Убудуће више воћа у џему

Потрошачи у Европској унији (ЕУ) би убудуће на рафовима требало да проналазе производе са више воћа, јер произвођачи морају да им пружају јасније информације о пореклу производа. Овог викенда су, наиме, на снагу ступила нова правила која уређују састав, називе и означавање меда, џемова, воћних сокова и појединих млечних производа, са циљем да се декларације приближе стварном садржају производа и олакша избор купцима.

Једна од најзначајнијих новина односи се на џемове и пекмезе. Према новим правилима, минимални удео воћа у џему повећава се са досадашњих 350 на 450 грама по килограму производа, док ће такозвани „екстра” џемови морати да садрже најмање 500 грама воћа. Намера је да се смањи удео шећера и других додатака, а да воће поново постане главни састојак ових производа. Промене стижу и код воћних сокова. Уводе се јасније ознаке које ће потрошачима омогућити да лакше разликују природно присутне шећере од додатих, али и нове категорије производа са смањеним садржајем шећера. Циљ је да купци добију прецизније информације о томе шта заиста пију, али и да се произвођачи подстакну на развој здравијих производа.

Нова правила доносе и промену када је реч о називу „мармелада”. До сада се овај назив у ЕУ углавном односио на производе од цитрусног воћа, док ће убудуће моћи да се користи и за производе направљене од других врста воћа, што би требало да усклади праксу са навикама потрошача у бројним државама.

Код џемова је Србија већим делом усклађена са европским прописима, али би нова правила ЕУ донела додатно повећање минималног удела воћа у производима. То би значило да потрошачи купују производе са више воћа и мање простора за употребу шећера и других додатака. Према речима малих произвођача, последњих година расте потражња за џемовима са већим уделом воћа, без конзерванса и без додатог шећера, посебно код малих и органских произвођача. Тржиште је подељено између индустријских произвођача и све бројнијих малих произвођача који робу продају директно купцима или путем друштвених мрежа. Док се индустријски џемови у продавницама најчешће продају по ценама од 280 до 510 динара, домаћи и органски производи достижу од 375 до 750 динара по тегли, а специјализовани производи без додатог шећера и више.

Посебна пажња посвећена је меду, производу који је годинама био у фокусу потрошачких организација због недовољно јасног означавања порекла. Уместо досадашњих општих формулација попут „мешавина меда из ЕУ и ван ЕУ”, произвођачи ће морати прецизније да наведу из којих земаља мед потиче. На тај начин потрошачи ће лакше проценити шта купују, а домаћи пчелари добити већу заштиту од јефтинијих увозних мешавина непознатог порекла. Иако су правила почела већ да се примењују, промене на тржишту неће бити видљиве преко ноћи. Производи произведени по старим прописима моћи ће да остану у продаји до истека рока трајања, па ће прелазни период потрајати још извесно време. Тек након што се залихе потроше, купци ће на рафовима у потпуности видети ефекте нових европских стандарда.

У Србији купци за сада неће моћи да уживају у новим прописима, али би они, како кажу стручњаци, што пре требало да се имплементирају у наше правилнике. Председник Савеза пчеларских организација Србије (СПОС) Родољуб Живадиновић каже да би домаћи потрошачи на тај начин имали прецизне информације о пореклу меда који купују.

– Код нас је и даље на снази Правилник о квалитету меда из 2015. године. Он је касније измењен, али те измене никада нису усвојене. Сада је права прилика да се правилник унапреди у складу са новим европским прописима и што пре донесе. Потрошачи би коначно на декларацијама могли да виде из које земље потиче мед, а не само општу ознаку да је реч о мешавини меда из ЕУ и ван ЕУ – истиче Живадиновић.

– До сада је потрошачима било практично немогуће да сазнају одакле је мед који купују. Писало је само да је реч о мешавини, али не и из којих држава потиче, нити која је земља доминантно заступљена. То је остављало простор за разне злоупотребе и доводило купце у заблуду – каже председник СПОС-а.

Од 10 килограма кајсија осам тегли џема

Мали произвођачи домаћих џемова кажу да њих правила не брину много, јер се њихова производња знатно разликује. На килограм џема од кајсије, како кажу, иде 1,2 килограма воћа и максимално 400 грама шећера.

– На пример, од 10 килограма кајсија и два килограма шећера ми добијемо осам тегли џема. Индустријски џем се разликује јер се у тој производњи осим воћа, кога је знатно мање, стављају пектини и желатини, чиме се скраћује време кувања. Због одржања производа додају се различити адитиви и стабилизатори. Интересантно је и то да се кувају у вакуум кувачима, што није лоше, јер се у тим ситуацијама тачка кључања снижава, па се сачува боја џема, као и поједини темолабилни витамини – каже наш саговорник који се бави производњом домаћих џемова и друге зимнице.