Узорак у „Цртином” истраживању није репрезентативан

„Међу опредељеним бирачима (70 одсто), у овом тренутку би за студентску листу гласало 44,9 одсто грађана, док би за Српску напредну странку гласало 35,7 одсто, а за СПС 3,8 одсто, показује истраживање јавног мњења које су у јуну 2026. спровели Црта и ’Democracy Action Lab’ (DAL) Универзитета ’Станфорд’.” Овако гласи реченица коју су медији који протежирају Црту издвојили у лид и започели прилог о новом истраживању те организације. Шта није у реду са њом?

Погледајте боље. Немојте се „ложити” на проценте политичких опција јер су за то и хтели да се закачите, рачунајући да ће вам промаћи много важнији детаљ. Вратите се на сам почетак реченице, мислите на свет изван медија и на објективне параметре већ одржаних парламентарних избора док читате. Сад устремите пажњу на први податак који је нехотице у загради изнет – 70 одсто опредељених бирача. Лампица вам се одједном пали: да ли је опредељених 70 одсто у односу на оне који су одлучили да изађу на изборе или је то 70 одсто опредељених у односу на узорак?

Ако је прво, то би истовремено значило да је 30 одсто оних који су неодлучни за кога да гласају, али ће свакако гласати за некога, а то пак значи да је из узорка претходно морао бити елиминисан удео оних који су заокружили да су сигурни да на изборе неће изаћи, тј. апстинената, као и оних који и даље нису сигурни да ли би изашли. У том случају, податак од 70 одсто опредељених који сте прочитали тицао би се само 70 одсто од свих оних који су дефинитивно одлучили да излазе на изборе и не би вам ништа говорио о уделу могућих апстинената јер је та група ван пула чије уделе гледате. То још може да прође и звучи плаузибилно, кажете – од оних који ће изаћи, 70 одсто већ зна за кога ће да гласа.

Али ако је друго, шта онда? Узорак на којем се обично врше оваква истраживања репрезентује целокупну пунолетну популацију, тј. сва лица са правом гласа на територији Републике Србије, без КиМ. Ако је опредељених бирача 70 одсто у односу на узорак, то значи да вам ово истраживање поручује да је 70 одсто пунолетних грађана Србије већ опредељено, тј. да излази на изборе и тачно зна за кога ће гласати. А то пак значи да на тих 70 одсто опредељених долази још и удео оних који сигурно излазе, али нису сигурни за кога да гласају, а затим и део оних који још нису сигурни да ли ће уопште изаћи. Пошто узорак репрезентује пунолетне грађане који су део бирачког списка, то значи да ови удели у узорку одговарају реалној изборној излазности на територији Републике Србије. Па колику нам то онда излазност предвиђа Цртино истраживање ако само опредељених бирача већ има 70 одсто? И колико нам онда остаје апстинената?

Идите на сајт Црте, уђите у истраживање и у последњој реченици резимеа добићете потврду да је узорак вршен само на пунолетним грађанима. Онда скините пдф фајл и на слајду или страници 2 имате потврду о територији за коју важи истраживање. А сад пронађите слајд који вам показује расподелу података на читавом узорку, слајд 57. То је комплетан колач узорка на којем су последње три ставке: неопредељени (12,2 одсто), апстиненти (9,2 одсто) и одбија да одговори (8,1 одсто). Кад саберете уделе ове три ставке и одузмете од 100 одсто, добијате 70,5 одсто и потврду да је реч о 70 одсто опредељених (означених зеленом бојом) у односу на целокупан узорак, а не само на оне који су одлучили да гласају.

Ако пак по овом истраживању од 100 одсто одузмете само оне за које је Црта са сигурношћу утврдила да неће учествовати на изборима, а то су апстиненти са 9,2 одсто (означени црвеном бојом), добијате да, под условом да се сви неопредељени определе за некога и да су они који су одбили да одговоре то највероватније учинили у жељи да не открију за кога су, излазност на предстојећим изборима иде до невероватних 90,8 одсто.

Сад баците поглед на резултате ЦЕСИД-а о излазности на парламентарним изборима од 2000. године наовамо и видећете следеће: 2000: 57,72 одсто, 2003: 58,73 одсто, 2007: 60,56 одсто, 2008: 60,77 одсто, 2012: 57,77 одсто, 2014: 53,09 одсто, 2016: 56,07 одсто, 2020: 48,93 одсто, 2022: 58,60 одсто и 2023: 58,77 одсто. Ниједна од ових излазности не прелази 61 одсто укупног бирачког тела, односно 73,3 одсто, ако рачунате реалну излазност ограничену на територију Србије (5,2 милиона бирача). То значи да би према Црти на изборима требало да се појави нешто мање од 20 одсто бирачког тела које до сада није учествовало у изборном процесу, тј. да негде око милион људи напрасно одлучи да гласа.

Све наведено указује да узорак који је Црта користила није репрезентативан и да не одражава бирачко тело у Србији. А када узорак није репрезентативан, све пада у воду, онда ниједан закључак и ниједан слајд или страница у овом истраживању нису веродостојни. Да не говоримо о његовом пропагандистичком карактеру оличеном у чињеници да чак на пет слајдова закључци Црте почињу: „Сви осим присталица власти се слажу...”, „Само присталице партија на власти узрок несреће виде у техничком квару...”, „Једино гласачи партија на власти виде...”, „Једино присталице партија на власти наводе...”, „Сви осим присталица власти се слажу...”, иако подаци не показују искључивост и поларизацију у тој мери. Посебну бизарност представља „технички квар”, израз који се користи за машину или уређај који може да се поправи и који је анкетом наметнут као разлог за пад надстрешнице у који тобоже верују припадници власти.

Непрофесионалност је очита и на слајду 19, где се, упркос ономе што кажу подаци, избегава извући закључак да већина анкетираних даје предност ефикасној влади, чак и ако није демократска, док се политичка пристрасност не крије на слајду 40, у делу где се говори о звучном топу, кад Црта сваки напор власти да докаже да такав није употребљен назива „дезинформационом кампањом”.

Неко је ових дана поставио питање, како је Универзитет „Станфорд” могао да стави супотпис на истраживање у којем се тврди да на територији Србије има свега 9,2 одсто апстинената, али се плашим да је то слично као када бисте питали како Си-Ен-Ен може да потпише све што ради Н1 Београд. Неко други је пак прокоментарисао, ко онда после овога заправо има намеру да „покраде” изборе.

Е, то је већ добро питање.

*Аналитичар медија

Прилози објављени у рубрици „Погледи” одражавају ставове аутора, не увек и уређивачку политику листа