Москва први пут љута на Трампа

Ђорђе Милошевић*

Шеф Беле куће је, изгледа, опет променио мишљење, али овог пута је тиме изазвао незадовољство у Кремљу. Све доскора, Доналд Трамп је јавно испољавао разумевање за ставове Москве према рату у Украјини. Залагао се за обуставу тог сукоба, сматрајући да Украјина губи рат и да би Кијев требало да се сагласи са одређеним територијалним уступцима. Указивао је поштовање према руском председнику Владимиру Путину, називајући га великим лидером и наглашавао да са њим одржава коректне односе.

Последњим иступима делује као да стаје на страну Украјине. У Кремљу су због тога бесни, а западни савезници Вашингтона задовољни јер су успели Трампа да „врате на прави пут”.

Руски министар спољних послова Сергеј Лавров оптужио је САД да „очигледно напуштају улогу објективног посредника” те да су „заборавиле” на Трампове прошлогодишње изјаве које су биле ближе ставовима Москве. Са Кремљом се слаже и француски преседник Емануел Макрон. Према писању „Фајненшел тајмса”, извори упознати са приватним разговорима међу светским лидерима на недавном самиту Г 7 у Француској, тврде да је Трамп наводно био „изузетно импресиониран и одушевљен” недавном украјинском војном акцијом напада на циљеве дубоко унутар Русије. На самиту је Трамп пристао и на пооштравање санкција против руског енергетског сектора. Те ударе, који су се у међувремену појачали нападима на војне циљеве око Москве и нафтну рафинерију на ободу престонице, подржавају америчке обавештајне службе.
Лавров је на конференцији о спољној политици у Москви поручио да ће се Русија „усредсредити на постизање циљева инвазије, полазећи од тога да су све наде да би САД могле бити поштен посредник давно пропале”.
Одушевљен променом Трамповог гледишта о украјинском рату, Макрон је подсетио да је републиканац, када је поново ушао у Белу кућу, био уверен да ће Украјина изгубити рат и да је управо због тога гурао идеју брзог мировног договора. Према Макроновим речима, Трамп је у почетку сматрао да Кијев не може дуго да издржи притисак и да је најбоље што пре затворити сукоб, чак и по цену болних уступака Украјине. Макрон је подсетио и на сусрет Трампа и Владимира Путина на Аљасци, наводећи да је тада на сто скоро био стављен договор који је подразумевао да Украјина Русији препусти територије које Москва у том тренутку још није контролисала. Међутим, француски председник сада тврди да се ситуација променила. Он је поручио да је Украјина својом способношћу да издржи рат променила Трампов поглед на сукоб. Према Макрону, амерички председник је видео да су приче о брзом слому Кијева и неспособности Украјине да преживи зиму биле погрешне. Француски председник тврди да је Трамп сада почео да гледа на Украјинце као на издржљив, сналажљив и борбен народ, који је показао много више отпора него што се у Вашингтону раније очекивало.

После самита Европског савета, више европских лидера покушало је да представи Трампову промену тона као дипломатску победу Европе и Кијева. Према њиховом тумачењу, Трамп се све више удаљава од идеје брзог договора по сваку цену и приближава ставу да Украјина не сме бити приморана на капитулацију под притиском.

Међутим, сам Трамп још није јавно саопштио да одустаје од ранијих договора и разговора вођених на Аљасци. Његова реторика и даље се ограничава на позиве да обе стране што пре постигну договор и зауставе рат.

О самиту који је, наводно, био кључан за промену Трамповог става говорио је и помоћник руског председника Јуриј Ушаков. Према његовим речима, лидери Британије, Немачке, Француске, Италије, Канаде и Јапана су у Евијану „пумпали” Трампа нетачним и у суштини штетним идејама и тврдњама, што је и довело до промене става америчког председника. У Кремљу се такође подсећа да је нешто раније Путин телефоном разговарао са Трампом и том приликом је амерички председник изразио спремност да утиче на Украјину и европске земље ради мирног регулисања сукоба у Украјини. Подсећа се и на изјаву Путина да украјински председник Володимир Зеленски, ако жели да се сусретне са њим, може да дође у Москву. После тога, Трамп је телефоном разговарао и са Зеленским. Разговор је трајао пола сата, а Трамп је оба разговора оценио као „врло добре” не наводећи појединости.

Аналитичари у Москви сматрају да ће се после недавног самита „велике седморице” и мировног договора између Вашингтона и Техерана ублажити натегнутости у односима САД са њеним европским савезницима, а повећати притисак на Москву. У изгледу је и завођење новог пакета санкција према Русији у енергетској области.

Према изјавама руских експерата, амерички председник, поучен горким искуством због неких његових напора који нису довели до жељеног резултата, сада се приклања позицији својих европских савезника. А они заступају став да уступке не треба тражити од Украјине него од Русије и не уговорима него притиском на бојном пољу и ван њега. У томе, како јављају московски медији, предњаче Немачка и Француска. То су две земље, пишу московски медији, које су већ дуже времена перјанице у русофобији и које су у прошлости ратовале против Русије, односно Совјетског Савеза и претрпеле тежак пораз. Немачка, наводно, није раскрстила са својом нацистичком прошлошћу и то у последње време све више долази до изражаја. Поједини аналитичари тим поводом подсећају на речи познатог совјетског војсковође, маршала Георгија Жукова, који је још у Берлину, примајући капитулацију нацистичке Немачке, у једној изјави рекао: „Ми смо им донели слободу и они нам то никада неће опростити.”

Задовољан разговорима у Француској у четири ока са америчким председником, Зеленски се посебно обрадовао најављеном могућношћу да се Кијеву омогући производња америчког ракетног система „патриот”. Засад, то питање подлеже разматрању, али се у Вашингтону, како оцењују обавештени извори, таква могућност не одбацује. Неки француски медији тврде да је договор већ постигнут, али званичне потврде о томе нема.

Догађаји последњих дана на међународној сцени не уливају оптимизам, сматра се у Москви. Вашингтон и Техеран су додуше постигли договор о прекиду ватре, али коначног уговора са потписима двеју страна још нема. Када је реч о рату у Украјини, ту се не назире његово заустављање, већ се напротив запажа ескалација. У Москви се тврди да руске јединице напредују на свим линијама фронта, а Кијев у последње време узвраћа масовним нападима дроновима који наносе озбиљну материјалну штету. Многи аеродроми у руским градовима се повремено затварају и нормалан живот је поремећен. Москва енергично демантује тврдње неких западних извора да иницијатива сада прелази на украјинску страну. Чињеница је, кажу руски званичници, да Европска унија покушава да одврати Сједињене Америчке Државе од решавања сукоба у Украјини. Уз све то требало би подсетити и на упозорење шефа руске дипломатије да актуелна међународна ситуација носи ризик од оружаног сукоба који може да доведе до употребе нуклеарног оружја, што би била катастрофа за човечанство.

*Бивши шеф дописништва Танјуга из Москве