Коме смета промена курса Америке према Приштини

Американци спремају споразум којим би Србија требало да призна тзв. Косово, најављивао је почетком године политички аналитичар Душан Јањић, што је одређеним друштвено-политичким структурама послужило као повод за још једну у низу кампања против председника Александра Вучића према којој ће Београд наводно пристати на формализовање нелегално проглашене сецесије Албанаца из Приштине. У међувремену, неке од најновијих порука из Вашингтона, које су наведене и у Извештају Стејт департмента о западном Балкану, показују другачији тон када је реч о питању КиМ, а нагласак је, како је то недавно у ауторском тексту за „Политику” оценио амбасадор Србије у САД Драган Шутановац, стављен на преговоре, одрживост решења и прихватљивост за обе стране. Затим је амерички државни секретар Марко Рубио недавно нагласио да проширење НАТО-а, „посебно у случају Косова, није у првом плану агенде неких држава”, односно да није на дневном реду.

Уз све то председник Србије је пред америчком јавношћу у интервјуу за „Фокс њуз дигитал” на питање да ли би размотрио признавање тзв. Косова, уколико би то откључало економску будућност Србије и убрзало њен пут ка чланству у ЕУ, одбацио такву могућност и рекао да економска сарадња и побољшање односа треба да дођу пре разговора о политичком статусу. „Не кажем да сам спреман да прекршим устав своје земље. Увек сам био отворен за разговоре или компромисна решења, увек сам био отворен за развој одличних економских веза и несумњиво много бољих политичких веза. Али не говорим о признавању ичије независности”, рекао је Вучић.

Саговорници „Политике” анализирали су да ли већ виђене оптужбе домаће јавности о наводном признању тзв. Косова, дестабилизују покушаје изградње бољих односа Србије и САД и да ли су усмерене искључиво на владајуће структуре из Београда. Маркетиншки стручњак и аналитичар Небојша Крстић сматра да ће Србији о питању Косова и Метохије бити потребан озбиљан дијалог свих друштвених чинилаца.

„Јањић је, како се мени чини, анализирао садржај Закона о ауторизацији националне одбране који је донео амерички Конгрес, у делу који се односи на Балкан, па и на Србију. Нисам имао прилике да га прочитам, а нисам убеђен да смем да поверујем све што господин Јањић изјави. Србија има разлога да очекује озбиљан дијалог међу политичким елитама власти, опозиције и трећих лица о томе шта је интерес Србије у вези са државном стратегијом о КиМ. И у вези опстанка Срба у том делу Србије. Пошто Јањић помиње и чланство Србије у НАТО-у, био би користан озбиљан разговор о томе какав однос према тој организацији јача позицију одбране националног и државног интереса. Дакле, озбиљан разговор, а не излив лажних емоција, демагошко сипање парола или подметање кукавичјих јаја”, каже Крстић. Додаје да је по наведеним питањима скептик. „Председник Вучић је опозицију звао десетину пута да о томе разговарају с њим и они су са тог ’бојног поља’ увек бежали. Данас нису кадри ни да говоре о свакидашњим питањима која тангирају животе грађана”, оцењује Крстић.

Питање КиМ је најважније политичко питање са којим се суочавамо, сматра историчар и политички аналитичар Срђан Граовац. „Оно је имало кључну улогу када је у питању промена власти у Србији. Уколико погледамо у прошлости, Милошевић је дошао на власт на питању КиМ, одлази са власти након бомбардовања и уласка страних трупа. Не кажем да је искључиво то разлог, али Ђинђић је страдао након што је покренуо питање КиМ. Коштуница се повукао са места председника владе након што је Приштина једнострано прогласила независност”, подсећа наш саговорник. Како каже, одређене структуре у Србији, пре свега опозиционе, афирмишу питање КиМ када желе да наруше позицију актуелне власти и председника Вучића. „Од Бриселског споразума до данас, повремено се покреће кампања како ће Вучић признати Косово. Дакле, имамо покушаје да се искористи то питање за промену власти. На том питању се покушавају стећи одређена политичка питање, имајући у виду колико је оно значајно за српски народ”, каже Граовац.

Како Крстић примећује, теза да се „Вучић спрема да призна Косово” је бесмислена јер исти кругови између ерупција таквих навода, континуирано тврде да га је већ признао, иако једно искључује друго. „Треба напоменути да председник Републике који се заклео на Устав Србије не може да га крши. Дакле, то Вучић не само што не жели, што је поновио стотину пута, већ и не може, јер би његово кршење Устава био разлог за иницијацију опозива у Скупштини и таква би одлука била неважећа. Фрустрације народа и последице које би се рефлектовале на стабилност земље су нешто што не можемо до краја ни да сагледамо. Тако да су, укратко, све такве тврдње ординарна глупост”, констатује Крстић.

Наводи да су такве најаве прилог у „салати” лажи које против председника свакодневно испаљују бивши луксембуршки медији и делови опозиције, нарочито оне лажно проевропске. „Они су свој политички ангажман свели на вређање, псовачину и клеветање Вучића, тако да је било шта разумно и рационално немогуће очекивати од њих. Чињеница да је лажностудентски покрет њих малтене елиминисао са политичке сцене, добра је вест. Наравно, ту не треба заборавити Куртијеву кухињу и чињеницу да он нарко-валутом плаћа велики број својих лобиста у ЕП, у америчком Конгресу и наравно у Србији, па је и то значајан извор контаминације јавности лажима којима се руши легитимни српски лидер”, упозорава Крстић.

А Душан Јањић, који је почетком године најављивао да ће се споразум наћи пред Србијом у априлу или мају, каже за наш лист да су то информације од пре пар месеци, као и да администрацију председника САД Доналда Трампа не занимају формална решења у толикој мери. Међутим, додаје, одређени потези које би Американци могли да повуку, назиру се из закона који су, како наводи, готово једногласно усвојени у Вашингтону. „Имали смо једну иницијативу која се у међувремену претворила у Закон о западном Балкану који су у Конгресу усвојиле и демократе и републиканци. Нешто касније је председник потписао и Закон о финансирању националне безбедности који укључује и западни Балкан. То све има везе са Косовом”, наводи Јањић.

Говорећи о последицама оцена да ће Вашингтон од Београда тражити и добити признање једнострано проглашене независности, Срђан Граовац сматра да није случајно што се у овом тренутку поново покушава нарушавање односа Србије и САД. „Поједини центри моћи, пре свега одређени кругови у Лондону и Берлину, који сматрају Трампа за свог противника не желе да дозволе ширење његовог утицаја у Србији коју сматрају за свој забран. Посебно су упаљени аларми када је Трамп на друштвеној мрежи „Truth social” поделио Вучићeв интервју за портал Брајбарт, чиме је показао да уважава мишљење председника Србије. То је сасвим сигурно био окидач многим центрима моћи да више пажње усмере на Србију”, каже Граовац.

Додаје да у Србији делују структуре које очекују да ће власт збацити народ уколико призна Косово или да ће то учинити Запад уколико не признају. „Управо зато нису никада много улагали у свој политички програм, очекујући да ће вољом спољног фактора бити доведени на власт. Дакле, имајући у виду преплитање различитих интереса, нема сумње да се питање КиМ у овом случају користи за дестабилизацију власти у Србији”, наводи Граовац.

Према речима Небојше Крстића, билатерални однос Србије и САД се драматично мења. „Никада фреквенција саобраћаја америчких званичника који долазе у Београд, а нису то чинили последњи 30 и више година, није била већа. Однос председника Трампа према интервјуима нашег председника, заједничке војне вежбе, извештаји Стејт департмента показују да превазилазимо некадашњу хладноћу и неповерење који су нас спречавали да остваримо неке стратешке интересе. Таква ситуација производи нервозу у регионалним и домаћим круговима који су направили каријере на ’хладном рату’ између Србије и САД. Они раде и радиће све што могу да спрече Србију да успостављањем стратешког партнерства са најјачом војном силом света, поврате нешто од оног што смо у протеклом времену изгубили”, поручује Крстић.

Саботирање суверене српске политике

Срђан Граовац сматра да је Србија, поред одличних односа са Русијом и Кином, много улагала и радила са ЕУ, као и да су постигнути одређени резултати док је за развој сарадње са САД било најмање прилике. „Доласком Трампа то се променило јер он не наступа са позиција предрасуда, за разлику од претходних администрација. То не значи да ће Америка променити своју политику и вратити Србији КиМ. Свакако ће покушати да пронађе заједнички језик са Србијом, али ће наставити да подржавају албанске интересе. Поред тога, Американци су као таласократија више везани за Албанију која има излаз на море. Албанци су такође млађа популација у експанзији, што их чини кориснијим за Американце. На другој страни, Срби се посматрају као најбројнији народ на Балкану и вероватно ће Американци инсистирати на одређеном компромису”, сматра Граовац.

Упозорава да ће се наставити саботаже споља и изнутра како не би дошло до сарадње Србије и САД. „Верујем да ће Србија наставити да води пре свега суверену политику на чему председник Вучић инсистира и да ћемо као што смо развили добре односе са Русијом и Кином то успети и са САД”, поручио је Граовац.

Неколико упозорења из Вашингтона Албанцима, упркос жестоком лобирању

Да су најаве другачијег приступа Вашингтона према нашем региону и питању Космета, али и истрајно одбијање Србије да призна једнострано проглашену независност тзв. Косова, главна брига Приштине и њених присталица показује и њихово веома интензивирано лобирање протеклих месеци. Позива се на кажњавање Београда, јер не жели да се одрекне дела своје територије. То је пропраћено карактеристичним покушајима интернационализације тврдњи о наводној дискриминацији Албанаца на југу централне Србије, у општинама Прешево, Бујановац и Медвеђа. Очигледан је циљ да се вештачки створи тема која би потиснула стварну дискриминацију и репресију над Србима на КиМ, будући да је терор над нашим народом доживео кулминацију под режимом Албина Куртија. На пољу пропаганде усмерене према три општине на југу централне Србије, осим самих власти Приштини, најактивнији су посланик албанске Партије за демократско деловање у Скупштини Србије Шаип Камбери и уопште представници ове странке, али и поједини амерички конгресмени, попут Кита Селфа из Тексаса.

О агресивном лобирању сведочи и чињеница да је у децембру 2025. управо Селф, као председавајући Пододбора за Европу у Одбору за спољне послове Представничког дома, предложио закон о „процени угрожености Албанаца” у „прешевској долини”, који је у овом одбору и усвојен, с најважнијим циљем – да обавеже америчког државног секретара да истражи наводе о „кршењу права” албанске мањине на југу централне Србије. Уз све то, конгресмен из Тексаса је кренуо у интензивну кампању за пријем тзв. Косова у НАТО, па је захтевао да Вашингтон изврши притисак на четири чланице Алијансе које нису признале једнострано проглашену независност Приштине. Зато је поднео амандман да се војна америчка војна помоћ Грчкој услови тиме да Атина призна тзв. Косово, али је овакав предлог одбијен убедљивом већином гласова.

Управо овакав приступ супротан је ономе што је државни секретар Марко Рубио, током слушања у Конгресу САД, поручио о томе да чланство Приштине у НАТО-у није на дневном реду. Баш том приликом у Представничком дому огласио се и Селф, описујући стање региона као „изузетно крхко”, уз објашњење да „интеграција Косова у евроатлантске институције” наводно остаје неопходна за дугорочну регионалну стабилност. Као једна од јасних порука Вашингтона, која одудара од неупитне и гарантоване подршке тзв. Косову, може да се тумачи и изостанак номинације новог највишег дипломатског представника САД у Приштини, у тренутку када је за Београд, Подгорицу, Сарајево и Софију, амерички председник Доналд Трамп предложио нове амбасадоре. Очигледно је да Бела кућа не гледа нимало благонаклоно на чињеницу да су приштинске институције још у застоју, и то након трећих парламентарних избора на КиМ у последњих 16 месеци, пре свега кривицом Албина Куртија.

Иначе, Америка је у Приштини без амбасадора читавих годину и по дана, након што је Џефри Ховенијер завршио мандат. И сам Ховенијер нагласио је да је углед Косова у Вашингтону претрпео озбиљан ударац у протеклих 16 месеци, уз поруку да ће нова влада морати „брзо и одлучно да делује да би консолидовала своје капацитете и почела поново да гради поверење између Косова и његових партнера”. Још једно упозорење Приштини стигло је из Вашингтона прошле недеље, када се огласила амбасада САД и затражила од албанских политичара да сарађују и формирају институције након дужег периода политичке блокаде.