Стратешко партнерство у име праведног мултиполарног света

Александар Боцан-Харченко

Ли Минг

Везе Русије и Кине традиционално имају особити карактер, будући да их одликују дубоки историјски темељи. У последње три деценије, које прати заоштравање контрадикција на светској сцени, руско-кинеско свеобухватно стратешко партнерство и координација показали су зрелост, одрживост и независност од спољне конјунктуре. Под стратешким вођством двојице шефова држава, обострано корисни односи Москве и Пекинга постигли су изузетно високи ниво и представљају фактор који доприноси очувању глобалне стабилности.

У мају 2026. године, председник Руске Федерације Владимир Путин, на позив председника Народне Републике Кине Си Ђинпинга, боравио је у званичној посети НР Кини, која је била посвећена двама значајним датумима – 25. годишњици (која се обележава данас) потписивања Уговора о добросуседству, пријатељству и сарадњи између Русије и Кине и 30. годишњици успостављања односа равноправног партнерства од поверења и стратешке интеракције у 21. веку.

Развојни модел билатералних односа, обликован кинеско-руском заједничком декларацијом од 25. априла 1996. године и Уговором о добросуседству, пријатељству и сарадњи од 16. јула 2001. године, јесте камен темељац кинеско-руског свеобухватног партнерства и стратешке интеракције у новој ери. То није само оличење дугорочних добросуседских и пријатељских односа кроз генерације, већ и конкретан израз заједничких вредности читавог човечанства, а то су мир, развој, правичност, правда, демократија и слобода. То не само да помаже руско-кинеским односима да постигну највиши историјски ниво и наставе да напредују, већ и даје важан допринос промовисању праведног мултиполарног света и демократије у међународним односима, очувању послератног међународног поретка и јачању солидарности и сарадње између земаља у региону, што има историјску тежину и практичну корист.

Током посете председника Владимира Путина Кини двојица шефова држава постигли су ново важно разумевање о развоју кинеско-руског свеобухватног партнерства и стратешке интеракције у новој ери. Потписали су Заједничку изјаву о даљем јачању свеобухватног партнерства и стратешке интеракције и продубљивању односа добросуседства, пријатељства и сарадње, а  присуствовали су и потписивању 20 докумената о сарадњи у области трговине, образовања, науке и технологије, као и још 20 докумената из других сфера. Обе земље су такође усвојиле Заједничку декларацију о залагању за мултиполарни свет и међународне односе новог типа. У ова два документа изражен је заједнички став у вези с процесима који се одвијају у светској политици и констатовани су темељни принципи формирања праведнијег светског поретка.

Савремени свет пролази кроз доба великих промена, постепено се развијајући према мултиполарности и новом облику међународних односа. Већина земаља се противи подели света на антагонистичке регионе и блокове, истичући потребу за изградњом кохерентније међународне заједнице. С друге стране, глобална ситуација постаје све компликованија. Унилатерална присила, хегемонизам, блоковска конфронтација и скривени токови неоколонијализма су у порасту. Међународно право и темељне норме међународних односа увек се изнова крше. Свет се суочава с новим ризицима и изазовима.

Позивамо међународну заједницу да се придржава следећих основних принципа у залагању за равноправан и уређен мултиполарни свет, као и у изградњи новог типа међународних односа, укључујући праведнији и правичнији систем глобалног управљања. Треба да подржавамо отвореност, инклузивност и обострано корисну сарадњу уз поштовање развојних путева и модела које суверене државе самостално бирају. Да градимо једнаку и недељиву безбедност, озбиљно водимо рачуна о легитимној забринутости свих земаља о својој безбедности, да се супротставимо блоковској конфронтацији, играма с нултом сумом и ширењу војних савеза, хибридних и посредничких ратова. Да подстичемо демократизацију међународних односа и напредовање система глобалног управљања. Повеља Уједињених нација је темељна норма у међународним односима и мора да се поштује у својој целокупности и свеобухватности, док заступљеност и глас земаља у развоју у међународном систему треба стално јачати. Треба прихватити разноликост светских цивилизација и вредности и чврсто се противити коришћењу људских права као оправдања за мешање у унутрашње послове других земаља.  

Русија и Кина координишу своје напоре у Уједињеним нацијама, Шангајској организацији за сарадњу, Групи 20, АПЕЦ-у, Светској трговинској организацији, БРИКС-у и другим међународним структурама. Треба посебно истаћи БРИКС, који стоји на првој линији глобалног Југа и постаје снажан покретач мултиполарности и демократизације у међународним односима. Ово је платформа за равноправну сарадњу држава које представљају различите цивилизације, културе и развојне моделе. Земље БРИКС-а залажу се за демократизацију међудржавног партнерства, реформисање глобалне финансијске и економске архитектуре, јачање међународног права и ширење могућности за државе глобалне већине. Појачано интересовање за БРИКС од стране држава из различитих региона света сведочи о одавно насталој потреби за правичнијим моделом глобалне сарадње која није изложена диктату, двоструким аршинима и политизацији међународних институција. Русија и Кина наставиће да јачају дијалог и сарадњу у оквиру БРИКС-а, као и да унапређују висококвалитетни развој Веће сарадње БРИКС-а.

Кључна област руско-кинеске сарадње и даље је економија. Упркос компликованој ситуацији у свету, годишња билатерална робна размена стабилно надмашује 200 милијарди долара. Активно се развијају заједнички пројекти у енергетици, саобраћају, индустрији, пољопривреди, ИТ сектору и сферама у којима се примењују високе технологије, укључујући вештачку интелигенцију. Процес преласка на трансакције у националним валутама, рубљама и јуанима, скоро је комплетиран.

Велики значај има усклађивање процеса евроазијских интеграција и кинеске иницијативе „Појас и пут”. Формирање савремених транспортних коридора на територији Евроазије одговара интересима широког круга држава, укључујући земље Балкана. Србија, са својим повољним географским положајем и транзитним потенцијалом, може имати важну улогу у развоју евроазијске повезаности и Иницијативи „Појас и пут”. Учешће у инфраструктурним и логистичким пројектима открива додатне перспективе за економски раст, привлачење инвестиција и технолошки развој.

Посебно место у руско-кинеском дијалогу има хуманитарна димензија. Током посете председника Русије Владимира Путина Пекингу, инициране су Године руско-кинеске сарадње у области образовања (2026–2027). Продубљивање образовних и научних размена доприноси јачању атмосфере поверења између народа и поштовања различитости. Русија и Кина верују да разумевање других култура и традиција чини чврст темељ за дугорочни мир и добросуседство. Све је израженије интересовање наших суграђана за изучавање језика, књижевности, спорта и научних достигнућа обеју земаља. Продубљују се контакти између универзитета, истраживачких центара и организација младих. Русија и Кина остају посвећене даљем јачању веза и са српским пријатељима, између осталог путем активности Руског дома и Кинеског културног центра, који функционишу у Београду.

У садашњим околностима, посебну вредност за глобалне односе имају стабилност, предвидљивост и одговорност. Руско-кинеско свеобухватно партнерство и стратешка сарадња заснивају се управо на овим принципима. Као стални чланови Савета безбедности УН, обе наше земље остаће чврсто посвећене очувању међународног система са УН у центру, светског поретка заснованог на међународном праву, као и темељних норми које регулишу међународне односе на основу циљева и принципа Повеље УН. Треба да ојачамо стратешку комуникацију и сарадњу у оквиру Уједињених нација, бранимо заједничке интересе и међународну праведност и правду, као и да се противимо сваком покушају ревизије резултата Другог светског рата.

За Србију, као и за остале државе, настанак таквог праведног мултиполарног светског поретка ствара прилику за јачање свог суверенитета, очување самобитности, развој економије и вођење независне спољне политике уз доследно очување својих националних интереса. У овом контексту није могуће не указати на проблем Косова и Метохије који је и даље за Србију питање од државне важности и очигледан пример последица кршења универзалних принципа међународног права од стране спољних сила. Русија и Кина доследно наглашавају неопходност проналажења одрживог и прихватљивог решења за Косово и Метохију на основу резолуције 1244 Савета безбедности УН, уз неизоставно поштовање суверенитета и територијалног интегритета Србије. Убеђени смо да дугорочна стабилност на Балкану може да се обезбеди искључиво кроз равноправан дијалог и одбијање једностраних корака бременитих заоштравањем тензија.

Русија и Кина са самопоуздањем гледају у будућност и заједно ће унапређивати билатералне односе како би постигле још виши ниво и квалитет развоја. Спремне смо да сарађујемо и са свим заинтересованим странама зарад свеопште безбедности и благостања будућих генерација.