Недеља, 26.07.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа
Потражња за четвороточкашима

Продаја електричних аутомобила премашила продају бензинских у Европи

Аутомобили са само бензинским моторима пали су на треће место када је у питању продаја у Европи и сада су иза хибридних и електричних возила
Продаја електричних аутомобила премашила продају бензинских у Европи
Расте продаја електричних возила (ФОТО Пиксабеј)

Потражња за потпуно електричним возилима широм Европе, укључујући Велику Британију и земље ЕФТА, наставља да расте, а у мају су бензинске аутомобиле потиснули на треће место, иза само класичних хибрида. Кинески брендови су додатно уздрмали тржиште забележивши 121.030 продатих возила у Европи током маја, скоро двоструко више него у мају 2025. године, дајући им први пут тржишни удео од 10,7 одсто.

Када се урачунају Велика Британија, земље ЕФТА (Исланд, Лихтенштајн, Норвешка и Швајцарска), као и Европска унија, укупан број регистрација нових аутомобила повећан је у мају за 3,6 одсто на 1,15 милиона возила. Само у ЕУ, број регистрација је повећан за 3,2 одсто на 955.013 возила у односу на мај прошле године.

Прави разлог за пажњу је снажан раст потражње за електричним возилима. У ЕУ је током првих пет месеци године регистровано 950.521 ново потпуно електрично возило, чиме су достигли тржишни удео од 20 одсто, одмах иза бензинских аутомобила са 22,4 одсто и значајно иза хибрида, који чине 37,8 одсто тржишта.

Када се додају Велика Британија и земље ЕФТА, тржишни удео електричних возила порастао је на 21,4 одсто од почетка године, одмах иза бензинских аутомобила са 22,3 одсто. Плаг-ин хибриди су такође забележили раст, достигавши 460.217 регистрација у ЕУ до маја, односно тржишни удео од 9,7 одсто, у поређењу са 8,3 одсто годину дана раније.

Само у мају, електрична возила у ЕУ заузимала су 21,3 одсто тржишта, што је веома близу аутомобилима на бензин са 22 одсто. Када се погледају ЕУ, ЕФТА и Велика Британија заједно, потпуно електрична возила су заправо надмашила аутомобиле само на бензин, освојивши 23,3 одсто тржишта у поређењу са 21,7 одсто за аутомобиле на бензин. Разлика долази углавном од Велике Британије и нордијских земаља, где је прихватање електричних возила најизраженије. Без ових тржишта, бензин и даље задржава благу предност унутар ЕУ, али када се она укључе, редослед се мења.

Највећи раст забележен је на неколико тржишта. Продаја електричних возила скочила је за 75,7 одсто у Италији, 55,4 одсто у Француској и 40,9 одсто у Немачкој.

Компанија Тесла је одиграла велику улогу у овом расту, чија се продаја у Европи скоро удвостручила у мају. Модел Y се вратио на врх листе најпродаванијих електричних возила са 17.183 продата уређаја, што је повећање од 68 процената, што га чини најпродаванијим електричним аутомобилом у региону и трећим најпродаванијим аутомобилом укупно. Продаја Модела 3 порасла је за 198 процената на 9.566 јединица, заузевши друго место међу електричним возилима након што је скоро утростручио прошлогодишњи раст.

Док су електрична возила доживела популарност широм региона, потражња за аутомобилима на бензински погон пала је за 18,2 процента до краја маја. Регистрације дизел возила пале су за 16,6 процената, тако да дизел сада чини само 7,6 процената нових регистрација аутомобила у ЕУ.

Француска је забележила највећи пад са новим регистрацијама од 36,8 одсто. Продаја у Шпанији је пала за 20,3 одсто, док је у Немачкој пала за 18,5 одсто.

Потражња за возилима из Кине такође расте. Ове године, Geely Group је продао 176.676 возила у ЕУ, ЕФТА и Великој Британији, што је повећање од 6,5 одсто у односу на период од јануара до маја прошле године. Продаја SAIC-а је порасла за 11,6 одсто на 141.490 возила, док је продаја BYD-а скочила за 145,2 одсто на 135.307 возила.

 

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.