Бићемо први у Европи по стопи раста у 2027.

Морамо убрзано да се мењамо јер живимо у свету у којем падају у воду све претпоставке које су обликовале светску економију у последњих 30 година, поручио је јуче председник Србије Александар Вучић на отварању 21. Светског конгреса економиста у Сава центру. Тема овогодишњег конгреса је глобална економска реалност, врло актуелна тема, рекао је Вучић и навео да су деценијама креатори политика и економисти функционисали у окружењу које је деловало предвидиво: дубља интеграција, трговина на све стране, ниже баријере, међузависност која расте. „Данас свет јесте међусобно повезан, али истовремено фрагментиран. И та контрадикција је у сржи разних изазова са којима се суочавамо. Како ћемо се са тиме сналазити, одредиће да ли ћемо бити успешни или не”, истакао је Вучић.

Напоменуо је да, ако данас погледамо Европу, она гради своје механизме како би бранила своју економију и штитила своју индустрију и ИТ сектор јер су друге силе, САД и Кина, доминантне у пољу модерних технологија, високотехнолошке индустрије. „Европа не може да прати такву тржишну трку”, оценио је Вучић. Додао је да је слушајући говорнике, када је учествовао на Светском економском форум у Давосу 2021. године, схватио да ништа у будућности неће бити исто. Навео је да је те године један од гостију био председник Кине Си Ђинпинг и да је видео на који начин су сви били изненађени његовим говором.

„Запањени … Он је прихватио глобализам, али је окренуо наопачке све вредности за које смо ми тада знали, а истовремено чуо сам пуно европских лидера који су кренули да говоре о протекционистичким мерама. То се десило и било је неизбежно, али на крају то је нешто што је изненадило свет и променило га”, нагласио је Вучић. Ако погледамо данашњи свет, видимо да је Европска унија имала званично око 205 баријера у домену трговине услуга, док их данас има 2.900, рекао је Вучић. „То је огромна промена, свет је потпуно другачији, али нико не може да заустави и спречи земље које су брже, које имају мање бирократије, које могу брзо и без препрека ефикасно да обављају посао и то је једноставно знак за узбуну за све нас у Европи. Када кажем Европа, мислим и на Србију. Ми заостајемо, каскамо, каскамо за Кином, за Сједињеним Државама, по разним питањима”, рекао је Вучић.

Истакао је да морамо да се променимо јер ће се, ако то не учинимо, тај јаз продубити. „Тај јаз ће се продубити у будућности, у томе је ствар. Можемо да издржимо данашње разлике, али у будућности не. За Србију, као земљу која се налази на раскршћу Европе, доживели смо све те изазове кроз трговину, инвестиције, технолошке промене, енергетско тржиште, наравно и геополитичка дешавања”, навео је Вучић. Према његовим речима, дуго година је мултиполарност била одбацивана и неки су о томе причали као о некаквој могућности за будућност, док је сада то једноставно опис стварности.

„На почетку овог века, економија Кине била је око трилион долара. То је било пре 26 година. Данас она премашује 20 трилиона, дакле 22 трилиона. До 2030. светска средња класа бројаће више од пет милијарди људи, 70 одсто од тога у Азији. Земље залива су се за пар деценија претвориле у велике трговинске, финансијске и инвестиционе центре. Те промене мењају географију глобалног раста, потражње, инвестиција. Можда највећа грешка коју можемо да направимо је да сматрамо да се глобализација завршава. Не завршава се, већ се мења”, указао је Вучић.

Додао је да се, упркос честим разговорима о деглобализацији, глобална трговина повећава. „Од пандемије, просечан раст трговинске размене је повећан за девет процената у поређењу са само два процента у протеклој деценији. Оно што се мења нису само величина и размере глобалне интеграције, већ структура. Трговина расте кроз нове путеве, нова партнерства и нова геополитичка савезништва”, рекао је Вучић. Навео је да владе широм света уводе царине, индустријске субвенције, контролу извоза и друге економске безбедносне мере. „Многе од тих одлука се могу разумети са националне перспективе, али када се надмећу највеће економије на свету, последице погађају и друге. Мале и средње земље често морају да се прилагоде правилима које нису написале и на неке дисрупције које нису њихово дело. Расте неизвесност на тржиштима, уситњеност тржишта и глобална економија је на крају мање предвидива и ефикасна”, нагласио је Вучић.

Улазимо у доба економске међузависности без политичког спајања, истакао је Вучић и додао да је изазов да не елиминишемо разлике, већ да пронађемо начине да одговорно њима управљамо, да их поштујемо када је потребно и да обезбедимо да сарадња не стиже на уштрб конкуренције. „Људима није стало до наших теорија и политичких дебата, већ их занима да ли стварамо радна места, подижемо животни стандард и остављамо бољи свет будућим генерацијама”, казао је Вучић.

Према његовим речима, потребне су озбиљне анализе интелектуалног поштења и спремност да доведемо у питање неке претпоставке које данас нису више актуелне. „У периоду неизвесности, експертиза је важнија него икад, чињенице су битне, здраво економско размишљање је битно. Политика ће увек подразумевати супротстављене приоритете и интересе, то је природно како друштво функционише”, казао је Вучић. Нагласио је да се пре три деценије мислило да ће економска интеграција водити до политичке, али да данас реалност делује потпуно другачије – глобална трговина расте, капитал тече, технологија се шири и то не може да се заустави. „А политички системи су све различитији, стратешка конкуренција расте, владе стављају акценат на суверенитет, издржљивост и националне интересе. Свиђало се то нама или не, улазимо у доба економске међузависности без политичког спајања”, рекао је Вучић.

Како је нагласио, Србија је у првом кварталу ове године била четврта економија у Европи по стопи раста, а до краја године могли бисмо да будемо трећи. Казао је да је за Србију важно да су у првом кварталу испред нас по стопи раста били само Данска, Малта и Пољска. „Очекујемо да будемо међу прве три до краја године, јер једна од тих земаља је са само 0,1 испред нас. Верујем да ће следеће године, у складу са прогнозама ММФ-а, Србија бити број један по стопи раста. То је оно што је за нас важно”, истакао је Вучић.

Додао је да морамо да тражимо нове изворе раста, у време када долази мање инвестиција споља у скоро све земље света јер се сви затварају у своје кругове и гледају како да обезбеде своје националне и државне интересе. „Истовремено, мораћемо да водимо рачуна о неколико ствари које сам поменуо у свом говору, а то су, под један, енергија, нарочито електрична енергија, и све ће бити засновано на електричној енергији. Под два, то је вода, јер очекујем да неких 30–35 одсто потреба за водом порасте до 2050. године и многе земље ће имати или значајне проблеме или чак значајне несташице воде и морамо да се спремимо за такав период”, рекао је Вучић.

Навео је да треће што морамо да радимо јесте да идемо у корак с иновативним технологијама и вештачком интелигенцијом, како бисмо убрзавали своју продуктивност, свој раст и никако не смемо да будемо задовољни тиме што ће нам ова и следеће године бити добре, већ морамо да размишљамо о годинама које тек долазе. „Свако заостајање у овој последњој хај-тек револуцији оставиће нас годинама у запећку у односу на најразвијеније земље света. Имамо људе који знају много тога, али имамо и много тога што тек морамо да сазнамо, научимо, наше људе обучимо, да идемо у корак са светом и уложићемо огроман новац да бисмо то успели. Наравно, имамо бројне инфраструктурне радове и много проблема са којима се суочавамо”, рекао је председник.

Додао је: „Многа важна светска имена смо довели у Београд, где се одржава 21. Светски конгрес економиста, ту су и носиоци Нобелових награда, и задовољан сам што је и држава Србија помогла у довођењу оних људи који својим интелектуалним ставом, својим промишљањем, својим искуством могу да допринесу бољем сагледавању економске будућности света и од којих можемо много тога да научимо и искористимо.”

Истакао је да мале и средње земље успевају када су отворене, када праве везе и сарадњу са различитим регионима, партнерима и тржиштима, посебно у доба невероватних изазова. Навео је да је на питања како је Србија успела да буде испред суседа у последњих 12 година, од просечне плате до директних инвестиција, одговарао да је разлог тај што је Србија остала отворена и желела да привуче свакога, без великих баријера.

Нагласио је да вештачка интелигенција има потенцијал, како је нагласио, да потпуно преобрази индустрије и продуктивност, али, додао је, не ради се само о алгоритмима, већ и о таленту, енергији, рачунарској моћи. „Институција ММФ процењује да ће 40 одсто послова широм света бити погођено вештачком интелигенцијом – неки ће нестати, други ће бити потпуно промењени, настаће нова радна места. Помоћ радницима да се прилагоде том тржишту, да не заостају, биће изузетно битна, а раст и иновације неће решити сваки изазов”, рекао је Вучић. Навео је да ће нека од највећих ограничења наредних деценија бити можда физичка, не технолошка и додао да последња истраживања говоре да ово неће бити само привремена криза. Додао је да ће се до 2050. потражња за водом повећати за 30 одсто, а потражња за струјом би могла да се удвостручи због електрификације, индустријског раста и вештачке интелигенције.

„Дата центри би могли да троше струју као, рецимо, читав Јапан, што указује на изазове који нас чекају. У свету који се мења и постаје све уситњенији, неке земље сматрају да је одговор у повлачењу иза политичких зидова, економских и технолошких”, рекао је Вучић. Истакао је да је Србија одабрала другачији пут. „Ми сматрамо да мале и средње земље успевају када су отворене, када праве везе и сарадњу са различитим регионима, партнерима и тржиштима, посебно у доба невероватних изазова”, рекао је Вучић.

Додао је да и на овом скупу економиста има представника различитих земаља, региона, политичких система и економских модела. „Не размишљамо сви слично, не делимо исте приоритете и не гледамо на свет на исти начин, али упркос тим разликама имамо сличне изазове. Сви желимо јачи раст, више иновација, већу енергетску безбедност и боље могућности за наше грађане”, рекао је Вучић. Нагласио је да такмичење води иновацијама, расту, прогресу, а питање је да ли конкуренција може да иде уз сарадњу. „Ако остваримо тај баланс, наредне деценије биће успешније него протекле. Ако не успемо, све наше земље платиће цену”, оценио је Вучић.

У Београду је јуче почео 21. Светски конгрес економиста који ће током пет дана окупити близу 1.000 учесника из више од 80 земаља, а међу њима су и три добитника Нобелове награде за економију.

Мали: Београд постаје центар глобалне економије

Министар финансија Синиша Мали јуче је, поводом отварања 21. Светског конгреса економије, истакао је да Београд постаје центар светске економије, препознат од стране глобалних стручњака. „У присуству председника Александра Вучића у Сава центру је отворен 21. Светски конгрес економиста, један од најважнијих међународних скупова у области економије. Београд је домаћин догађаја који се након скоро 20 година вратио у Европу и који се први пут одржава у Југоисточној Европи”, навео је министар. Истакао је да стручна међународна јавност препознаје шта је Србија све урадила са својом економијом и додао да ће бити право задовољство чути од више од 1.000 учесника из целог света, укључујући водеће економисте, научнике, креаторе јавних политика и добитнике Нобелове награде, куда иде светска економија.

Тема конгреса „Супротстављене визије света” отвара кључна питања савременог друштва – од глобализације и национализма до односа демократије и аутократије, навео је Мали. Београд се оваквим догађајима позиционира као место интензивног глобалног дијалога, и у том светлу желимо да се и надаље представљамо, поручио је министар. Према његовим речима, овакви скупови јачају везу Србије и Југоисточне Европе са глобалном академском заједницом, али су и прилика за унапређење сарадње са креаторима економских политика широм света. Београд је наредних пет дана место где ће се размењивати идеје које обликују економску будућност, поручио је министар на свом инстаграм налогу.

Састанак са једним од водећих кинеских стручњака за вештачку интелигенцију Кај-Фу Лијем

Председник Србије Александар Вучић састао се јуче са једним од водећих кинеских стручњака за вештачку интелигенцију Кај-Фу Лијем, са којим је разговарао о томе како вештачка интелигенција мења привреду, индустрију, образовање, здравство и јавне услуге, али и како ће ове технологије обликовати будућност. „Садржајан разговор са Кај-Фу Лијем, једним од водећих светских ауторитета у области вештачке интелигенције, човеком чији је рад значајно допринео развоју савремених технологија и дигиталној трансформацији широм света. Посебно ми је било драгоцено да чујем његова искуства о развоју вештачке интелигенције у Кини, која је данас међу глобалним лидерима у овој области”, навео је Вучић на „Инстаграму”, преноси Танјуг.

Додао је да га је нарочито заинтересовало како вештачка интелигенција може да допринесе модернизацији државе и ефикаснијем раду институција и указао да коришћењем нових технологија можемо да уштедимо време, прецизније пратимо резултате и доносимо боље одлуке, што је важно за даљи развој Србије. „Представио сам напоре Србије у области дигитализације, развој нашег ИТ сектора и амбицију да будемо међу земљама које ће знати да искористе потенцијал нових технологија за добробит својих грађана”, навео је Вучић. Захвалио је Кај-Фу Лију на отвореном и инспиративном разговору и спремности да подели искуства стечена на самом врху светске технолошке сцене. Председник је указао да је у времену великих промена важно да учимо од најбољих и наставимо да улажемо у знање, науку, иновације и младе, јер су они, како је истакао, кључ будућег развоја Србије.

Н. Б.