Европа покушава да се врати у игру

Три и по ме­се­ца су­ко­ба из­ме­ђу САД и Ира­на ста­ви­ла су европ­ске ли­де­ре у пат-по­зи­ци­ју. На­шли су се из­ме­ђу аме­рич­ког пред­сед­ни­ка До­нал­да Трам­па, ко­ји их је кри­ти­ко­вао због од­би­ја­ња да по­др­же ње­го­ву по­ли­ти­ку ве­за­ну за рат, и соп­стве­них гра­ђа­на ко­ји су се углав­ном про­ти­ви­ли ра­ту. Ре­зул­тат то­га је гу­би­так европ­ског ути­ца­ја у пре­го­во­ри­ма из­ме­ђу за­ра­ће­них стра­на док је Па­ки­стан пре­у­зео уло­гу кључ­ног по­сред­ни­ка на пу­ту ка ми­ру, што би тре­ба­ло да се озва­ни­чи пот­пи­си­ва­њем аме­рич­ко-иран­ског ме­мо­ран­ду­ма о раз­у­ме­ва­њу за­ка­за­ног за су­тра у швај­цар­ском од­ма­ра­ли­шту Бир­ген­шток.

Ме­ђу­тим, на­кон што је Трамп пред­ста­вио основ­не обри­се ми­ров­ног пла­на на ово­не­дељ­ном са­ми­ту Г7 у фран­цу­ском Еви­ја­ну, Евро­пља­ни су по­ка­за­ли же­љу да се вра­те у игру.

„Та­ко ди­пло­ма­ти­ја до­но­си ре­зул­та­те”, кон­ста­то­ва­ла је пред­сед­ни­ца Европ­ске ко­ми­си­је Ур­су­ла фон дер Ла­јен, че­сти­та­ју­ћи ше­фу Бе­ле ку­ће на окви­ру спо­ра­зу­ма. До­да­ла је да би он мо­гао да по­но­во отво­ри Ор­му­ски мо­ре­уз, обо­ри це­не наф­те и мо­жда чак на кра­ју окон­ча иран­ске ну­кле­ар­не ам­би­ци­је. Фран­цу­ски пред­сед­ник Ема­ну­ел Ма­крон и бри­тан­ски пре­ми­јер Кир Стар­мер обе­ћа­ли су да ће бр­зо рас­по­ре­ди­ти вој­не ка­па­ци­те­те ка­ко би по­мо­гли бро­до­ви­ма да про­ла­зе кроз Ор­муз, чим бу­де ја­сно да ће ми­ров­ни спо­ра­зум оп­ста­ти.

„Же­ли­мо да бу­де­мо си­гур­ни да та­мо где има­мо спо­соб­но­сти, а укла­ња­ње ми­на је очи­гле­дан при­мер, да ко­ор­ди­ни­ра­мо ак­тив­но­сти и до­го­во­ри­мо пут на­пред са Сје­ди­ње­ним Др­жа­ва­ма и дру­ги­ма ка­ко би­смо што пре отво­ри­ли мо­ре­уз”, ре­као је Стар­мер.

И пре­ма Је­ли­сеј­ској па­ла­ти, Евро­па је спрем­на да де­лу­је. Фран­цу­ска је у ре­ги­он већ рас­по­ре­ди­ла но­сач ави­о­на „Шарл де Гол”, док би Хо­лан­ди­ја, Ита­ли­ја и Ује­ди­ње­но Кра­љев­ство та­ко­ђе мо­гли бр­зо да ус­по­ста­ве опе­ра­тив­но при­су­ство ра­ди укла­ња­ња ми­на и прат­ње бро­до­ва.

„Ово је ве­о­ма ва­жно за на­ше гра­ђа­не, јер кроз овај мо­ре­уз про­ла­зи око че­твр­ти­не свет­ске наф­те и га­са”, об­ја­снио је Ма­крон ан­га­жман сво­је зе­мље. Он је ис­та­као да ће Фран­цу­ска и Ве­ли­ка Бри­та­ни­ја и њи­хо­ви са­ве­зни­ци учи­ни­ти све што је по­треб­но ка­ко би омо­гу­ћи­ли на­ста­вак нор­мал­ног тран­спор­та енер­ге­на­та ши­ром све­та, без стра­ха од на­па­да или по­тре­бе за пла­ћа­њем пу­та­ри­на.

Али Трамп је ту по­ну­ду при­хва­тио са ре­зер­вом, као да ви­ше не ви­ди по­тре­бу за њом.

„Не ми­слим да ће нам тре­ба­ти мно­го по­мо­ћи, јер има­мо спо­ра­зум ко­ји пред­ви­ђа да мо­ре­уз бу­де отво­рен и без так­са”, ре­као је пред­сед­ник САД. Ипак, до­дао је ка­ко „не ми­сли да је ло­ша иде­ја има­ти је­дан или два бро­да из раз­ли­чи­тих зе­ма­ља ту, јер ни­кад се не зна шта мо­же да се до­го­ди”.

Ипак, пре­ма оце­ни ана­ли­ти­ча­ра, ре­ла­тив­но при­ја­тељ­ска ат­мос­фе­ра у Еви­ја­ну би­ла је ма­ње ствар из­бо­ра, а ви­ше ну­жност.

„Евро­пља­ни са­да углав­ном при­хва­та­ју да не мо­гу са­мо да че­ка­ју да Трамп оде и да ће се не­што ве­о­ма фун­да­мен­тал­но про­ме­ни­ти у тран­са­тлант­ским од­но­си­ма. Али, на­рав­но, ни рас­кол им не оста­вља ал­тер­на­тив­ни план. За­то мо­ра­ју да бу­ду љу­ба­зни пре­ма Трам­пу”, ре­као је Џе­ре­ми Ша­пи­ро, ди­рек­тор при Европ­ском са­ве­ту за спољ­не од­но­се, ис­тра­жи­вач­кој гру­пи са кан­це­ла­ри­ја­ма у Бер­ли­ну и Лон­до­ну.

Ме­ђу­тим, ко­ли­ко год је ко­му­ни­ка­ци­ја из­ме­ђу ли­де­ра са две стра­не Атлан­ти­ка из­гле­да­ла љу­ба­зни­је не­го што се оче­ки­ва­ло, би­ли су при­сут­ни и суп­тил­ни­ји сиг­на­ли ко­ји ука­зу­ју на то да од­но­си ипак ни­су пот­пу­но ре­се­то­ва­ни. Трамп ни­је одр­жао са­ста­нак на­са­мо са Ки­ром Стар­ме­ром, због че­га је бри­тан­ски пре­ми­јер мо­рао да се прав­да „да ни­је био иг­но­ри­сан”. За­ни­мљив де­таљ је и да Трам­па при до­ла­ску на цр­ве­ном те­пи­ху ни­је са­че­као Mакрон већ пред­став­ник Је­ли­сеј­ске па­ла­те, али је шеф Бе­ле ку­ће ка­сни­је из­ја­вио да Ма­кро­на сма­тра сво­јим „по­себ­ним при­ја­те­љем”, ис­ти­чу­ћи да су то­ком го­ди­на успе­шно са­ра­ђи­ва­ли на број­ним пи­та­њи­ма. „Ема­ну­ел је мој по­се­бан при­ја­тељ. Има­ли смо фан­та­сти­чан од­нос и за­јед­но смо ра­ди­ли на мно­гим до­го­во­ри­ма”, ре­као је Трамп на по­чет­ку би­ла­те­рал­ног са­стан­ка.

Са дру­ге стра­не, аме­рич­ки пред­сед­ник се у Еви­ја­ну са­стао је­дан на је­дан са ли­де­ри­ма Ује­ди­ње­них Арап­ских Еми­ра­та и Ка­та­ра: ше­и­ком Му­ха­ме­дом бин За­је­дом ел На­хја­ном и ше­и­ком Та­ми­мом бин Ха­ма­дом ел Та­ни­јем, ко­ји су по­ред стал­них чла­ни­ца би­ли го­сти Г7 са­ми­та. Шеф Бе­ле ку­ће им је том при­ли­ком за­хва­лио на по­др­шци то­ком ра­та у Ира­ну, уз то­пли­ну ко­ја је из­о­ста­ла у ње­го­вим су­сре­ти­ма са Евро­пља­ни­ма, ка­ко је оце­нио „Њу­јорк тајмс”. На при­мер, ка­да је Бин За­јед уз­вра­тио за­хвал­ност, аме­рич­ки пред­сед­ник се на­ша­лио да са­мо чо­век бо­гат као он мо­же се­би да при­у­шти да го­во­ри та­ко ти­хо. Та­ко­ђе, по­хва­лио је и ше­и­ка Та­ми­ма због хра­бро­сти ко­ју је по­ка­зао то­ком ра­та и због ми­ли­јар­ди до­ла­ра ка­тар­ских ула­га­ња у Сје­ди­ње­не Др­жа­ве.