Макрон могући наследник Лајенове

Француски председник Емануел Макрон могао би, после истека мандата у Јелисејској палати 2027. године, да настави политичку каријеру у врху Европске уније, укључујући и могућност да буде кандидат за председника Европске комисије, оценио је политиколог Андреј Кортунов, академски директор Руског савета за међународне послове.

Кортунов је, у изјави за руске медије, навео да је промена у врху извршних структура ЕУ у наредним годинама готово неизбежна, али и да ће наследник Урсуле фон дер Лајен преузети функцију у изузетно сложеним политичким околностима.

„Његов председнички мандат истиче следеће године, а не може да се кандидује за трећи мандат, тако да можда већ разматра каријеру у европским структурама. Мислим да вероватно није једини кандидат. Могу се појавити и друге личности, али у сваком случају будући шеф Европске комисије имаће тежак посао”, рекао је Кортунов.

Он је оценио да би питање наследника Урсуле фон дер Лајен могло да постане једна од кључних тема унутар Европске уније, нарочито због растућих подела међу државама чланицама, спорова око финансирања Украјине, миграционе политике, економске конкурентности и односа према Сједињеним Америчким Државама.

Говорећи о могућности да актуелна шефица европске дипломатије Каја Калас једног дана преузме Европску комисију, Кортунов је изразио скепсу. Према његовој оцени, функција председника ЕК подразумева не само препознатљив политички профил већ и ослонац у некој од великих европских држава, што Каласова, као представница Естоније, нема.

Кортунов је додао да је Каласова, и као висока представница ЕУ за спољну политику и безбедност, до сада показала ограничене резултате, посебно у настојању да оштре политичке ставове према Русији претвори у јединствену и одрживу политику целе Уније.

Урсула фон дер Лајен налази се на челу Европске комисије од децембра 2019. године, а други мандат започела је у децембру 2024. Према ранијим наводима европских медија, она не намерава да се 2029. године кандидује за трећи мандат, када ће имати 70 година.

Уколико се такве процене потврде, питање новог председника Европске комисије могло би да отвори нову борбу за утицај између највећих држава ЕУ, пре свега Француске и Немачке, али и да покаже у ком правцу ће се кретати политика Брисела после ере Урсуле фон дер Лајен.