Биће ово једна од три најродније године

Град који је у ноћи између недеље и понедељка погодио одређене локалитете у Србији смањиће укупан род воћа за око два одсто. Чак и ако се у обзир узме штета од око седам до осам процената, коју је раније начинио мраз у целокупном сектору, ове сезоне очекује се одличан род воћа у нашој земљи, каже за „Политику” др Зоран Кесеровић, професор Пољопривредног факултета у Новом Саду.

– Ако се овако настави, биће ово једна од три најродније године у воћарству у последње три деценије – напомиње наш саговорник и каже да посебне резултате очекујемо код трешње, имамо и велику родност шљиве, а када је реч о кајсији можда и најбољи род у историји – истиче Кесеровић.

Према информацијама са терена, од града и олујног невремена прилично су страдали воћњаци брескве и шљиве, али и виногради код Фрушке горе према Дунаву. Према његовим речима, штете је било и у засадима у Бачкој Тополи (преко које је прошла супећелијска олуја) и околини Зрењанина, када је реч о интензивним засадима.

Како објашњава, град може да уништи локално плодове, а у случају јаких олујних ветрова праћених кишом проблем је то што долази до опадања зрелог воћа које још није обрано. Такође, у случају јаког невремена страдају и листови, што поред штете у овој сезони доноси и индиректну опасност да неће моћи да буду формирани пупољци у наредној години.

–Тамо где су противградне мреже, штете нема и ти воћњаци су добро прошли – каже Кесеровић.

На питање колико је оквирно професионалних воћњака покривено противградним мрежама, он процењује да је код јабуке покривеност око 30 одсто, код трешње око 25, а у случају боровнице овај вид заштите постоји на готово свим површинама под тим воћем. Будући да су инвестиције у производњу ових воћних врста изузетно велике, произвођачи немају простора да ризикују и гледају у небо, очекујући да ће их град заобићи.

Климатске промене све су израженије, а град и олује постали су готово већ стандард почетком јуна сваке године. Кесеровић напомиње да је предлагао да се размисли о субвенционисању противградних топова преко ИПАРД фондова или из државне касе. Каже да већ постоји седам, осам оваквих уређаја у Србији, а искуства воћара показују да су изузетно ефикасни и да могу да штите од непогоде и око 100 хектара засада.

– Треба о томе размишљати. Ми имамо противградне системе, они негде функционишу беспрекорно, а негде и не. Код противградних топова упозорење о непогоди стиже директно из радарског центра у Француској, који благовремено сигнализује могућност града и укључује аутоматски заштиту – напомиње Кесеровић.

Подсетимо, у недељу је снажно невреме праћено градом и олујним ветром, за које је МУП издао хитно упозорење, захватило север Бачке и нанело велику штету пољопривредним усевима, по писању локалних медија. Према првим информацијама са терена, најтеже су били погођени Горњи и Доњи Таванкут, као и подручје од Мале Босне према Чикерији. На друштвеним мрежама дељене су фотографије са терена. Пољопривредници још обилазе усеве и процењују размере штете. Како је објављено, најгоре је прошао Таванкут, где су уништене баште и готово сва паприка, бостан, али и већи засади сунцокрета... Још нема информација да ли је те ноћи било озбиљнијег страдања пољопривредних усева у другим деловима земље.