Сеул хоће севернокорејске заробљенике из Украјине

Јужна Кореја настоји да преузме севернокорејске ратне заробљенике који се налазе у Украјини пре свега из пропагандних, али и војних разлога, оценио је Константин Асмолов, кандидат историјских наука и водећи научни сарадник Центра за корејске студије Института за Кину и модерну Азију Руске академије наука.

Асмолов је у разговору за „Ленту” навео да би свака прича о севернокорејском војнику који је, како се то у Сеулу представља, схватио ужас живота у ДНРК и одлучио да пређе на Југ, имала снажан медијски ефекат.

„Севернокорејски ратни заробљеници из Украјине неопходни су за сеулску пропаганду. Свака прича о војнику, званичнику или било коме другом ко схвата у каквом ‘ужасу’ живи и бежи од тога има важан медијски значај”, рекао је Асмолов.

Он је подсетио и на случај из 2016. године, познат као „бекство дванаест конобарица” из севернокорејског ресторана. Према његовим речима, тај догађај је у Јужној Кореји представљен као „избор слободе”, али су се касније појавиле тврдње да је менаџер ресторана, после финансијских проблема, ступио у контакт са јужнокорејском обавештајном службом и обмануо запослене.

Министарство спољних послова Републике Кореје раније је саопштило да је Сеул спреман да прихвати све севернокорејске ратне заробљенике који су се борили на страни Русије и које је заробила Украјина, уколико они то сами затраже. Јужнокорејска дипломатија истовремено је нагласила да се противи свакој присилној репатријацији севернокорејских држављана у Русију или Северну Кореју.

Разговори Јужне Кореје и Украјине о овом питању најављени су за 30. јун у Сеулу.

Асмолов сматра да Сеул има и војни интерес да дође до севернокорејских заробљеника, јер би од њих могао да добије информације о искуствима из савременог ратовања.

„Интерес са становишта војног искуства постоји, јер су Севернокорејци учествовали у пуноправном војном сукобу у којем се користе беспилотне летелице и модерна техника. Али пропагандни аспект је далеко важнији”, оценио је он.

Према његовим речима, Јужна Кореја формално не признаје ДНРК као засебну државу, због чега све грађане Северне Кореје сматра својим држављанима. Та позиција, додаје Асмолов, омогућава Сеулу да севернокорејске држављане у трећим земљама представља као људе којима нуди „заштиту” и „слободу”.

Он је, међутим, указао да у случају севернокорејских заробљеника у Украјини има више нејасноћа. Према његовим речима, јавности је до сада познато само да се говори о двојици заробљених војника, као и да ниједан новинар није имао прилику да са њима непосредно разговара.

„За сада знамо само за два севернокорејска ратна заробљеника, од којих је један заробљен без свести, а другом су биле повређене руке”, навео је Асмолов.

Он је додао да је наводна жеља двојице војника да оду у Републику Кореју позната само на основу тврдњи једног јужнокорејског парламентарца који се са њима састао.

„Да су јужнокорејске и украјинске власти заиста имале људе који желе да буду пребачени у Сеул, организовале би конференцију за новинаре на којој би ти људи сами све испричали”, сматра руски корејиста.

Асмолов упозорава да би укључивање Јужне Кореје у питање заробљених севернокорејских војника могло додатно да заоштри односе Сеула и Пјонгјанга.

„Што се тиче спољнополитичких последица, благо речено, ово сигурно неће побољшати међукорејски дијалог, већ напротив”, нагласио је он.

Према његовој оцени, такав потез само ће појачати севернокорејску реторику у којој се Јужна Кореја све чешће пореди са Украјином, као фактором дестабилизације у региону.

Асмолов је навео и да је Москва покушавала да укључи севернокорејске заробљенике у спискове за размену, али да је, како тврди, украјинска страна одбијала да о томе разговара.

„Севернокорејски војници били су укључени у спискове за размену, али је украјинска страна одбила да разговара о томе. Ипак, шанса да они буду враћени свакако постоји”, закључио је Асмолов.

После завршетка борби за ослобађање Курске области од украјинских снага, севернокорејски војници и инжењери наставили су да извршавају задатке у више области, пре свега у пословима разминирања. Гувернер Курске области Александар Хинштајн раније је истакао допринос припадника 528. инжењеријског пука Корејске народне армије, наводећи да су очистили више десетина хиљада хектара територије.

Јужнокорејска агенција Јонхап, позивајући се на украјинске медије, у фебруару је пренела тврдње да се севернокорејски војници и даље налазе у Курској области.