Пресуде против Вучића без истраге и доказа

Ниједан суд или независна истрага до данас нису утврдили да је коришћено звучно оружје, наводи се у тексту британског „Телеграфа” објављеног након што је Више јавно тужилаштво у Београду саопштило да је дошло до документације према којој је лаж о употреби звучног топа припремана готово два месеца пре протеста 15. марта прошле године. „У марту прошле године свету је представљена једноставна морална драма. Стотине хиљада мирних демонстраната окупиле су се у Београду. Мистериозни звук изазвао је панику. У року од неколико сати друштвене мреже, активисти и велики део међународне штампе дошли су до уверљивог закључка: влада председника Александра Вучића употребила је илегално звучно оружје против сопствених грађана. Прича се брзо ширила јер се уклапала у постојећи наратив. Српски председник је дуго био у улози европског ауторитарца: превише близак Москви, недовољно ентузијастичан према Бриселу и превише доминантан код куће”, пише „Телеграф”.

Додаје се да је звучни топ постао савршен симбол модерног неолиберализма. „Проблем је у томе што је извесност претходила потрази за доказима. У неким круговима докази су третирани као сувишни у односу на потребе. У стварности, до данас ниједан суд или независна истрага нису дефинитивно утврдили да је коришћено звучно оружје. Чак је и Европски суд за људска права, док је налагао Србији као привремену меру предострожности да спречи било какву будућу употребу звучних уређаја за контролу масе, експлицитно нагласио да не износи став према томе да ли је такво оружје заиста коришћено 15. марта. Та кључна квалификација привукла је само делић пажње која је посвећена првобитној тврдњи. Сада је прича постала још компликованија”, оцењује се у тексту британског листа.

Указује се да су српски тужиоци покренули истрагу на основу докумената заплењених са Универзитета у Београду током истраживања другог случаја, који изгледа показују дискусије, одржане два месеца пре протеста 15. марта, о звучном топу. Подсећа се и да су, према речима тужилаца, учесници чак разговарали о политичком утицају који би такав инцидент имао на међународном нивоу, укључујући и то да би изазвао „масовну реакцију Брисела”. „Другим речима, појава несразмерне силе, која би изазвала међународну осуду, помогла би, а не нашкодила циљу демонстраната. Циљ демонстраната, према речима тужилаца, био је да ’симулирају употребу соничног топа од стране државних власти’ како би изазвали ’панику у јавности и страх међу грађанима’, што би на крају генерисало довољан притисак из иностранства и хаос код куће да доведе до колапса изабране владе”, наводи „Телеграф”.

Истиче се да „студентски представници, који изгледа не оспоравају аутентичност докумената, кажу да се они односе на ранији протест”. „Можда су потпуно у праву. И можда документи на крају неће ништа доказати. Али управо је то поента. Постојање супротстављених објашњења требало би да подстакне опрез, а не сигурност. Уместо тога, велики део коментара о Србији показао је супротан инстинкт, а оптужбе се представљају као чињенице”, закључује се у тексту.

Додаје се да ово није само српски проблем. „Он одражава ширу западну навику поделе глобалне политике на хероје и зликовце. Демонстранти се сматрају врлима; стога се свака оптужба против владе третира као веродостојна. Вучић је приказан као ауторитаран – стога се свако порицање одбацује као пропаганда. Не остаје ни трага сложености. Афера ’Сонични топ’ није једини пример ове тенденције. Последњих месеци неки од Вучићевих критичара покушали су да га повежу са језивим оптужбама о ’сарајевском сафарију’ у вези са богатим странцима који су наводно плаћали да пуцају на цивиле током опсаде Сарајева. Ове тврдње – међу најгротескнијим које су се појавиле из балканских ратова – оспорили су бивши британски војници који су служили у Сарајеву, од којих су неки одбацили ’снајперски туризам’ као ’урбани мит’ и довели у питање да ли би то било логистички могуће”, пише британски лист.

Ипак, оптужбе су, како се додаје, доспеле на насловне стране широм Европе и понављане су са изузетним самопоуздањем. Указује се и да су италијански тужиоци који су истраживали аферу признали су да су до сада прикупљени докази углавном посредни и недовољни за покретање суђења. „Ова епизода је подсетник да нам обим оптужбе не говори ништа о њеној истинитости. Председник Вучић није ван сваке критике, нити би требало да легитимна питања о догађајима од 15. марта нестану само зато што су тужиоци покренули нову линију истраге. Али ни он не би требало да се сматра кривим јер многи у Бриселу не могу да толеришу његову политику вишестраног сврставања”, пише „Телеграф”.

Наглашава се и да Србија заузима изузетно тежак геополитички положај, балансирајући односе са Европском унијом, Русијом, Кином и Сједињеним Државама, док истовремено покушава да очува регионалну стабилност и економски раст. „Под Вучићем земља је привукла значајне стране инвестиције, модернизовала своју инфраструктуру и одржала један од најјачих рекорда раста на Балкану. Милиони српских бирача настављају да подржавају Вучића не зато што су жртве лажне свести, већ зато што верују да он нуди стабилност у све турбулентнијем свету. То заслужује признање, чак и од његових критичара”, истиче се у тексту британског листа.

Иронија је, како се додаје, у томе што либералне демократије с правом инсистирају на правичном поступку, претпоставци невиности и доказима пре пресуде. „Па ипак, када суде о владама које не воле, ти стандарди имају невероватну тенденцију да испаре. Ако су оригиналне оптужбе за звучно оружје заслуживале све наслове, оне су такође захтевале истрагу уместо тренутне осуде. А ако нови докази покрећу озбиљна питања о преовлађујућем наративу, и то заслужује подједнако значајну пажњу. Кредибилитет не зависи од тога да ли сте увек у праву, већ од спремности да ревидирате закључке када чињенице постану компликованије. Звучна мистерија Србије можда се ипак разреши на један или други начин. Сви они који су журили са судом требало би, ако се покаже да нису у праву, да имају смерности да то признају”, закључује се у тексту „Телеграфа”.

Нова признањa о фабриковању „Сарајево сафарија”

Новинар недељника „Радар” Марко Радоњић и водитељка Нове С Невена Маџаревић сложили су се у емисији да је прича о такозваном Сарајево сафарију, у којој је годинама у делу јавности таргетиран и председник Србије Александар Вучић – фабрикована, преносе београдски медији. „Да видимо да је у целој тој кампањи укључен новинар ’Франкфуртера’ Михаел Мартенс, који је истраживао ’Сарајевски сафари’ и нашао је, као што смо и ми нашли, да је цела та ствар заправо плод имагинације, можда чак и...”, рекао је Радоњић, а на то је водитељка додала: „Исфабриковано”.

Радоњић је то потврдио. „И да, да. И то све дуго траје. Та прича о богатим Италијанима који долазе да убијају људе у Босни траје још од деведесетих година и чак је део некаквих филмских сценарија који нису никада реализовани, али су укључивали неке и озбиљне редитеље и тако даље. И он је дошао до тог закључка”, навео је Радоњић. Водитељка је додала: „Спочитавало се да је председник Вучић учествовао у том ’Сарајево сафарију’, дакле то је све исфабриковано, нема везе са истином”, рекла је она.