Каменовање министарке Снежане Пауновић

Мирјана Чекеревац

Кад би одлучила да покупи камење које јој се сручило на главу због изјаве о „етничком чишћењу” Албанаца на Косову и Метохији 1998. године, министарка за државну управу и локалну самоуправу Снежана Пауновић могла би да поплоча пут до родне Пећи, одакле је 1999. године, с двогодишњим дететом у наручју и две кесе у руци, морала да побегне спасавајући живу главу. Нема тога ко није хитнуо камен, па и они који су, за разлику од њеног „етничког чишћења” њих, готово етнички очистили КиМ од Срба. И настављају с чишћењем пред очима светских и европских званичника, који на сав терор над Србима на КиМ кажу – „пратимо ситуацију”.

Пауновићева је дугогодишња функционерка Социјалистичке партије Србије, озбиљна политичарка, врсна полемичарка, што је показала у скупштинским расправама, у којима је ретко кад дозвољавала да проговори емоцијама и увек је то било кад се говорило о Космету. Но, ни у таквим ситуацијама никад није рекла ништа што јој се могло приговорити, због чега би била на крст разапета и каменована. Каменовање је „заслужила” због емотивног интервјуа „Куриру” у којем је много тога о рекла о вишедеценијском страдању Срба на Космету, на које су српски политичари у бившој нам држави затварали очи, а словеначки и хрватски подржавали Албанце у сваком зулуму према Србима и Србији. И не само подржавали, него их и подстицали. Међутим, многи су, као и увек, чули и видели оно што им одговара и што се згодно може употребити против Срба, Србије и, наравно, актуелног српског руководства.

Министарка је казала: „А сад о нашим недостацима и о нашој глупости: Да сам била Слободан Милошевић, етнички бих очистила Косово ’98. И ово је најгрубља квалификација коју сам у животу рекла. Албанце не бих ликвидирала онако како се они труде да до данас етнички очисте Косово, него на начин да свако онај ко се осећа мање као становник СР Југославије, напусти исту и иде у своју матичну земљу. А они који су се определили за терористичке акције да буду ликвидирани на начин на који се обично обрачунавају са терористима и данас, а камоли у то време. Милошевић и СПС према тој теми никада нису имали однос који ја имам.”

Уследили су згражавање, осуде, лекције о демократији и говору мржње... И то од оних који у поменутом интервјуу нису видели ниједну реч о вишедеценијском страдању Срба на КиМ, о страху Пауновићеве и свих Срба на КиМ кад се наша војска повукла, о бежању главом без обзира, страху за живот, јер банде „ослободилаца” користе прилику да и оне који беже још једном нападну, каменом, оружјем, чиме стигну... Лига социјалдемократа Војводине, чији оснивач и први лидер Ненад Чанак одлази у госте код такозваног премијера лажне државе Косово Албина Куртија, тражи „хитну смену и реакцију тужилаштва због фашистичке изјаве Снежане Пауновић”. Смену траже и Срце Здравка Поноша, ПСГ „због говора мржње”, Национални конвент о ЕУ, посланик ПДД-а у Скупштини Србије Шаип Камбери најавио је да ће покренути поступак за разрешење Пауновићеве и затражио „релевантну реакцију страних амбасада”...

Вршилац дужности министра за рад, социјална питања и права учесника рата привремених приштинских институција Андин Хоти у изјави Пауновићеве видео је „доказ да се Србија није ослободила криминалне политике и геноцидне идеологије Слободана Милошевића, завршио је пред међународном правдом, док је Србија напустила Косово подвијеног репа”. Портпаролка ЕУ за спољне послове Анита Хипер није хтела за Коха.нет да „коментарише коментаре”, али је истакла: „Али срећна сам што вам могу пренети наш главни и кључни принцип да у Европи не би требало да буде места за реторику, оправдање или заговарање етничког чишћења.„ Хрватски медији су изјаву Пауновићеве пренели са ознаком „скандалозно”, потпуно згранути идејом етничког чишћења...

Огласио се и европски „великан” Сандро Гоци, звезда овдашњих „независних” медија, онај који је направио списак за одстрел светских политичара, међу којима је, поред италијанске премијерке Ђорђе Мелони и америчког председника Доналда Трампа, и наш председник Александар Вучић. Гоци у изјави Пауновићеве види „отворено подржавање присилног расељавања, прогона и злочина против човечности”.

Реаговао је и страначки колега Пауновићеве, нагло прогледали демократа Бранко Ружић, који је у изјави за Нову.рс казао да би „било коректно да се питање постави председнику СПС-а Дачићу, а мој став је јасан – уверен сам да политика етничког чишћења никада није била политика СПС-а”. Закључио је: „Говорити 2026. године у прилог томе, у најмању руку не доприноси нормализацији односа у региону, дијалогу и заједничкој европској будућности.” Наречени Ивица Дачић се сам огласио и оценио да су „напади на Снежану Пауновић срамни и лицемерни”. Казао је: „Они који је оптужују за наводно етничко чишћење, истовремено годинама ћуте о етничком чишћењу Срба с КиМ. У условима када и данас имамо присилно исељавање Срба с КиМ, мењање етничке структуре, а да не говоримо о вишевековним притисцима, исељавањима и протеривању Срба са КиМ, говори се и дан-данас у Србији и оптужују нас за наводно етничко чишћење на КиМ.„ Истакао је да је 1999. године са КиМ протерано 240.000 Срба, а да је враћено мање од 10.000.

На критике које су јој упућене Пауновићева је реаговала саопштењем у којем је, између осталог, наведено да је од њене изјаве различитим интерпретацијама направљена пропаганда и о њој и о теми о којој је говорила и да је „то одличан повод за дијалог са свима који имају другачији став, на који имају право и који сматрају да ја немам право да изнесем позитиван став о политици СПС-а деведесетих година”.

Пауновићева је, како је и сама рекла за „Курир”, први пут изнела поменути став и сваком ко је саслушао све што је испричала лако је да разуме откуд ове „грубље речи први пут”. Озбиљна политичарка, а Пауновићева то јесте, зна да због оних којима и не треба неки повод за нападе на ову нашу земљу, споља и изнутра, мора да избегне да каже било шта што се може спиновати и чиме се може манипулисати. Није њој, иако је преживела голготу прогона, дозвољено да говори као људско биће и то су јој, својим реакцијама, рекли сви горе поменути критичари, лицемери који су једва дочекали да баце камен и на њу и на Србију и – а како без њега – на Александра Вучића, јер, како рече Срђан Миливојевић, лидер странке са 0,1 одсто подршке грађана Србије, ДС-а, ово су у ствари Вучићеве речи, само их је Пауновићева изговорила.

Без обзира на то што је Пауновићева морала имати у виду како њене речи могу да буду злоупотребљене, људи који су је „каменовали” последњи су који имају право на то. Али шта очекивати од оних који обијају прагове европских престоница да би што више облатили своју земљу у којој влада „страшна диктатура”, а „људска права се брутално газе”? Неће ваљда они којима су Срби на Косову и Метохији сами криви за све што их снађе, све сам криминалац до криминалца, што изговарају и у Скупштини Србије, да оптуже Албина Куртија, „образованог човека и демократу” за прогон Срба, за хапшења без разлога и осуде без доказа. Таман посла, крива је Снежана Пауновић што је прогнана са Космета, што подсећа на убијање Срба на њивама, још давних дана, на све албанске манипулације с једнонационалним тровањем албанске деце, на убијање наших полицајаца и отмице цивила ради трговине њиховим органима... Срам да је буде, квари помирење у региону.

А биће криви и други српски званичници, пре свих Александар Вучић, кад за неки дан, 23. јула, подсете на 14 убијених српских жетелаца у Старом Грацком 1999. године, све под заштитом међународних снага. И хоће ли, можда, неком од ових који се надмећу у бацању камења на Пауновићеву, уколико и овог пута споменик побијенима буде разбијен, као што је више пута разбијан и миниран, пасти на памет да макар кажу да то није у реду? Ма какви, оптужиће власт што ремети идиличне односе у региону својим гледањем у прошлост. Неће питати ни зашто нико ни после 27 година за овај злочин није одговарао, иако је Мајкл Џексон, први командант Кфора, обећао да ће преврнути сваки камен да кривце нађе. Отишао он и с Космета и с овог света, а кривци – сви знају ко су – мирно шетају и чине све да отерају и оне који упорно неће да одустану од своје земље.

Само је у земљи Србији, у којој, по нашим опозиционарима, влада невиђена диктатура и у којој су, по оцени Тонина Пицуле, угрожена права националних мањина, могуће да посланик албанске странке ПДД Шаип Камбери усред скупштине каже да у „Србији влада фашизам”, да оптужи Србију због „њеног понашања према Косову” и да тражи да се у преговоре Београда и Приштине укључе три општине са југа Србије – Прешево, Бујановац и Медвеђа, које Курти зове „источно Косово” и да за то не добије ни опомену, а камоли да неком падне на памет да тражи кривичну одговорност за човека који хладно цепа Србију, као што Зелено-леви фронт тражи кривичну одговорност за Пауновићеву. И само је у Србији могуће да, кад Камбери прогласи Србију за фашистичку државу добије аплаузе и да „независна” новинарка викне: „Браво, тако говори опозиција у скупштини.„ Није се чак ни постидела кад је њој и сличнима Камбери поручио да га не промовишу у вођу опозиције – он, човек, гледа своја посла. Која? Па, како узети још који део Србије.

Хрватски медији који су сада „скандализовани” изјавом Пауновићеве, за мање од месец дана ће прославити највеће етничко чишћење после Другог светског рата у Европи, када су успели да само у „блиставој акцији” „Олуја” протерају 250.000 Срба. „Бљесак” су већ прославили. Ето Сандру Гоцију саговорника за питања „етничког чишћења”, заједно с њим у Европском парламенту седи Тонино Пицула, онај који извештава о стању у Србији, тај зна све о томе како протерати један народ. Учествовао човек у томе као припадник „Црних мамби”, сам се тиме похвалио фотографијом у униформи своје јединице која може да се „похвали” стрељањем немоћних цивила-инвалида.

Шта рећи о праведнику Бранку Ружићу, кога је баш брига за бол страначке другарице? Гледа човек како да напакости лидеру своје странке Ивици Дачићу и да се препоручи, што овдашњим блокадерским, што бриселским адресама, па ако га се се сете. Све је сам о себи одавно рекао. Председница парламента Ана Брнабић није ни страначка другарица Снежане Пауновић, а није ни имала прилику да дуго с њом сарађује, али је она, за разлику од Ружића, човек. Велики човек. Казала је да етничко чишћење никада није било и да верује да никада неће бити нешто што Србија подржава и истакла: „Они који се данас хвале поштовањем европских вредности постали су, након сукоба деведесетих, скоро у потпуности етнички чисте земље. Што се тиче КиМ, Снежана Пауновић је и сама жртва етничког чишћења српског народа из ове наше аутономне покрајине. Она у свој дом ни дан-данас не може слободно да оде, иако су многи Приштину називали светиоником слободе и владавине права. Дакле, њена изјава је изјава особе која је сама жртва етничког чишћења, а свакако не одражава званичну политику Републике Србије.„