И Холандија уводи порез на шећер

После Велике Британије, Француске и још неколико европских земаља, и Холандија планира да уведе порез на шећер како би смањила потрошњу заслађених напитака и подстакла здравије навике грађана. Међутим, трговци упозоравају да би нова мера могла додатно да подигне цене хране и пића, које су већ под притиском раста других трошкова. Према писању холандских медија, Влада планира да опорезује све напитке који садрже више од шест одсто шећера. Процењује се да би ова мера државном буџету могла да донесе око 900 милиона евра прихода годишње. Према првим проценама, литарска флаша „кока-коле” поскупела би за око 25 евроценти, док би цене појединих других производа могле да буду веће и за око један евро по паковању. Поред газираних сокова, порез би обухватио и воћне сокове, енергетске напитке, безалкохолно пиво, као и пива са веома ниским садржајем алкохола.

Влада, међутим, признаје да ће бити знатно сложеније увести порез на шећер у другим прехрамбеним производима. Отворено је питање који производи би били обухваћени, а који изузети, што је већ представљало проблем приликом разматрања смањења ПДВ-а на воће и поврће. Удружење холандских супермаркета упозорава да би цене хране наредне године могле да порасту и до 10 одсто, не само због пореза на шећер већ и услед већих путарина за камионе и повећаних енергетских такси. Порез на шећер последњих година постаје све чешћа мера у Европи. Заговорници истичу да је његов циљ смањење гојазности и хроничних болести, док произвођачи и трговци упозоравају да већи трошкови на крају најчешће падају на терет потрошача кроз више малопродајне цене. За Србију је занимљиво да не постоји посебан порез на шећер, као што је случај у све већем броју европских земаља. Заслађена безалкохолна пића опорезују се редовним ПДВ-ом од 20 одсто, али нема додатне акцизе или посебног намета који би зависио од количине шећера у производу. У Србији се акцизе плаћају на дуванске производе, алкохолна пића, гориво, кафу, течности за електронске цигарете и још неке производе, али не и на безалкохолна пића са шећером. Порез на заслађена пића данас примењује више од 100 земаља и територија широм света, али се модели опорезивања значајно разликују. Међу земљама са највишим наметима издвајају се Саудијска Арабија и Уједињени Арапски Емирати, где се на заслађена газирана пића плаћа порез од 50 одсто, док су енергетски напици опорезовани и до 100 одсто. У Европи већ годинама порез на шећер примењују Велика Британија, Француска, Португалија, Ирска, Белгија, Финска и Мађарска, при чему се висина намета најчешће одређује према количини шећера у напитку, што је многе произвођаче подстакло да промене рецептуре и смање садржај шећера. Пионир овакве политике био је Мексико, где је након увођења пореза забележен пад потрошње заслађених пића, док је Светска здравствена организација више пута поручила да су овакви намети један од најефикаснијих начина за смањење гојазности и дијабетеса и препоручила државама да повећају порезе на производе са високим садржајем шећера.