да је швајцарско становништво расло знатно брже него суседне земље ЕУ, од 2002. године, када је ступио на снагу споразум о слободном кретању, број становника је повећан за 23 процента. Међутим, владини подаци такође показују да је у истом периоду бруто домаћи производ (БДП) порастао за 24 процента, што значи да је економски раст директно пратио прилив радне снаге.

Демографи истичу да Швајцарска, као и већина европских земаља, пати од пада стопе наталитета и убрзаног старења становништва. Очекује се да ће удео људи старијих од 65 година скочити са садашњих 21 одсто на више од 27 одсто до 2055. године. Без имиграције, швајцарском пензионом и здравственом систему, као и тржишту рада, прети колапс.

Филип Ванер, стручњак за демографију на Универзитету у Женеви, истиче да, иако многе нације ограничавају имиграцију, ниједна земља у историји никада није гласала за експлицитно ограничавање укупног броја становника (осим законских мера контроле раста попут некадашње кинеске политике једног детета).

Иако десничарски популистички покрети широм Европе (као што су они у Немачкој, Француској или историјски Брегзит у Великој Британији) успешно капитализују на страху од миграције, у Швајцарској исход би могао бити тесан.

Најновије анкете показују да је кампања против предлога добила на замаху последњих недеља. Међутим, предвиђа се тесна трка у којој би опозициони табор („Не“) могао да победи са око 52 одсто гласова.

Да би иницијатива прошла, није довољно само добити већину укупних гласова грађана (народни глас), већ мора добити и већину у већини од укупно 23 пуна и 6 полукантона Швајцарске.

Иако се бирачка места накратко отварају у недељу, чак 90 одсто Швајцараца гласа путем поште, тако да се први прелиминарни резултати овог историјског гласања очекују у недељу поподне.