Крај „свете краве” европске дипломатије

БРИСЕЛ – Уочи серије важних европских самита, у Бриселу је отворена жестока борба за контролу над спољном политиком Европске уније, а у њеном средишту нашла се висока представница ЕУ за спољну политику и безбедност Каја Калас.

Како пише политичка коментаторка Марија Тадео у утицајној европској публикацији, у питању није само политичка будућност Каласове, већ и судбина Европске службе за спољне послове, познатије као EEAS, институције створене пре 15 година како би Европска унија наступала јединственије на међународној сцени.

Повод за унутрашњу буру било је цурење неформалног документа који су, према наводима публикације, француске дипломате доставиле Бриселу. У њему се предлажу дубоке и радикалне промене у структури и овлашћењима EEAS-а. Дипломате упознате са садржајем документа тврде да предлог у суштини има за циљ да, како се наводи, „убије свету краву” европске дипломатије.

Француски предлог предвиђа неколико могућих сценарија. Први подразумева да Европска комисија фактички преузме кључну улогу у спољној политици ЕУ. У том случају, EEAS би био у великој мери апсорбован у структуре Комисије, што би додатно ојачало положај председнице Европске комисије Урсуле фон дер Лајен.

Према оцени аутора текста, фон дер Лајенова већ сада активно користи поједине идеје и иницијативе које долазе из ресора Каје Калас, уграђујући их у сопствени политички наступ. Уколико би ова опција преовладала, спољна политика ЕУ постала би још централизованија и у већој мери зависна од кабинета председнице Европске комисије.

Други сценарио предвиђа да контролу над спољнополитичким одлукама преузму лидери земаља чланица, односно Европски савет. То би значило да би Каласова формално остала на функцији, али са знатно ограниченим овлашћењима. Оперативна контрола прешла би у руке националних престоница, пре свега најмоћнијих чланица ЕУ.

Званичник упознат са документом оценио је да би такав приступ можда убрзао доношење одлука, али би истовремено могао да „открије дубоке разлике између земаља и учини их јавним”. Другим речима, спољна политика Уније могла би да се претвори у арену отворених међудржавних надметања, у којој би свака престоница настојала да заштити сопствене интересе.

Трећа могућност, која се у Бриселу сматра најмање вероватном, јесте јачање улоге самог високог представника за спољну политику. Тај сценарио подразумевао би да највиши дипломата ЕУ добије већи утицај и на области које су сада под контролом Европске комисије, попут трговине и појединих аспеката економске политике. EEAS у том случају не би био укинут, већ проширен.

Међутим, према оценама које се могу чути у дипломатским круговима, такав исход био би могућ само уколико би на месту високог представника била друга личност, а не Каја Калас, чији је ауторитет у Бриселу озбиљно доведен у питање.

У европским дипломатским круговима све чешће се за њен избор користи неласкава француска формулација „Une erreur de casting”, односно „грешка у кастингу”. Један дипломата је, говорећи за публикацију, саркастично приметио да би Каласова требало да „пронађе бар једну делегацију која ће бранити њена достигнућа” ван балтичких земаља.

Према наводима више извора, замерке на рачун Каласове односе се и на њен политички стил и на начин управљања ресором. Оцењује се да „нема разумевања за уметност дипломатије”, да „неспретно одступа од сценарија” и да је „најефикаснија у говору о НАТО-у на друштвеним мрежама”.

Поједини саговорници описују је као „једнодимензионалног политичара” којем недостају вештине, искуство и мрежа контаката за деловање ван украјинског питања. Посебно се наводи да је у сукобу са земљама јужне Европе, које сматрају да се према њиховим безбедносним интересима у Бриселу поступа пристрасно.

Критике се односе и на унутрашње функционисање Европске службе за спољне послове. Генерална секретарка EEAS-а Белен Мартинез напустила је дужност после нешто више од годину дана и упућена је у Мексико, што је у Бриселу протумачено као још један знак озбиљних потреса унутар институције.

Марија Тадео подсећа да слабости Каласове нису биле непознате ни у тренутку њеног именовања. Пре доласка на високу европску функцију имала је ограничено искуство у спољној политици, али је у Бриселу представљена као „гвоздена леди” и политичарка чврстог антируског курса, што је крајем 2023. године одговарало приоритетима европских лидера.

„Ако Калас више не може да се носи са тим, криви су лидери ЕУ”, пише Тадео.

Ипак, како се оцењује, европске престонице за сада нису спремне да отворено признају сопствену одговорност за кадровску политику која је, у тренутку украјинске кризе, фаворизовала идеолошку тврдоћу према Русији уместо дипломатског искуства и способности да се гради шири консензус.

Зато се у Бриселу све више поставља питање да ли је криза око Каје Калас само лични проблем једне европске функционерке или симптом дубљег расула у спољнополитичком апарату Европске уније.