Лидери ЕУ изражавају неслагање око предлога буџета

Лидери Европске уније данас се припремају на сукоб око буџета блока, након што су и земље нето доприносиоци, као и државе корисници критиковали почетни предлог о томе шта би ЕУ требало да плаћа од 2028. до 2034. године, и одакле би новац требало да дође, преноси данас Ројтерс.

Буџет ЕУ је начин на који блок од 27 чланица финансира све своје политике, од подршке пољопривредницима и развоја нових технологија, па до програма размене студената и изједначавања животног стандарда у државама чланицама.

Према предлогу Европске комисије, буџет за  период од 2028. до 2034. требало би да буде 2 билиона евра.

Богатије земље ЕУ уплаћују више у буџет него што добијају из њега, док сиромашније добијају више него што плаћају, а сваких седам година, ове две групе се жестоко боре да постигну једногласан договор потребан за усвајање буџета, подсећа агенција.

Првим компромисним предлогом који је прошле недеље припремило кипарско председништво ЕУ, предлог Комисије је умањен за 2 посто, што за неке није било довољно, а за друге је било превише.

Када је ушао у преговоре, немачки канцелар Фридрих Мерц, чија је земља највећи нето доприносилац, рекао је да је тај предлог „превисок" и да цифре треба смањити.

На основу кипарског предлога, такође се додељује више новца у оквиру буџета за пољопривреднике и кохезионе политике на рачун области као што су истраживање и иновације, због чега негодују земље које покушавају да се такмиче са индустријама САД и Кине.

Холандија, још један нето уплатилац у буџет, приговорила је на компромисни план јер се превише фокусирао на области које се сматрају традиционалном потрошњом, уместо да се суочи са новим изазовима као што су одбрана и модернизација.     

„Сви желимо Европу која је безбеднија и конкурентнија, и потребан нам је буџет који томе одговара", рекао је холандски премијер Роб Јетен по доласку на данашњи самит ЕУ. 

Он је истакао да је то немогуће да се уради са буџетом из 1990-их. 

Шпанија, која је мали, али и даље нето корисник, навела је да је буџет премали и да  би потрошња за пољопривреднике и кохезију требало да се повећа због инфлације.

„Предлог је још неадекватнији од оног који је првобитно предложила Европска комисија и стога се свакако уопште не слажемо са њим", рекао је премијер Педро Санчез.

Правно гледано, владе ЕУ морају да се договоре о буџету до краја 2027. године, али би због избора у Француској, Италији, Пољској, Шпанији, Грчкој, Естонији, Финској и Словачкој следеће године, договор требало да буде постигнут до краја ове године, наводи агенција.

Да би се смањили национални доприноси нето уплатилаца, уз очување амбиција потрошње нето корисника, лидери ЕУ морају да се договоре о новим изворима прихода који не би долазили директно из националних каса. 

„Можемо да потрошимо само онолико новца колико имамо", рекао је Мерц, додајући да ће данас на Европском савету поновити свој захтев да се не дозволи ЕУ да се даље задужује.

Међу предложеним опцијама, које су неке земље одбиле, а друге подржале, јесте удео у готовини коју владе ЕУ добијају од продаје дозвола за емисију угљен диоксида ЦО2 компанијама и удео пореза на робу увезену у ЕУ, а која је произведена у земљама где су климатске политике слабије него у ЕУ. 

Друге опције укључују порез на неприкупљени електронски отпад, удео у акцизи на дуван и годишњи паушални допринос од великих фирми које послују и продају у ЕУ. 

Даљи предлози укључују порез на екстремно богатство, на дигиталне услуге, онлајн коцкање као и на капиталне добитке од крипто имовине.

Иако је мало вероватно да ће лидери данас доносити одлуке о конкретним новим токовима прихода, они ће назначити своје преференције како би омогућили предстојећем ирском председништву ЕУ да припреми нови компромисни предлог за октобар, пренео је Ројтерс. 

Лидери Европске уније одржаће данас и сутра самит у Бриселу, на којем ће разговарати о безбедности, о дугорочном буџету ЕУ за период од 2028. до 2034. године, о Украјини, ситуацији на Блиском истоку, миграцијама и кријумчарењу илегалних дрога, саопштено је из Европског савета.