Док Трамп гледа ка Ирану, Украјина чека свој ред

Док се пажња Беле куће последњих недеља готово у потпуности усмерила на кризу са Ираном, украјински фронт поново се нашао у сенци једног другог рата. Управо то је главна теза опширне анализе *Њујорк тајмса*, која указује да је америчка дипломатија практично паузирала своје ангажовање око Украјине у тренутку када су борбе достигле један од најопаснијих нивоа од почетка сукоба.

Симболично, док су руски и украјински дронови поново летели ка Москви и Кијеву, специјални изасланик Стив Виткоф и председников зет Џаред Кушнер налазили су се у Катару, где су разговарали о Ирану. Управо та слика, како оцењује лист, најбоље показује промену приоритета администрације Доналда Трампа.

Ни украјински председник Володимир Зеленски више не крије незадовољство.

„Нажалост, војно, стојимо у реду“, поручио је, признајући да Украјина више није главна тема америчке спољне политике. Истовремено је додао да разуме да Вашингтон има проблеме на Блиском истоку, али је поручио да су Кијеву потребна конкретна дела, а не само изјаве подршке.

С друге стране, Владимир Путин није пропустио прилику да примети како је Трампова администрација била „ометена“ Ираном, што је, по свему судећи, Москва пажљиво пратила.

Празне амбасаде, пуна очекивања

Један од најупечатљивијих детаља на који указује „Њујорк тајмс“ јесте чињеница да је место америчког амбасадора у Москви упражњено већ више од годину дана, док је вршилац дужности амбасадора у Кијеву поднео оставку још у априлу.

Истовремено, државни секретар Марко Рубио и класични дипломатски апарат имају далеко мању улогу него што је то био случај у претходним администрацијама.

Уместо каријерних дипломата, читав процес у великој мери ослоњен је на двојицу људи који су каријеру изградили у свету бизниса и некретнина – Стива Виткофа и Џареда Кушнера.

Према писању листа, њихов стил рада више личи на корпоративне преговоре него на традиционалну дипломатију. Истовремено воде више процеса, разговарају са различитим актерима и настоје да избегну спору бирократску процедуру.

Кремљ их чека, али тражи више

Иако су, према изворима блиским Кремљу, у Москви разочарани спорим напретком, Виткоф и Кушнер и даље се сматрају најважнијом директном везом са Доналдом Трампом.

Бивши швајцарски дипломата Томас Гремингер оценио је да у Москви постоји извесно незадовољство резултатима досадашњих контаката, али и уверење да тренутно не постоји озбиљна алтернатива америчком посредовању.

Према истим изворима, председник Путин посебно цени комуникацију са Виткофом, кога сматра човеком који има непосредан приступ Трампу и који би могао да помогне у евентуалном политичком договору о најважнијим безбедносним питањима, укључујући будући статус Украјине и њен однос према НАТО-у.

Европа без јасног преговарача

Док Москва и Вашингтон, макар неформално, одржавају канале комуникације, Европа се и даље суочава са сопственим проблемом – нема изабраног човека који би у име европских савезника водио директне разговоре са Кремљом.

У таквој ситуацији, амерички изасланици остају практично незаменљиви, иако се све чешће чују оцене да без озбиљног дипломатског тима, сталних амбасадора и систематичног преговарачког процеса, ни њихов лични утицај не може донети брзо решење.

Обећање од 24 сата и сурова стварност

Трамп је током изборне кампање тврдио да би украјински сукоб могао да реши за свега 24 часа. Данас, неколико месеци касније, реалност изгледа далеко сложеније.

Сам председник је недавно признао да је администрација тренутно „фокусирана на Иран“, уз напомену да ће се питању Украјине озбиљније посветити тек када блискоисточна криза остане „у ретровизору“.

До тада, док дипломатија чека свој тренутак, на терену се наставља ескалација, а и Москва и Кијев покушавају да војним средствима поправе своје позиције пред неку будућу преговарачку рунду. Управо зато све више аналитичара упозорава да би наредни месеци могли бити пресудни не само за ток рата, већ и за будућност сваког евентуалног мировног процеса.