Ирански престолонаследник у егзилу против договора Вашингтона и Техерана

ЛОНДОН - Ирански престолонаследник у егзилу Реза Пахлави изјавио је да међународна заједница не би требало да подржи било какав споразум са Техераном који би на власти оставио Исламску Републику или њене политичке структуре, поручивши да ће такав договор, како је навео, бити осуђен на неуспех.

Пахлави је то рекао после разговора у Лондону са британским посланицима, међу којима је била и Емили Торнбери, председница Одбора за спољне послове Доњег дома британског парламента. Према његовим речима, западне земље не би требало да траже политичко решење које би очувало садашњи систем у Ирану, већ да у центар своје политике ставе, како је казао, ирански народ и опозиционе покрете.

„Сваки договор који сачува овај режим или његове остатке пропашће. Ирански народ то неће прихватити”, поручио је Пахлави. Он је додао да ће са или без међународне подршке Иранци, како тврди, срушити овај режим и да ће слобода доћи у Иран.

Његова изјава уследила је у тренутку када се Вашингтон и Техеран припремају за формално потписивање меморандума о разумевању, којим би требало да се окончају непријатељства, зауставе војне операције и поново отвори Ормуски мореуз. Према извештају Ројтерса, споразум би требало да буде потписан у петак у Швајцарској, док би питање иранског нуклеарног програма остало предмет накнадних преговора током периода прекида ватре.

Пахлави је оценио да преговори са иранским властима не могу донети трајан мир, јер, како тврди, режим у Техерану никада није склопио мир са сопственим грађанима, па зато, према његовом мишљењу, не може искрено да склопи мир ни са светом.

Реза Пахлави, син последњег иранског шаха Мохамеда Резе Пахлавија, једна је од најпознатијих личности иранске опозиције у егзилу. Његов отац напустио је Иран 1979. године, уочи Исламске револуције којом је оборена монархија. Пахлави годинама заговара одржавање националног референдума на којем би грађани Ирана одлучили о будућем облику власти.

Истовремено, он остаје спорна фигура и унутар саме иранске опозиције. За део противника власти у Техерану представља симбол могуће политичке транзиције, док га критичари оптужују да се није довољно јасно оградио од ауторитарних аспеката владавине свог оца.