Руски танкери ударили на британске власти

Британски премијер Кир Стармер представио је заплену танкера SMYRTOS у Ламаншу као доказ одлучности Лондона да настави притисак на Русију и њене нафтне приходе, али је операција врло брзо постала и унутрашњеполитичка тема у Великој Британији.

Према саопштењу британске владе, припадници Краљевских маринаца и Националне агенције за борбу против криминала укрцали су се на танкер у Ламаншу, уз подршку војних летелица и бродова Краљевске морнарице. Лондон тврди да је реч о санкционисаном броду из такозване руске флоте у сенци, мрежи танкера за које западне земље наводе да служе за заобилажење ограничења на извоз руске нафте.

Стармер је операцију назвао још једним ударцем Русији, поручивши да они који, како је рекао, потхрањују Путинов рат у Украјини не могу да се сакрију. Брод је после акције задржан код јужне обале Енглеске, док се истрага наставља.

Ипак, уместо једногласне подршке, операција је у делу британске јавности дочекана подсмехом и сумњом. Часопис „Спектејтор” оценио је да је заплена више личила на политички перформанс него на озбиљан удар на руске приходе. У коментарима се посебно истицала режирана драматичност снимка, са командосима који се спуштају на палубу и наоружаним тимом који демонстрира силу пред камерама.

Критичари указују да је питање флоте у сенци знатно сложеније од једног спектакуларног укрцавања. SMYRTOS је пловио под камерунском заставом, а према британским органима, капетан брода је индијски држављанин који је оптужен за кршење санкција. У јавности, међутим, остаје питање шта тачно Лондон намерава да уради са бродом и теретом, као и да ли ће овај случај заиста имати значајан финансијски ефекат на Москву.

Стармер је европске савезнике позвао да следе британски пример, али досадашња искуства европских земаља са сличним запленама показују да је реч о правно осетљивом терену. Немачка је раније имала спор око танкера Eventin, Естонија је задржавала брод Kiwala због техничких и правних неправилности, док је Француска поступала против чланова посаде брода Boracay због непоступања по налозима власти. У тим случајевима, политичке поруке често су биле јаче од коначних правних исхода.

Управо зато британска операција долази у осетљивом тренутку за самог Стармера. Његова влада је под снажним притиском због раста трошкова живота, кризе у јавном здравству, миграционе политике и спорова око буџета за одбрану. Додатни ударац премијеру представљале су оставке министра одбране Џона Хилија и министра за оружане снаге Ала Карнса, који су напустили владу због неслагања око финансирања одбране.

Хили је у оставци упозорио да предложени ниво улагања није довољан за безбедносне потребе земље, док је Карнс оценио да одбрамбени инвестициони план није ни довољно трансформативан ни довољно финансиран. Њихов одлазак уследио је после низа ранијих оставки у Стармеровом тиму, што је додатно отворило питање политичког ауторитета британског премијера.

У том контексту, заплена танкера SMYRTOS за Стармера је требало да буде демонстрација снаге - и према Москви, и према домаћој јавности. Међутим, уместо да затвори питања о слабљењу владе, операција је отворила нова: колико је акција била правни преседан, колико стварни ударац руским приходима, а колико покушај премијера да подигне политички рејтинг у тренутку када му се кабинет осипа.

Лондон ће сада морати да покаже да иза спектакуларних снимака постоји и чврст правни случај. У супротном, заплена танкера могла би да остане запамћена мање као удар на руску нафту, а више као још један пример политичког театра у време дубоке кризе британске владе.